Гордана Поп-Лазић: Даме и господо новинари режим Бориса Тадића свакодневно крши Устав и држава полако постаје партијска држава. Ја ћу вам изнети у име Српске радикалне странке доказе за то. У парламенту је присутна само позиција, само највеће политичке партије која се налази у опозицији нема у парламенту. И ако нема највеће опозиционе политичке партије у парламенту, онда нема парламента. Онда нема значајне расправе и јавља се једна негативна појава која је непожељна за демократска друштва да се не чује глас оних бирача који су гласали за ту опозициону партију, а њих је 1.300.000. И то је својеврсна дискриминација тих бирача. Подсећам поново због тога што се са том информацијом манипулише и долази до замена теза да је 47 народних посланика Српске радикалне странке искључено у наредних 20 радних дана из парламента због тога што је овлашћени представник Српске радикалне странке нашег посланичког клуба тражио реч да говори по Пословнику. Председник Народне Скупштине му то није омогућио, иако је то његово право, и само због тога што су посланици, наравно, демонстративно устали и негодовали због таквог осионог понашања председника Народне скупштине, удаљени су са седнице. Дакле, не ради се ни о каквој бици за столице и распореду седења, који не кажем да није важан, јер да није важан не би толико посланичка већина инсистирала на том где ће ко да седи, и данас ћемо у пола пет имати Административни одбор који је заказан са тачком дневног реда, Распоред седења у сали. Па да видимо да ли је посланичка већина спремна да разговара на ту тему и зашто је њој то толико важно, а свима осталима то треба да буде неважно.
Даље, иако смо искључени са скупштинског заседања, онемогућава нам се рад чак и на одборима. А сећате се да је управо посланичка већина говорила о томе да ће бити много рационалније, много ефикасније, уколико будемо о амандманима расправљали на одборима и самим тим уштедети значајно време у самој расправи на заседању. Е, сада не може расправа ни у одборима. И опет једна медијска хајка зашто су уопште посланици Српске радикалне странке присутни, молим вас, на седницама одбора. Где ми то треба да седимо и да радимо и зашто су нас бирачи послали у парламент, да седимо у ходнику и да чекамо да посланичка већина заврши посао или да дамо свој допринос барем у раду свих надлежних одбора који разматрају ове законе који су на дневном реду, а то нам право није ускраћено, напротив гарантовано нам је Пословником као и свим осталим посланицима који су чланови појединих одбора.
На последњем заседању Законодавног одбора, који често кубури са кворумом и понекада и три пута дневно одлажемо почетак те седнице, сви они амандмани Српске радикалне странке у којима је експлицитно наведено, а ради се о Закону о грбу, застави и химни, да постоји одредница српског народа, да је то противуставно. Дакле, забрањено је да у Закону о државним симболима постоји иједна одредница која се тиче српског народа. Као да су то симболи неког другог народа, а они су управо симболи историјског наслеђа српског народа. Ето, дотле смо дошли у расправи на Законодавном одбору. Е, сада се поставља питање да ли сте ви приметили да Скупштина ефикасније ради откад нема посланика Српске радикалне странке. Шта је то посланичка већина учинила да рад буде ефикаснији, да рад буде бржи и да, како они кажу, уштеде, да то мање кошта пореске обвезнике и грађане Србије? Ништа. Сада се одједном јављају за реч посланици ЗЕС-а да би се створио привид да парламент ради, а поново, понављам, парламент легитимно не може да ради без присуства посланика Српске радикалне странке.
Интересантно да се то све догађа након што смо усвојили Закон о забрани дискриминације. Да ли постоји дискриминација или не, јавност ће сигурно дати свој суд кад-тад, али нажалост, сви медији су у функцији владајућих странака и Владе Србије и тајкуна и често долази до замене теза и, као што сам вам већ напоменула, посланици Српске радикалне странке доживљавају свакодневно распеће у медијима због тога што уопште покушавају да раде, па макар и у одборима Народне скупштине. То је незамисливо и то се никада није десило у српском парламентаризму до данас. Зато понављам тврдњу да се свакодневно крши Устав и да држава Србија постаје, или је већ постала, партијска држава. Све се одлучује у кабинету председника Републике.
Сада бих се мало осврнули на пакет мера за умањење расхода, како то премијер Цветковић каже, односно пакет мера за штедњу иако светска економска криза представља само изговор за ову расипничку владу која није добро пројектовала своје приходе и своје расходе у тренутку када смо усвајали буџет и када смо их својим амандманима упозоравали да морају да штеде и да је криза неизбежна. Не због тога што је светска економска криза, јер ми смо врло мало везани за светску економију, на срећу или на жалост, него због тога што је унутрашња економска ситуација веома лоша и из године у годину све лошија. То, наравно, наша привреда најбоље и осећа и показује. Ми се оштро противимо мерама владе које се односе на смањење трошкова за здравство, односно на умањење 43 милиона за Фонд за здравство иако Цветковић, могли сте да чујете, и у медијима је то износио, рече да ће здравство бити изузето од ових мера штедње. Значи, болесни и стари треба да отплаћују енормно задужење државе и неспособне владе. Директори јавних предузећа и даље имају енормне плате плус путовања, репрезентација и то нико не контролише осим опозиције која је својевремено указивала на све то што се дешава у јавним предузећима.
Тражи се смањење плата државне администрације, то је једна од мера. А државна администрација је, ево зарад истине, од 2000. године, порасла са 8.000 на близу 30.000. Ко је ту администрацију толико увећао? Власти и владе које су о томе одлучивале од 2000. године наовамо. Сто две агенције разних директората и парадржавних органа и паралелних органа је формирано у држави. И ко је то све време критиковао, и ко је био против формирања свих тих агенција – Српска радикална странка. Знали смо да не можемо са оваквом привредом, са оваквом приватизацијом, пљачкашком, како је спроведена, са страним банкама које су дошле не да би помогле развој, него да би узеле нешто новца које грађани Србије још имају и привреда Србије жељна кредита, и онда извукли тај капитал у своје земље.
Сада треба отпустити те раднике. Хоће ли они бити баласт овог друштва, хоће ли тај нови број незапослених бити баласт? Хоће. Хоће ли сада буџет бити ускраћен за порезе и доприносе у приходној страни од тих људи који су до сада радили? Дакле, неће то дати неке резултате који се очекују, више је то популистички, смањујемо администрацију. Ево и сада су на дневном реду закони који предвиђају увођење неких нових агенција. Па, коме они то причају? Још једна од мера је смањење трансфера средстава локалним самоуправама. Ко ће то да осети? Осетиће привреда. Како? С једне стране, тако што локална самоуправа средства која добије трансфером из буџета Републике Србије улаже у инфраструктуру, водовод, канализацију, путеве. Нека предузећа те послове добијају, то раде. Сада ће имати мање посла. Значи, и сама ће бити мање ликвидна. Друго, осетиће грађани који неће добити адекватне услове за живот. Кога то интересује, очигледно никога у овој држави. Најлакше је тако заврнути славину, локалне самоуправе не могу да добију део средстава које по закону треба да добију из буџета Србије, а које су убрали из средстава на свом подручју.
Ми сматрамо да ће мере за смањење буџетског дефицита довести сигурно до инфлације. Иако то надлежни у Влади Србије, а и гувернер, не говоре у том смеру. За сада се не најављује повећање ПДВ-а, беже од тога као ђаво од крста, али ево, ми вам сада кажемо да ће то бити последња мера којој ће морати да прибегну зато што све ове мере које су сада навели неће довести до очекиваних резултата. Само је Динкић, ако се сећате, давао изјаве да ћемо од кризе, која је била евидентна и коју смо очекивали сви и онда када смо буџет усвајали, још у октобру смо упозоравали да ће година бити тешка, он је говорио да ћемо од кризе профитирати, а пад бруто друштвеног производа, иако је буџетом био предвиђен на три посто, дакле, раст је био предвиђен. А једна Немачка са онаквом привредом, са онаквом индустријом која је планирала раст од један посто препројектовала је то на минус четири. Дакле, они нису прибегли томе да сами себе лажу, него су погледали истини у очи и покушали да пронађу начин како да превазиђу ту кризу, а ми сами себе лажемо и пројектујемо нешто што је апсолутно немогуће у овим условима остварити. Ми се само питамо докле ће Влада Србије да лаже грађане и докле ће грађани Србије да се на тај начин омаловажавају и да нас сви посматрају као људе без мозга и без памети, као да не можемо да се осврнемо око себе и да видимо да ништа не ради и да смо на рубу сиромаштва.
Смањење плата администрације је још једна од мера владе, ту су укључени и запослени у локалној самоуправи, а ако сте добро пратили, гувернер Јелашић је рекао да му не пада на памет да смањује плате запослених у Народној банци и прети чак оставком уколико њему буде смањена плата, која сада износи 412.000 динара. Каже, ми смо ван система државних чиновника, ми сами доносимо одлуку о својим платама. Дакле, они не морају да штеде, а запослени у локалној самоуправи су такође ван система државних чиновника по закону, нису државни службеници али ће осетити ове мере штедње. И ако треба они да осете онда, извините, нека осети и Народна банка и гувернер Јелашић и запослени у Народној банци. Које је то лицемерство, гледају нас у очи, Цветковић нам прича једно, онда изађе Јелашић и каже, поднеће оставку ако његова плата не буде 412.000 динара. Па, нека поднесе оставку. Ми мислимо да ће у мају месецу бити расписан конкурс за министра у Влади Србије, да ће сви тражити излаз и да ће сви ухватити пут под ноге да беже, због тога што су земљу довели у овако безизлазну ситуацију.
Када смо доносили буџет, највише смо критиковали ставку која је издвојена за Министарство за економију, на чијем је челу министар Динкић, за које је издвојено 500 милион евра. Па, да ли је могуће да то министарство треба и може да потроши толико пара у овим условима? Све ове мере које уводе сада, долазе на то, у ствари, да прихватају амандмане које смо ми својевремено подносили, само што они распоређују на оне категорије на које они мисле да треба, а не поштују идеју да штеде из сопствених резерви. Српска радикална странка сматра да је прави пут за излазак из кризе једино преиспитивање досадашњих економских потеза, преиспитивање, дакле, тако што би сви који су учествовали у спорним приватизацијама и корупцији која је била пратећа појава, преузели одговорност у санирању последица економске кризе. Само три милијарде долара по основу камата, подсећам, дугујемо иностраним повериоцима ове године, ове године морамо да вратимо три милијарде долара. Да ли ће то бити могуће или ћемо се додатно задуживати код ММФ-а? Један од излаза, по нама, би било смањење каматних стопа. То би могло да буде решење, јер би привреда онда могла да повуче нове кредите и да крене у инвестиције и тиме створи доходак и пунила буџет. Нико не говори о приходној страни буџета, како да ту повећамо средства. Сви говоре о расходној, важна је расходна страна, али важна је и приходна. Стране банке нису за то заинтересоване, Народна банка није за то заинтересована, влада не преговара са страним банкама у том смислу. Поставља се питање да ли ми морамо да узимамо кредите ако већ морамо да узмемо само од ММФ-а? Зашто не узмемо од Руске Федерације? Да ли је то немогуће? Осам година не дозвољавају приступ, уопште, руском капиталу у нашој земљи. Тек је 2008. године дошла Московска банка у Србију. Верујемо да би ти услови били далеко повољнији него што су услови које нам даје ММФ.
Даље, поскупљење акциза за гориво, што ће сигурно утицати на поскупљење других производа, додуше, не онолико колико би то утицало у неким бољим привредним условима или социјалним условима јер је велики број незапослених. Потражња је много мања, потрошња је мања, самим тим ће бити и мање штете од тога али то је најједноставнија мера којој влада може да прибегне, да подигне акцизе за бензин и за дизел гориво и да то буде један од начина пуњења буџета. Али опет вам кажем, на крају ће прибећи и подизању ПДВ-а, што ће додатно оптеретити привреду, поготово мале привреднике. Даћу вам пример, субвенционисање кредита за „пунто“. Они су дати наводно да би се помогло оном делу становништва које је сиромашније. Дакле, како на лак начин доћи до новог аутомобила. Али нико не каже да обезбеђивање резервних делова и право на сервисирање има једино Мишковић и његова компанија. Па ће се паре сиромашних преливати опет у џепове богатих, и то оног најбогатијег. Оног који дугује највише, оног који 990 милиона дугује само домаћим банкама, евра, то је скоро милијарду евра. Још се дрзнуо да тражи од владе да му се отпишу ти дугови, да наводно не би отпуштао раднике. Па, да ли је могуће да тако нешто постоји у било којој озбиљној држави? Шта је са погоном „Заставе“ у Рачи? Ко је приватизовао тај погон, хајде мало да истражујете па да видите до кога ће вас то довести, вероватно до, према нашем сазнању, некога ко дрма данас Народном скупштином. Где су запослени из погона Рача, да ли раде у том погону, за које паре је приватизовано? За 200.000 евра, па то је осредњи стан у центру Београда од 60-70 квадрата. Читав погон у Рачи Крагујевачкој, сиромашној.
У време када говоре о штедњи, шта ради Народна скупштина? Народна скупштина се пресељава у Дом Народне скупштине, толико смо богати да сада можемо да издржавамо две зграде. Колики су трошкови? Само опремање оног информационог система коштало је милион евра, који не ради. Добили смо картице, такозване чиповане картице, које изгледају као оне картице које вам дају пословне банке. На тај начин, нико није донео одлуку о томе, ни Административни одбор, а требало би. Ми не знамо шта овај чип садржи, које већ податке у себи има и задате функције. Приметили сте да када убацимо картицу треба и по 20 секунди да прође да би она била евидентирана. Ти подаци одлазе у једну глуву собу где седи неко ко то контролише, и увек може да се изманипулише та картица, и увек може гласање да буде онако како посланичка већина жели. А тајност гласања на овај начин није загарантована, јер тамо ће писати Гордана Поп-Лазић гласала тако и тако. По нашем пословнику и по нашем закону, по Уставу, гласање у Скупштини је тајно. Путем електронског система, али тајно, и са овим чипом ми не знамо шта они све могу да знају, какве налоге још могу да издају и до чега то може да доведе.
Додатних трошкова ће још бити у Дому Народне скупштине, треба да се уради клима, ето то је штедња Народне скупштине. А ми смо тражили, ако се сећате и амандмана, када смо доносили буџет, да се смање трошкови Народне скупштине. И ево опет кажем, зашто сада посланичка већина има лагодну атмосферу у парламенту, зашто се сада свакодневно завршава по један сет закона. Пет сати расправе и довиђења. Што сада одједном имају потребу да праве тај привид да они нешто причају? Изађе Нада Колунyија и каже, подржавамо предлог владе због тога, тога и тога, здраво, довиђења, идемо на следећи закон. Оно што је нешто остало посланика овлашћених представника или шефова посланичких клубова других, који искористе својих 20 минута или шездесет минута колико имају за начелну расправу, то брзо прође, али не, и даље се бесомучно сада ради да би се направио привид да парламент функционише.
Интересантан је податак и не бих хтела да га прескочим да је само у марту месецу 694 предузећа под блокадом, односно да су њихови рачуни блокирани. А укупан број је 59.333. Они, наравно, дугују добављачима, дугују банкама, дугују држави, и њима нема помоћи. Они даље не могу да се задужују да би вратили неке дугове одраније, а банке, наравно, покрећу све инструменте за обезбеђење које поседују да би наплатили оно што треба да наплате. И где је онда та приходна страна од које ће буџет да се пуни ако је 59.333 предузећа под блокадом? Скупљи импулси и порез на луксуз, то је још једна од мера владе. Шта је луксуз, нико нам није рекао, шта ће се наплаћивати код овог импулса нико нам није рекао и ја вам кажем да још увек не знају, да ће разговарати са Телекомом, са Мобтелом, не знам с ким ће све да причају. Е сада, може да се наплаћује импулс када свако дете има телефон у рукама, не због луксуза, него због тога што је сигурност деце и те како угрожена, па им родитељи стављају мобилни телефон у шаке још у првом разреду основне школе, или још док су у вртићу. Сада може, а када смо, сећате се, после бомбардовања увели један порез на поседовање мобилног телефона, тада када је мобилни телефон био појам и када смо се ми као министри први пут сусрели са мобилним телефоном када смо ушли у владу, то је било катастрофално, тако је то опозиција онда коментарисала. И неколико година о томе причала. Е, сада ће да нам уведу порез на импулс и не знамо да ли само на разговоре, да ли на разговоре плус СМС поруке, плус интернет, плус ПДВ, па на то још, не знамо колико процената, осетићете и видећете.
Оно што нас је посебно запањило у овим мерама које влада предлаже јесу потези који су контра тих мера. Јуче се шета Динкић са председником Управног одбора „Фиата“ по „Застави“ и каже, држава ће преузети дуговање „Фиата“, односно „Заставе“ али то је сада „Фиат“, према комуналним предузећима у Крагујевцу јер су ти дугови огромни, па ће их у траншама исплаћивати. Коме ми то помажемо, италијанској привреди? Шта су они то купили, треба да им направимо инфраструктуру, дали им џабе то што смо им дали и нема више производње „Заставе“ линија је потпуно растурена, питање шта ће са њом бити, хоће ли бити негде продата или неће. Производи се „пунто“, само се шрафи и саставља и још да им платимо воду, струју, грејање и све остало. Ми грађани Србије, сиромашни. Па где то има? Нигде на белом свету.
Хтела бих да вам скренем пажњу и да је Српска радикална странка веома забринута за то шта се дешава на Косову и Метохији, на једну појаву која није везана само за Косово и Метохију, него је постало правило у целој Србији, да влада, односно Министарство за локалну самоуправу, уводи привремене мере у све општине где им се не допада како је формирана власт. Мање-више јесмо забринути због тога јер то је нешто чему треба да се прибегне само у тачно законом предвиђеним случајевима да би се обезбедило функционисање локалне самоуправе, а не да би се прекрајала изборна воља, као што је то било, рецимо, у Земуну. Али ово што се дешава на Косову и Метохији, где је распуштена Скупштина града Приштине и Скупштина општине Пећ, је нешто што је, заиста, алармантно и питамо да ли ће то бити један домино ефекат, односно да ли је намера Владе Србије да суспендује власт у свим локалним самоуправама на Косову и Метохији. Нема образложења зашто се то ради, само је одлука објављена у Службеном листу. Без икаквог образложења, без иједног акта који је стигао у Скупштину града Приштина, и Скупштину општине Пећ. Одборници Скупштине града Приштина и Скупштине општине Пећ, њих око стотину, се од јутарњих сати налазе испред Министарства за Косово и Метохију и траже пријем код министра како би им објаснио поступке владе и решени су да остану у Београду све док влада не повуче ту и противуставну и противзакониту одлуку. Али влада се најмање брине, изгледа, за Косово и Метохију, ради оно што Запад од ње очекује, иде, дакле, у прилог намерама великих сила да се даље уништава и распарчава држава Србија и да се урушава суверенитет једне државе.
Ето ми смо толико припремили за ову конференцију за штампу, мислили смо да су ово важне теме, ако имате неко питање, ми вам стојимо располагању. Немате, хвала вам пуно. Пријатно.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР