Режим препушта 750 хектара градског грађевинског земљишта тајкунима! (транскрипт)

Конференција за новинаре, 24. децембар 2015. године

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, током целе ове године на нашим редовним конференцијама за штампу обавештавали смо јавност о страшном јавашлуку и криминалу у великим друштвеним системима попут ФАП-а, „Прве петолетке“, „Фијат аутомобила Крагујевац“, ИМТ-а и других система који су некада запошљавали десетине хиљада радника и чије уништење траје већ 15 година, од доласка досманлија на власт.

Данас скрећемо пажњу, према извештају нашег експертског тима за економска питања, на недомаћинско пословање у најмању руку и корупционашку аферу Пољопривредно-индустријског комбината Земун, који је, на нашу велику жалост, у стечајном поступку, а није морао да буде.

У том поступку стечајни управник и стечајни судија са повериоцима одлучују о судбини не само 93 запослена радника, на шта је сведен тај велики комбинат, већ, што је много важније, и о укупно 1.250 хектара наводно пољопривредног земљишта. Њихов је циљ да то земљиште прогласе пољопривредним да би га продали по неупоредиво нижим ценама, а оно се налази у градској грађевинској зони и одавно је грађевинско земљиште.

У власништву ПИК-а Земун, у оквиру ових 1.250 хектара, 750 хектара је градског грађевинског земљишта. У овом пољопривредном комбинату ником нису важне музне краве, тов свиња, продаја компоненти и сточне хране и производња житарица, већ управо то градско грађевинско земљиште, које ће неком миљенику режима донети баснословно богатство.

Грађевинско земљиште је фактички и једина реална вредност ПИК-а Земун и због тога ПИК никако не сме да се продаје на класичан начин, а поготово не у уобичајеном стечајном поступку, који је започет пре више од пола године.

Увођењем ПИК-а Земун у стечајни поступак Вучићева влада ће реализовати намере претходног режима тако што ће неки тајкун близак режиму кроз стечај доћи до енормног богатства, које ће реализовати продајом 750 хектара градског грађевинског земљишта.

Ја вас подсећам да су пре више од шест година ПИК Земун покушали да преузму Александар Влаховић и Данко Ђунић. У том циљу, 28. децембра 2008. године објављен је јавни позив на учешће на јавној лицитацији, аукцији, која је била заказана за 27. март те године.

Агенција за приватизацију дала је 27. марта 2009. године саопштење о отказивању јавне аукције и заказивање нове за 15. мај. Јавна аукција отказана је 23. априла 2009. године и о томе је Агенција за приватизацију обавестила јавност, а 7. августа Влада је најавила реструктурисање у ПИК-у Земун.

ПИК Земун, према последњем билансу, за 2014. годину, користи 6,4 милијарде динара, односно 53 милиона евра укупне сталне и обртне имовине, укључујући и 1.250 хектара земљишта, од чега је половина државно земљиште, а половина је у власништву самог ПИК-а. Ту имовину ПИК покрива сопственим капиталом са 45 милиона евра или са 84,61 одсто, а осам милиона евра су укупне обавезе, делом текуће, а делом из претходне године.

У Србији у просеку (ово је поређење врло интересантно) сопствени капитал учествује у финансирању укупно ангажоване пословне имовине са 34,10 одсто и због толике презадужености цела привреда би требало да иде у стечај. А ПИК Земун има сопствени капитал од 84,61 посто, што је за око два и по пута већи степен покривености укупне имовине сопственим капиталом у односу на просек у Србији. И поред тога, стечај у ПИК Земун уведен је 1. јуна 2015. године.

Пре тога, рачун ПИК-а Земун био је у блокади од 10. октобра 2012. године, па је износ блокаде достигао 53 милиона динара, односно око пола милиона евра. Овде очигледно убијају вола за кило меса.

Случај ПИК-а Земун могао се избећи да је било добре воље и часних намера. Требало је издвојити градско грађевинско земљиште и у складу са законом огласити и продати, а само десетак хектара би било довољно да се намири целокупна блокада рачуна, која је вештачки довела до стечаја. Одговорност за махинацију у ПКБ-у је на министру привреде и директору Агенције за приватизацију, и то и на овим садашњим и на онима пре њих, а веза између њих, када је у питању ПКБ, очигледно никада није ни прекинута. У сваком случају, одвајањем градског грађевинског земљишта од пољопривредног било је могуће сачувати ПИК Земун уз огромну количину новца, која је могла да се слије у градски или републички буџет.

Зашто кажем у градски или републички буџет? Зато што нико није утврдио ко је, зашто и на који начин целокупан капитал ПКБ корпорације пренео у стопроцентно власништво града Београда. Интересантно је да су подаци о власништву ПКБ-а различити у разним институцијама система.

Дакле, све ово што је проблем ПИК-а Земун прелива се и на много већи комбинат, Пољопривредни комбинат Београд.

У последњем годишњем билансу за 2014. годину уписано је да је половина земљишта државно власништво, а половина власништво ПКБ-а. У Агенцији за приватизацију уписано је власништво ПКБ-а од 71,58 посто, а власништво физичких лица у износу од 28,42 процента. У АПР-у уопште нема власништва физичких лица, већ је целокупна имовина уписана као друштвени капитал. У АПР-у очигледно чак не разликују друштвени од државног капитала.

Ни подаци о стечајном управнику овог пољопривредно-индустријског комбината, основаног још 1962. године, нису веродостојни. Званично, стечајни управник Душан Ћосовић смењен је 19. новембра, а на његово место је постављен извесни Миладин Стаменковић. Међутим, у Агенцији за приватизацију и даље је као стечајни управник уписан Душан Ћосовић.

Све ово недвосмислено указује да је неко близак напредњачком режиму требало да се испод жита, на штету државе, дочепа немерљивог богатства. Понављам да је то пре више година било намењено Влаховићу и Ђунићу, који већ имају искуства са тим прљавим пословима. И требало је одавно да се нађу у затвору. Они се помињу у извештају Верице Бараћ о 24 противправне криминалне приватизације у Србији.

На сличан начин својевремено су та двојица дошла до 47 хиљада квадратних метара пословног простора Индустрије намештаја „20. октобар“, а.д. „Београд“. Типично за досманлијске приватизације, порушили су производне хале и продали локацију, а робне куће и малопродају су продали или дали у закуп. Зграду у Душановој улици, на пример, издали су у закуп „Телекому“ по цени од 12 евра по метру квадратном.

И поред пријава да је тендер за продају „Индустрије намештаја 20. октобар“ незаконито спроведен, јер је предвиђао да купци морају најмање пет година да се баве производњом намештаја, Александар Влаховић и ДанкоЂунић и даље уживају поверење напредњачког режима, који их представља као водеће економисте у земљи.

Наши медији су писали да је стечајни управник ПКБ-а, уз сагласност стечајног судије, без тендера дао 908 хектара земљишта на једногодишњу обраду привредном друштву „Жито Дунав агро“, у већинском власништву Петра Баришића, по цени од 16 милиона динара и то је у јавности представљено као велики проблем. Овом вешћу, заправо, је само скренута пажња са суштинског проблема и чињенице да никако није смела да се наложи аукција земљишта, а да се Комбинат одмах након тога уведе у стечај.

Због свега овога, Српска радикална странка захтева од министра привреде Жељка Сертића да се укључи у решавање проблема ПКБ-а и да спречи очигледно добро припремљену пљачку државне имовине. Ево, ми смо му дали све податке, а он, као и цела Вучићева влада, морали би да раде свој посао.

Подсећамо и да смо раније изнели низ примера да Агенција за приватизацију ни до краја ове календарске године није објавила податке о пословању великих привредних друштава за 2014. годину и позивамо Владу Републике Србије да захтева од Агенције да пре гашења објави те резултате, који ће јавности показати све лоше потезе и негативне последице напредњачке економске политике.

Изволите, имате ли ви неко питање? Ако немате, хвала.