Владан Јеремић: Даме и господо, Српска радикална странка сматра да Влада Србије има очигледно нерешиве проблеме, и велике заблуде у економској и кредитномонетарној политици. Уз најсвежији и очекивани податак да грађани Србије имају најниже плате у региону, подсећам вас само да Србија има и убедљиво најнижу стопу запослености у Европи, и пре кризе ова стопа се кретала до 44 одсто, и била је на самом дну те европске лествице, а од тренутка избијања кризе стопа запослености је пала на око 38 одсто, јер је и број запослених смањен за око 200 хиљада. Јасно је свима да на запосленима почива цела та државна конструкција, они зарађују, троше зарађено, плаћају порез, тако да податак о стопи запослености много више говори о некаквом стварном економском и социјалном стању него било који други економски показатељ. То, на пример, и даје јасан одговор на то зашто је буџет празан, због чега чак ни држава не плаћа основне рачуне, или можда даје одговор на питање одакле она очајничка жеља за продајом Телекома. Раст српског БДП-а је, по мишљењу нас из Српске радикалне странке, једна илузија која је базирана пре свега на приватној потрошњи и на задуживању које ту потрошњу подстиче и финансира. Дакле, оног тренутка када је заустављен прилив капитала у Србију, када је дошло до пада кредитне активности и потрошње, домаћа економија је и дефинитивно закорачила у велике проблеме, а о томе можда и најјасније говори и чињеница да се Србија нашла у оној малобројној групи земаља које су већ у раној фази економске кризе морале да потраже помоћ од међународних и финансијских институција. Даље, индустријска производња је далеко испод нивоа на коме је била 1989. године, наравно додатни проблем представља то што је потрошен огроман новац од кредита, донација и од продаје државне имовине, а да при том, сложићете се, ништа није урађено за реални сектор или инфраструктуру, дакле сви они потенцијални извори из којих се привреда могла на неки начин ревитализовати, практично су исцрпљени. На снази је био принцип да ћемо приватизацијом решити све. Међутим, у ситуацији смо да је практично највећи део приватизованих предузећа данас у неупоредиво лошијој ситуацији него пре приватизације. Оно што такође карактерише актуелну ситуацију у Србији, само је рефлексија неодговорне економске политике коју води влада, јесте и то што су готово сви тајкуни везани за сектор трговине и услуга, што није случајно, и да је мало иностраних инвестиција усмерено ка производњи за извоз. Наравно, кредити су улазили у земљу, новац је усмераван ка грађанима који су тим новцем куповали инострану робу, и на крају те неславне приче Србија је остала без озбиљне индустрије, са задуженим грађанима. На крају крајева, овакав начин кружења новца и робе је служио искључиво стимулисању туђих економија а уништавању сопствене. Српска радикална странка је до сада небројено пута указивала на погубност овакве политике. То што се држава задужује директно узимањем девизних кредита или емитовањем динарских хартија од вредности је готово свеједно јер како је домаћа нето штедња негативна, како Србија као целина троши много више него што зарађује, постало је јасно, дакле, да тај недостајући новац може да стигне искључиво или од иностраних кредитора ил и кроз домаћи банкарски сектор, мада мислим да овај израз није најприхватљивији јер јасно је да домаћи и српски банкарски сектор не постоји. Мотив државе у овом процесу је јасан, до избора је, наравно, неопходно спречити један финансијски колапс или слом и сачувати социјални мир по сваку цену и онда покушати да и у наредном периоду наставе са оваквом политиком. Дакле, оно што желим овом приликом да истакнем јесте да је на сцени практично један прикривен, али изузетно активан процес преливања новца са државе на дужнике и банке кроз директно субвенционисање камата. Тако се заправо и стигло у ситуацију где укупан спољни дуг мења своју структуру, повећава се учешће државе, смањује се учешће приватног сектора. Наравно, пошто се кредити државе морају вратити, није тешко закључити да ће цех платити порески обвезници и будућа буџетска потрошња истовремено. Указивали смо на то да држава шаље једну охрабрујућу поруку својим кредиторима, а то је да кредите непрестано узимамо. Тачно је да су проблеми велики, односно да се грца у дуговима до гуше, али као што је био покушај са Телекомом, постоји увек то решење да се преостала државна имовина распрода и да се на тај начин врате обавезе по кредитима. Наравно, друга страна има један мотив који јој је омогућен оваквом економском политиком у Србији, а то је да су камате које се у Србији могу наплатити, наравно, изузетно високе, у просеку су највеће у Европи и кредитори могу да бирају да ли ће новац са огромном зарадом улагати у вредносне папире Народне банке Србије или обвезнице Министарства финансија, или ће кредитима наставити да уништавају и привреду и грађане Србије. Још један од показатеља погубности економске политике свакако је и висина инфлације. Према најсвежијим подацима, за последњих годину дана домаћа инфлација је премашила 14 процената и Србија, нажалост, спада у групу економски неодговорних и, рекао бих, немоћних земаља које у условима потпуне економске стагнације имају високу стопу инфлације. Инфлација је, наравно, хронични проблем домаће економије и Народна банка Србије никако не успева да га реши, увек проналазећи некакве згодне изговоре и оправдања. Један од најновијих изговора који би, да није тужан, био смешан јесте то што су се позвали на раст цена хране. Наравно, цене хране расту свуда, не само у Србији, али је једино у Србији је присутна овако висока, непримерено висока инфлација. Наравно, као у многим другим сферама, Србија огромне проблеме има у сфери монетарне политике и покушава да их реши тако што примењује некаква туђа искуства, и то се, на крају крајева, своди на неуспех. Монетарна политика Србије, то је познато, ослања се на концепт циљане инфлације, наравно претпостављајући, може се рећи, да у Народној банци Србије покушавају да на неки начин погоде количину новчане масе која је потребна да би инфлација остала у неком планираном оквиру. Када инфлација припрети да ће изаћи из циљаног оквира, онда Народна банка Србије прибегава мери подизања каматне стопе, смањује количину новца у оптицају. Међутим, оно што јесте један од основних проблема, то је пре свега сама структура тржишта. Ми у Српској радикалној странци неколико пута смо упозоравали на доминацију монопола и то је, наравно, велика препрека стандардним инструментима монетарне политике. И оно што бих још желео да истакнем, то је да, иако смо били сведоци наговештаја неких пореских реформи, јасно је да никакве суштинске измене у тој области нема ми и даље сматрамо да порези морају да буду прогресивни, односно да онај ко више зарађује мора да плаћа прогресивно а не пропорционално више, а други принцип који је по нашем мишљењу изузетно значајан јесте да се порез плаћа у земљи из које се и контролише пословање и тиме би и проблем чувеног офшор пословања био у највећем делу решен јер, наравно, не треба да вас подсећам на царство тих фирми које су регистроване по разноразним егзотичним острвим, а Српска радикална странка жели овом приликом да истакне и то да мала и средња предузећа, као и предузетници, по нашем виђењу представљају основу развоја као у свим економијама у транзицији, каква је и ова наша. Да представљају, дакле, и најпогоднији начин за самозапошљавање, за испољавање предузетничких способности. Потребно је, дакле, реално а не само декларативно отварање нових радних места и неопходно је, у циљу превазилажења свих негативних ефеката економске кризе, пружити подршку оваквим предузећима, и то како већ у самој фази оснивања тако и кроз подстицај развоја постојећих. Када је о проблемима реч, у сфери, дакле, административних проблема, Српска радикална странка сматра да је неопходно законском регулативом поједноставити, пре свега, процедуру добијања појединих дозвола и сагласности, затим у оквиру градских и општинских управа образовати, од постојеће кадровске службе, оне које ће пружати помоћ око потребне документације за регистрацију, пријаве запослених радника, помоћ при израду бизнис планова, и тако даље. Неопходно је да се омогуће да мала и средња предузећа покривају више тржишних сегмената на којима постоји потреба за њиховим производима и услугама како би дошли до повећања њиховог тржишног учешћа. И наравно, стварање услова у виду међународних уговора на бази реципроцитета. Када је о субвенцијама реч, неопходно је субвенционисати почетак рада малих и средњих предузећа, као и развојне пројекте који ће бити одабрани искључиво на основу добрих пословних идеја образложених у бизнис плану и поткрпљених доказима о могућности реализације, а не као што је то да сада био случај априори на основу припадности политичким партијама. И такође, наравно, потребно је обезбеђивање субвенција приликом увођења система квалитета и иновација као предуслов за извоз на страна тржишта. То је наше виђење тренутне економске ситуације у којој се држава налази пре свега због неодговорног вођења економске политике, као и један од начина у којем Српска радикална странка види пут за излазак из ове сложене и тешке економске ситуације у којој се налази држава, грађани и привреда Србије. Уколико има питања, изволите. Уколико нема, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР