Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, Војислав Шешељ се обратио грађанима Србије Прогласом од 3. марта, односно почетком овог месеца. Тај проглас је у форми специјалног издања «Велике Србије» доступан је највећем броју грађана. Ми га делимо по целој Србији и у Општинском одбору у Бору, а доступан је и на сајту Српске радикалне странке. Суштина Прогласа јесте да се Војислав Шешељ обраћа грађанима Србије превасходно због тога што је у Србији катастрофално стање у свим областима и што на тај начин жели да анимира грађане Србије да се укључе у свеопшту борбу за очување Србије, наших националних интереса, али и нашег територијалног интегритета, као и у борбу за спречавање тоталног уништења наше привреде. Ви и сами знате да је у протеклих десетак година, како је прокламован циљ да Европа нема алтернативу, практично у Србији дошло до пада свих оних параметара који одређују квалитет живота. Поготово је то изражено последњих неколико година, или конкретније, последње две и по до три године, при чему се увек као основни кривац одређује светска економска криза, иако се на почетку светске економске кризе говорило да то неће утицати на Србију, а и ако буде утицало, утицаће само у позитивном смислу. Ово обраћање има за циљ, поред тог стања које се описује у једном делу, да се грађанима скрене пажња на то да алтртернативу актуелном режиму намећу они који апсолутно немају другачији програм по било ком основу у односу на оне који већ сада владају. И то је велика превара за грађане, тако да председник овим позива највећи број грађана Републике Србије да се практично укључе у активности Српске радикалне странке, а све из разлога што смо ми за ових двадесетак година вишестраначког живота у Србији показали да не одустајемо од својих циљева, а да нам је изнад свега, изнад било какве политике, Србија, наши национални интереси, наша привредна и економска ситуација која треба из дана у дан да буде боља. Због тога ће овај проглас бити подељен највећем броју грађана Републике Србије, штампан је у довољном броју примерака. Мислимо да ће изазвати ефекат који се већ примећује у општинским одборима и на терену јер се све већи број грађана интересује пре свега за Српску радикалну странку, али и за Војислава Шешеља, за његов повратак из Хашког трибунала који је, и сами видите, неминован и који је већ известан. Један број људи долази у Српску радикалну странку и учлањује се. У једном делу Прогласа председник се обраћа и бившим члановима Српске радикалне странке који су пре свега заведени лажима и лажним обећањима челника Српске напредне странке и прилоком њеног формирања отишли из Српске радикалне странке. Њима су врата у Српску радикалну странку отворена и биће прихваћени онако како је то код нас уобичајено, а то значи да даном учлањења или даном повратка у странку постају равноправни чланови странке са свима осталима.
Што се тиче локалне политике, могу вам само рећи да је и даље оно што се у општини евентуално дешава и о чему се одлучује обавијено велом тајне. Веома мало информација може да изађе у јавност кроз вести које могу да се прате на локалним медијима, а углавном се двадесет и неколико пута говори о томе да ли постоји грип или не постоји, као и о неким другим небитним стварима, да би се попунио простор, а оно што се суштински дешава у општини, не може да изађе у јавност. У последње време, велика прашина се дигла око енормних повећања цена такси за истицање фирме. Ја ћу вас подсетити да су те таксе у бизнису енормно повећане 6. априла 2010. године, на седници Привременог органа. Ја сам критиковао ту одлуку и гласао сам против ње, али те измене одлука су практично довеле до оволиког повећања цене таксе на истицање фирме. Тако да, поред тога да се по сваку цену покушава напунити буџет, ништа друго се суштински не дешава, осим онога што већ одавно престаје да буде актуелно, а то су најаве од још пре неколико месеци да ће се у Капији града отворити СОС маркет - чак је наведено да ће бити 250 артикала са веома ниским ценама, не знам одакле такви детаљи, и тако даље. После неколико месеци, видите, од тога нема ништа. Затим се громогласно најави на седници Скупштине да ће почети са радом Фабрика електронских уређаја - ево, као што видите, половина марта је а ни од тога нема ништа. Колико ме сећање служи, у марту треба да почне и изградња нове топионице, како је најављено у новембру. Међутим, моје информације кажу да се доле ништа не дешава. Све у свему, имаћемо прилику да после оног почетног бума, који је пре свега кроз медије најављен као нека нова власт, видимо да коалициони партнери међусобно долазе у сукоб, да се свађају и очигледно се види да новца који им је на располагању нема онолико колико су замишљали, али и то што имају очигледно је да не распоређују на квалитетан начин, јер да су распоређивали, никако се не би могло десити да тако ургентно и брзо исплате клизалиште, а да дођу у ситуацију да током продаје Аутобуске станице нису могли да парирају и да дођу до ње, иако им је Аутобуска станица била један од прокламованих циљева када су правили ову владу. Ја сам имао толико. Ако имате неко питање,изволите.
Новинар: Министар просвете је рекао да ће бити отворена два одељења од по 30 ученика на рударском смеру у средњим школама и да ће после четворогодишњег школовања на том смеру, бити обезбеђен посао у РТБ-у. Родитељи су у дилеми - шта ако се РТБ Бор приватизује.
Бранислав Ранкић: Чињеница је да је у Србији незахвално планирати чак ни шта се може десити у наредних недељу дана. Веома је смело ако неко размишља да на такав начин школује децу и да им обећава посао за четири године. У сваком случају, треба да се школују и претпостављам да ће требати и Бору таква занимања, али да им неко обећава посао - мислим да је то веома неозбиљно у овој ситуацији. Добро сте приметили, ко зна какву ће власничку структуру имати РТБ Бор за 4 године, питање је какву ће имати и крајем ове године. У реду је да имају одељења која ће школовати децу за та занимања, али да се запосле - чисто сумњам. Ви сте видели да је држава прошла кроз фазу да је имала официре које је школовала у средњој војној школи и на Војној академији и није могла да им обезбеди посао, а камоли да обезбеди онима који се школују за рударе.
Новинар: Када сте Ви били председник општине, обећали сте да ће бити отворено клизалиште, и било је. Сада је отворено опет. Да ли знате када ће га демонтирати или ће стајати целог лета да смета? И друго питање - Постоји Одлука СО Бор из 2005. године за преуређење «Француских» зграда. Иако се овај нови председник општине зарекао да неће, поново је срушена цела зграда. Како то коментаришете?
Бранислав Ранкић: Ја имам информацију да је 2002. године мењан Урбанистички план и да је по том урбанистичком плану могуће мењати те зграде које ми популарно зовемо Француске зграде. Што се тиче клизалишта, ми смо пре три године имали клизалиште, то није било у власништву општине, то је клизалиште које је било приватно, а приватник је имао економски разлог да изнајми и да наплаћује услуге и да на тај начин обезбеђује себи приход. Овај пут је општина купила клизалиште, није ми јасно због чега. Можда има још градова и општина у Србији које имају своје клизалиште, али ја заиста мислим да то није посао општине. Ја сам пре неколико конференција рекао да по истој логици могу, ево иде лепо време, да купе један циркус и да током лета наплаћују карте, ако мисле да ће од тога зарађивати. Да ли је то интеререс деце – свакако да јесте. И добро је да деца имају разне садржаје. Али је то пре свега посао оних који се тиме професионално баве, а не општине. Општина треба да се бави неким другим стварима а не да купује клизалиште или да улаже силан новац у нешто што се зове амфитеатар који је, поред тога што је енормно много новца утрошено, урађен противзаконито и највероватније ће имати свој епилог на суду, пошто је већ ствар тужилаштва. Друго - то што су они говорили да неће они дозволити, па знате, нико их и не пита јер је пре свега одлука која је некад донета таква да могу Француске зграде да се дограђују, не знам да ли могу потпуно да се руше, не знам детаље те одлуке, али треба отићи у Одељење за урбанизам и питати.
Новинар: Ви сте имали одлуку, кад сте били председник општине, да се у Бору формира једно предузеће које ће да брине о паркирању и да се наплаћује као у Зајечару, али то није спроведено. Зашто се одустало?
Бранислав Ранкић: Та одлука је донета у време када сам ја био разрешен дужности, дакле, када је председник општине био Срђан Марјановић, донета је Одлука о оснивању ЈП «Паркинг сервис», које није заживело, и ја сам убеђен да у Бору неће никада заживети.
Новинар: Зашто неће?
Бранислав Ранкић: Ја сам свестан ситуације у којој се Бор налази. Бор је модеран град, Бор је град са великим просторима за паркинге и Бор је веома тешко уредити у смислу обележавања паркинг простора као што је то у неким другим градовима који имају уска градска језгра. Шта ћете ви да урадите са овим огромним паркингом, рецимо, код Ћирине кафане? Коме ћете то да наплатите? Највећи број паркинга у Бору је направљен због станара тих зграда. Ми имамо проблем паркирања око пијаце и у ужем централном делу, али у осталим деловима, Бор нема проблем са паркирањем. Дакле, по мом мишљењу то је промашено. Може нешто друго да се уради. Паркинг сервис у Бору, барем за наредних 15 година а можда ни тада, неће требати. Када сам говорио о овим таксама и да је одлука донета у време Привременог органа, а да је то тако могу вам показати да се Решење доноси на основу Одлуке о изменама и допунама Одлуке о комуналним таксама од 6. априла 2010. године. А као што вам је свима познато, то је било у време Привременог органа у коме су већину имали они који и данас владају општином. Ја сам био једини члан Привременог органа који се томе супротставио, сматрајући да се буџет не може пунити искључиво повећањем такси. Али, на жалост привредника, већина је мислила другачије. Хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР