Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, ово је редовна конференција за новинаре Српске радикалне странке, Општинског одбора у Бору. Осврнућу се веома кратко на оно што није локална тема. Навршило се десет година од државног преврата који се десио 5. октобра 2000. године, и сада је већ време да се могу сумирати резултати политике вођене последњих 10 година. Ја ћу изнети оно што су објективне чињенице, оно што је апсолутно неспорно. Наиме, ради се о томе да је највећи број грађана Србије незадовољан променама које су се десиле. Србија је данас на путу нестанка у економском, политичком, али и географском смислу. Србија је данас презадужена земља, земља која је распродала целокупну привреду, Србија је данас земља очајних грађана који немају запослење, у којој је скоро милион људи без посла. Нарочито је алармантан податак да већи број младих људи одлази из Србије него што је био случај у неким ранијим годинама. И поред тога, ми имамо председника који потпуно свесно обмањује грађане Србије, али наш проблем није у томе шта прича председник Демократске странке, наш проблем је у томе што свакодневни живот постаје практично неподношљив.
Сада ћу се вратити на локалне теме иако је веома тешко критиковати нешто што се не дешава, а ми тренутно имамо власт за коју се не зна да ли функционише. У ствари, имам податке да је још у поступку конституисања. Наиме, власт у општини Бор је потпуно блокирана самим тим што нису испунили коалициони споразум према Покрету “Живим за Крајину” и због тога је немогуће да се одржи било каква седница Скупштине општине, односно седница Општинског већа, на којој би се утврдио дневни ред. Разлог је што је по Коалиционом договору требало да Покрет “Живим за Крајину” има 3 одборника, а има само једног. Требало је да имају помоћника председника. Очигледно је да садашњи председник општине не сме због јавности, или због својих страначких колега или због грађана Бора, да именује за свог помоћника члана Покрета “Живим за Крајину”, а са друге стране он ће то морати да уради јер Покрет “Живим за Крајину” једноставно, по Коалиционом споразуму, на то има право. Због те блокаде трпе сви грађани општине Бор. Не би то било страшно да актери у садашњој власти, политички актери, нису много критиковали претходне неке власти, говорећи да су одлуке које су доношене на седницама Скупштини биле погрешне и лоше, и сада је право питање зашто већ два месеца нема никакве седнице Скупштине на којој би се те одлуке мењале. Ако они знају шта је било погрешно у претходној власти, сада имају могућности да то мењају јер имају, како су говорили, стабилну већину. Да то није тако и да је у питању лицемерство, према грађанима пре свега, говори папир који је преда мном и који ћу вам касније поделити. Ту се види да некадашњи председник Привременог органа, сада заменик председника општине, доктор Жика Голубовић, својим потписом даје сагласност за запошљавање једне особе у Спортски центар, 20. септембра ове године, па ја питам грађане Бора и вас новинаре: Како то Спортски центар у Бору има вишак запослених ако заменик председника општине даје сагласност на пријем радника у Спортски центар 20. септембра?
А онда имате нешто што не можете, рекао бих, упоредити са здравим разумом, да вам неко тврди како нема партијских запошљавања и да партија није доминантна, како је направљена демократска држава са стабилним институцијама, а у ствари то се претвара у сушту супротност, што потврђују и овакви папири.
Наравно, за неку од следећих конференција припремићемо још материјала да покажемо недоследност у изјавама, пре свега оних који су се латили власти. Има изјава из априла, маја, јуна које ја педантно слажем, кад је ко обећавао да ће РТБ почети плаћање свих својих обавеза у року од два месеца, а после шест-седам месеци ништа се од тога не дешава, ко је обећавао увођење реда у институције, ко је обећавао, пре више од пет месеци, увођење реда у јавне установе, а до данас се ништа није десило. Напротв, дешава се да се тражи пријем нових радника.
Ми ћемо помно пратити даље ситуацију у општини Бор, мислимо да она није добра, можда ће се нешто у овој години осетити када је у питању грејна сезона, неки помаци, а за то су, убеђен сам биле потребне скупштинске одлуке које би пре свега дефинисале Оснивачки акт предузећа “Топлана” јер не знам на основу чега је могуће то повезивати са Енерганом без одлуке Скупштине. Међутим, овде се очигледно ради о власти коју не занима право и правда, нити закони. Они мисле да то треба да се ради тако што постоји један ауторитет који каже да се ради тако и не занима га да ли је то у складу са законом или није.
Подсетићу вас да смо поднели захтев Општини Бор, пре свега за добијање информација око уређења платоа, нисмо добили ништа и сутра ћемо упутити тужбу поверенику за информације од јавног значаја у Београд. Жао нам је што ће Општина бити принуђена да плати високу казну, али то говори о неажурности локалне самоуправе или о томе да локална власт, извршна, не дозвољава појединим органима из Општинске управе да одговоре на питања по ком пројекту је уређиван плато, колико је то коштало грађане Бора, ко је извођач радова и слично. То се крије и вероватно има још таквих планова који би се изводили без пројеката, и због тога ћемо сутра бити принуђени да се обратимо тужбом, па ћемо да видимо шта ће да буде, о чему ље ћемо вас и даље извештавати. Поднели смо и захтев РТБ-у Бор, такође у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, да одговоре Општинском одбору Српске радикалне странке у Бору на који начин и са колико новца су учествовали у обезбеђивању или одржавању концерта Хариса Џиновића у Бору, дакле кроз плаћање реклама, билборда, и тако даље, у вези са техничком подршком. Ми ћемо на овај начин радити обзиром да немамо своје представнике у Скупштини општине, али знам из периода док смо имали тринаест одборника и док смо били у опозицији, да тада, иако су одборници имали право на одборничка питања, опет нисмо могли да добијемо информације, јер очигледно је да када је у питању сукоб у вези с материјом коју дефинише закон, увек је у праву Демократска странка. Сада видимо да су Уједињени региони Србије, или поједини њихови представници, увек у праву, тако да се закон изгледа пише за сиротињу која није у стању да избегне оно што закон регулише, а да, наравно, у овом друштву, оваквом какво јесте, има много заштићених.
Овде у овом допису, видите и сами, доктор Жика Голубовић каже да даје сагласност да се изврши пријем једне особе, ради се о Гордани Милетић, економисти, на неодређено време, али захтев за тај пријем шаље в.д. директора, Жељко Васковић. Жељко Васковић је тада био председник Синдиката у Спортском центру и тражио је од мене, молбом, да потпишем сагласност на Систематизацију радних места од 150 запослених у Спортском центру у Бору. Видите да то није довољно, треба још да се прими. Ево, то је став в.д. директора кога је предложила Демократска странка, и заменика председника Општине из Демократске странке. Дакле, сада немају никакво оправдање да кажу да не примају радници Спортског центра плату зато што немају довољно новца у буџету. Ако немају довољно новца у буџету, онда морају да смањују то. Ја ћу вам ово поделити, да видите да је то заведено 20. септембра 2010. године на писарници у Јавној установи „Спортски центар“ као званичан допис, и да је примљено и потписано од стране Жике Голубовића и ударен печат председника Општине.
Новинар: Да ли је радила та особа?
Ранкић: Да, сад тренутно не знам шта је са тим, али знам поуздано да је најмање два дана долазила на посао по овом допису. Ја сам имао толико, ако имате питања, изволите.
Новинар: Ова тужба иде поверенику за информисање?
Ранкић: Да. Тако регулише Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Уколико у року од 15 дана не добијемо одговор од дана подношења Захтева, имамо могућност да се тужбом обратимо поверенику за информације од јавног значаја.
Новинар: Ви сте помињали да сте имали 17 грешака када сте били председник Општине. Да ли је међу тих 17 грешака убројан ваш однос са Сашом Мирковићем, пошто чујем да и сад помињете његову странку? Грађани Бора, наиме, мисле да сте ту направили једну велику грешку, опростили су вам оно псовање преко телевизије. Да ли грађани могу да очекују нешто позитивно од те странке са Сашом Мирковићем?
Ранкић: Видите, ја нисам бројао, не знам да сам направио 17, можда сам направио 27, можда само 7 грешака. У сваком случају, не постоји онај ко нешто ради а да не направи неку грешку, нешто се од тога у највећем броју случајева деси ненамерно. Да ли је била грешка сарадња са Сашом Мирковићем, не знам, али то је био став грађана Бора. Дакле, они одлучују о томе ко ће у коју коалицију ићи, не одлучују они који добију изборе. Да сам имао сам 20 одборника, 19 или 18, сигурно не бих ишао у коалицију ни са ким. Нисам имао и био сам принуђен да правим коалицију. Ево видите да је и сада направљена коалиција са Сашом Мирковићем. Ту коалицију хтели су грађани. Коалиција је изашла на изборе као Уједињени региони Србије, за коју је потпуно било јасно, и по страначким обележјима и по свему, да ту спадају и Покрет „Живим за Крајину“ и Г-17 и још неке странке. Грађани су могли да кажу на овим изборима шта мисле о мени и Српској радикалној странци и ја сам им потпуно захвалан на томе. Ја бих волео бих да су они у потпуности у праву, али мој проблем није са изборним резултатима Српске радикалне странке, мој проблем је како се дошло до тих изборних резултата. Навео сам неколико примера веома грубог, неподношљивог или неприхватљивог утицаја на бираче, од поткупљивања, дакле куповине кроз новац, робу, па све до чистих превара и лажи. Ево, сад ћу вам рећи да су Уједињени региони Србије, чији је експонент овде био Благоје Спасковски, 19. априла ове године, приликом посете Ивице Дачића Бору, дословце рекао да ће најдаље за два месеца РТБ почети да исплаћује све своје обавезе према држави и локалној самоуправи. Који је данас датум? Проверите у буџету општине Бор да ли се уплаћују обевезе од стране РТБ Бор. Лако је добити изборе на такав начин, неко дође и каже: „Уложићемо 200 милиона евра и запослићемо 2000 људи у Бору.“ Месеци пролазе а они нису у стању да одрже ни седницу Скупштине општине. Можда је сарадња са Покретом „Живим за Крајину“ била моја грешка. Ево, са су други у коалицији, па ћемо видети да ли ће то бити њихова грешка.
Новинар: Они хоће странку без њега.
Ранкић: Па, видећемо да ли је то могуће.
Новинар: Ја мислим да је могуће.
Ранкић: У другој коалицији која је направљена 23. јуна 2009. године, а распала се пред Нову годину 2009. године, после чега је уведен Привремени орган, Саша Мирковић апсолутно није имао никакву улогу у општинској власти, почевши од тога да није имао никакву функцију, није имао никакве уговоре или било које друге односе са било којим јавним предузећем и установом у Бору, што је у претходном периоду, док је био у коалицији са Демократском странком и Социјалистичком партијом Србије, Влашком демократском странком Србије и Демократском странком Србије, и те како имао. Био је и члан Општинског већа, имао је уговоре и са ШРИФ-ом и са многим другим. Дакле, услов да се направи нова коалиција дословце је био да се он нигде не појављује и он је тај услов поштовао, изузев једног периода у припреми грејне сезоне, када се ангажовао, ја сам тада био одсутан из Бора и ништа друго. Али, очигледно је да су ту сви имали свој став, ја то поштујем и поздрављам и видећемо како ће се све ово завршити. Вероватно да сам направио много грешака, зато и нисмо остварили неки резултат на изборима, али политика је жива ствар, то се стално мења. Ми очекујемо да ће бити још избора у овом граду, па ћемо на неким наредним изборима вероватно показати да смо свесни грешака које смо направили, али ће нам олакшати после ови који ће правити много веће грешке него што смо их ми правили.
Новинар: Господине председниче, можете ли да се сетите за које установе и за која јавна предузећа сте тражили извештаје да вам се доставе од стране буџетског инспектора?
Ранкић: Сви извештаје које сам добио су ту, од Јавног стамбеног, Центра за културу, Топлане, по мом налогу и Спортског центра, с тим што из Спортског центра, из неких разлога, нисам добио јер буџетски инспектор, изгледа, није стигао да ми достави, или није стигао да обави све то како је добијао налоге и ја мислим да сам то све доставио чак и новинарима, али све што сам имао достављао сам, не по службеној дужности, то моја обавеза није, већ буџетског инспектора. Достављено је све и горе онима из управе, али и полицији. Полиција, у сваком случају, има све те извештаје.
Уколико немате више питања, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР