Путин у Србији

Драган Тодоровић: Даме и господо новинари, данас је 12 година откако је наступио практично сумрак цивилизације, када су Сједињене Америчке Државе, односно НАТО пакт, без одлуке Савета безбедности, кренули да бомбардују Србију. Како се сви сећамо, ту операцију су назвали Милосрдни анђео. Од те операције погинуло је преко 2600 цивила, у великој мери разорена ифраструктура Савезне Републике Југославије, да би епилог била Резолуцијом 1244, где се Косово и Метохија стављају под заштиту Уједињених нација. Данас после 12 година, противно међународном праву, противно Резолуцији 1244, Косово и Метохија је прогласило независност и у великој мери кренуо путем стварања нове државе на територији Србије. Суштински, то је и био циљ Сједињених Америчких Држава, када је у питању Србија. Нажалост, то се неће завршити Косовом и Метохијом, наставиће се Војводином, Рашком области и оно што упозорава Српска радикална странка скоро свих 20 година, то је покушај потпуне дезинтеграције Србије и уништење српског народа. И они на том путу неће одустати. Највећи проблем је у томе што имају велику подршку у режиму који су довели 2000. године на власт, после пуча 5. октобра. Да није ових слуга који им то омогућавају, тај пут ка независности Косова и Метохије не би могао да се оствари. Али нажалост, Вашингтону и Бриселу се испуњавају сви налози и данас је практично Косово и Метохија на једна корак од независности. Иако имамо несумњиву подршку и од стране Руске Федерације, и од стране Кине, и многих чланица Савета безбедности и Уједињених нација, ми смо дозволили да се резолуцијом коју је написао Брисел у Уједињеним нацијама тај пут независности Косова и Метохије дебелео асфалтира, односно да Косово и Метохија далеко одмакну ка независности. Нажалост, тиме се ствари не завршавају. Преговори које данас воде Приштина и Београд, како се то каже, али суштински преговори који имају форму преговора између две суверене државе. Без обзира на то што наши званичници на све могуће начине покушавају да обману нашу јавност, суштински ми имамо преговоре две државе. Да није тако, не би преговарао државни секретар Министарства иностраних послова, него би разговарао министар за Косово и Метохију, што је и логично. Али на тај начин се ставља до знања да су то преговори између две државе. Наводни преговори о техничким проблемима ће бити преговори о суштинским стварима који ће додатно признати меке ингеренција Косова као суверене државе. И ми немамо апсолутно никакво поверење у режим Бориса Тадић и Демократску странку, да ће после ових преговора ситуација везано за Косово и Метохију бити боља. Не. Она ће бити много гора, а Косово и Метохија ће бити много даље од Србије. Кад смо већ код Милосрдног анђела, имате и ову најновију акцију везано за Либију која се зове Одисејева зора, а ја бих је назвао сумрак Уједињених нација и међународног права. Иста прича и матрица као и за Косово и Метохију. Хуманитарна катастрофа да се заштите цивили, а у суштини у позадини је отимање ресурса, односно нафте, којима Либија располаже. И то је модел који ће се примењивати према свим земљама у свету према којима Америка и Европска унија, односно поједине земље Европске уније могу својим оружјем да отму њихове ресурсе. То је било намењено и Русији, али на срећу, Руска Федерација се усправила захваљујући Владимиру Путину, и данас је велика сила коју Американци и НАТО пакт морају да уважавају. Али оно што је интересантно, 2000. године после пуча, на власт су дошли људи који су спроводили све налоге Брисела и Вашингтона. А какви су то људи и шта су све радили, најбоље показује садашњица. Преко милион незапослених и на ивици или испод ивице сиромаштва, без икакве перспективе за оне који заврше школу. По неким показатељима ви данас имате више људи који се баве науком ван Србије него у Србији. У Србији не постоји перспектива. Зашто је то тако? Па, можда је разлог и у томе ко су били људи који су тада преузели најважније функције у Србији. Један од тих људи је и Гаша Кнежевић, чувени доктор и професор који је био и министар просвете. Здушно се залагао за улазак у Европску унију, за Болоњу. А имате врло занимљиву ствар, 21. марта ове године предат је захтев декану Правног факултета и Научно-наставном већу Правног факултета да се поништи докторска дисертација професору Гаши Кнежевићу. Он је буквално своју докторску дисертацију преписао. Да вас подсетим на недавни случај у Немачкој, на случај њиховог министра одбране Карла Теодора цу Гутенберга коме је поништена докторска дисертација и који је због тога морао да поднесе оставку. Такође, председник тог универзитета у Бајројту каже да неће бити толерисано багателисање повреде научних стандарда. Ја вас подсећам такође на још једног професора Правног факултета, Стевана Лилића. Њему је на суду доказано да је плагијатор. Имате и овог коме ће вероватно бити одузета докторска дисертација, Гашу Кнежевићу. Онда није ни чудо што се ми налазимо у оваквој ситуацији у каквој се налазимо. Ко то образује нашу децу? И на који начин? Зар они који плагирају туђи рад, знате плагијат је врста лоповлука, научног. Ви крадете нечије научно дело. И ево, то је озбиљан материјал, можете да погледате, просто је невероватно да када погледате рад Гаше Кнежевића и када видите шта је преписао, испада да ништа није написао. Све је буквално преписао. То је невероватно, брука и срамота и за оне који су дозволили да он докторира. Они су морали да имају увид у докторску дисертацију Гаше Кнежевића, да погледају да ли је то стварно изворно дело или је у питању преписивање. Ево, ја ћу вам показати. На овој страни је је оно што је писао Гаша Кнежевић у својој дисертацији, подвучено жутим, а на другој страни је оригинално дело одакле је ово преписано. Ја ћу полако да вам листам. Погледајте, ово је докторат Гаше Кнежевића. Значи, ово је оригинал, ово је плагијат. И видите колико овде има страна. Ми очекујемо да ће Научно-наставно веће покренути поступак и да ће Гаши Кнежевићу бити одузета докторска дисертација и да он више неће имати могућност да предаје студентима као професор Правног факултета. Ако има и трунку морала, ја мислим да после овога он не би смео не да се појави на Правном факултету, него било где где га било ко познаје. Што би наш народ рекао, требало би да се повуче у мишију рупу бар неколико година док га сви не забораве. Ми смо имали данас толико. Изволите. Имате ли питања?

Новинар: Како ви оцењујете посету премијера Путина? Какав је она имала карактер и значај?

Драган Тодоровић: Што се тиче Српске радикалне странке, ми смо већ истакли да је долазак Владимира Путина изузетно значајан за Србију и да Србија из тог доласка може да има вишеструке користи. Али нажалост, по ономе што смо ми могли да чујемо и непосредно на састанку који смо имали са г. Путином, а и оно што смо могли да прочитамо у новинама, очигледно је да наша држава није била спремна за тај сусрет. Посебно пада у очи истицање чињенице да је Москва Србији обезбедила 800 милиона долара још пре две и по године. Али не 800 милиона долара који ће бити дати на гомилу, па да ова олигархија то спрчка и потроши, да се развуку а да се ништа не уради. Руси хоће да помогну Србији, Руси хоће да помогну грађанима Србије, али траже пројекте, траже пројекте у који ће бити уложен тај новац. Нажалост, тих пројеката нема. Ја то могу да закључим из два разлога. Један разлог је зато што ми немамо, наводно немамо шта да понудимо, други разлог је да неко спречава нашу сарадњу са Руском Федерацијом. Ја сам склон убеђењу и уверењу да неко спречава сарадњу Србије са Руском Федерацијом. Зато што би се на тај начин најбоље показало колико је то излазна шанса из ове економске и социјалне кризе у којој се налази наша држава. И оно што је посебно важно, Русија за своју помоћ, за своје кредите не тражи никакве политичке уступке, нити на било који начин притиска Србију. Русија је ту потпуно отворена. Видите како ови из актуелне власти као папагаји понављају да је Владимир Путин децидно изјавио да апсолутно нема ништа против тога да Србија иде у Европску унију. Добро, па то је сасвим нормално. Па, Владимир Путин поштује елементарно право сваке државе и свакога народа да трасира свој пут. Неће он нама тражити ни да идемо ни да не идемо, али у разговорима је Владимир Путин јасно ставио до знања какви су односи у Европској унији, али то знамо и ми. Постоје државе првог реда и државе другог реда. Постоје грађани првог реда и грађани другог реда. Узмите Румунију и Бугарску. Ја мисли да је ту отворена и степеница трећег реда. Поједине државе Европске уније су озбиљно кренуле да забране улазак грађанима Румуније и Бугарске зато што стварају проблеме, јер су као јефтина радна снага угрозили њихове раднике. И њихови радници се због тога буне. Јуче је Владимир Путин јасно ставио до знања да неки покушаји који би могли да се из Србије ураде према Русији, немају економску логику. Знате, то је везано за аутомобилску индустрију. Понуда да возила која се склапају у Крагујевцу на основу Споразума о слободној трговини између Србије и Русије, где увозимо робу без царине, да може да важи и за аутомобиле, је врло проблематична. Ево, ја ћу вам рећи шта је Владимир Путин на ту понуду одговорио. Русија је понудила јапанским, европским и америчким произвођачима аутомобила, пре неколико година, да могу да отварају погоне за склапање њихових аутомобила у Русији, до 25 000 комада годишње. С тим што је обавеза да 30 посто резервних делова производе у Русији. Тај модел је прошао одређену процедуру, прошло је одређено време, сада раде другачије. Сада траже да они који хоће да склапају аутомобиле у Русији, да њихове годишње серије буду од 250 000 до 300 000 аутомобила годишње, али траже да 60 посто резервних делова буде произведено у Русији. То је озбиљна држава, води озбиљно рачуна о сопственим интересима. Е сад, грађани Србије из овога модела и модела Крагујевца нека извуку закључак како то ради једна озбиљна држава и како то радимо ми. И поставља се питање, по којој логици би требало да Русија увози аутомобиле склопљене у Крагујевцу, уместо да каже Фијату – Молим вас, 300 000 или 250 000 склопите у Русији и да завршимо посао. Ја нећу да доносим закључак, нека га донесу грађани Србије. И оно што бих посебно хтео да истакнем, ја сам то и јуче рекао пошто је било говора о НАТО пакту, да је то једна важна тема када су у питању Русија и Србија. Свима је јасно да Србија на мала врата, без одлуке грађана Србије, треба да буде увучена у НАТО пакт. И да не би било заваравања, ми смо имали прилике јуче да чујемо директно изјаву Владимира Путина по питању НАТО пакта. И она није другачија када се то односи на све оне државе које се налазе у НАТО пакту и оне државе које због тога угрожавају Руску Федерацију. И Владимир Путин је то врло јасно ставио до знања. Уколико уђемо у НАТО пакт, ми ћемо изгубити суверенитет. Ми га, додуше, немамо ни данас, али тада ће то бити потпуно беспредметно. О свему ће одлучивати НАТО пакт. Ако НАТО пакт буде одлучио да постави ракетни штит у Србији, што је за Русији апсолутно неприхватљиво и то доживљава као велику претњу својим националним интересима, руске ракете ће бити окренуте на те циљеве без обзира у којој се држави налазе. Да ли је у питању Чешка, Пољска, Мађарска, Бугарска, Румунија, Србија, Црна Гора, руске ракете ће бити легитимно окренуте ка том циљу који је усмерен против интереса Руске Федерације. И зашто обмањивати грађане Србије да улазак у НАТО пакт нема везе са Русијом и да није уперено против Русије? Кога ми то још обмањујемо? Улазак у НАТО пакт је директна конфронтација са Руском Федерацијом.

Новинар: Шта сте још разговарали са њим?

ДраганТодоровић: Оно што је за нас било важно, ми смо се захвалили Владимиру Путину на подршци коју он пружа нашој држави када је у питању Косово и Метохија и очување нашег суверенитета и помоћ коју нам нуди у свакој ситуацији када је у питању Косово и Метохија. Исто тако нам је важна подршка коју пружа Републици Српској у циљу очувања Дејтонски споразум. Захвалили смо се и на подршци коју је Руска Федерација пружила 2006. године Војиславу Шешељу када је био на ивици смрти због штрајка глађу у децембру месецу и када је захваљујући конференцији која је одржана у МИД-у, где је истакнута забринутост за здравствено стање Војислава Шешеља, Хашки трибунал одлучио да испуни захтеве Војислава Шешељ и да он прекине штрајк глађу. Као што је иступање представника Русије у Савету безбедности, Виталија Чуркина, такође ставило до знања Хашком трибуналу да се у Русији с пажњом прати стање везано за Хашки трибунал. Ми смо га упозорили за садашњу здравствену ситуацију везано за Војислава Шешеља с обзиром на проблеме које има са тахикардијом и аритмијом, и замолили да се додатно њихови представници у Хашком трибуналу позабаве тим проблемом како не би дошли до још једног трагичног убиства, као што је то било везано са Слободаном Милошевићем. И по мом утиску, Владимир Путин је то са доста пажње саслушао.

Новинар: Да ли ви сада очекујете да економски или било који други вид сарадње буде бољи него раније?

ДаганТодоровић: Ја сам вам већ рекао да изражавам бојазан да неко спречава ту сарадњу. И мислим да ми не доносимо самостално своје одлуке. Ја поуздано знам, из неких конкретних случајева, не само када је у питању Руска Федерација него и неке друге државе, да ми пре свега слушамо налоге Брисела и Вашингтона па тек онда доносимо одлуку да ли ћемо ступати у односе или не. Али ја се надам једној другој ситуацији, да неће моћи да се спрече неки други видови сарадње које неће зависити од државе. А то су непосредне сарадње са предузећима из Русије и Србије. Ја пре свега очекујем да ће доћи до изузетно плодне сарадње, односно до масовног извоза нашег воћа, пре свега јабука, и поврћа у Русију, да ће се то проширити и на друге производе. Да је држава мало више укључена, верујте да бисмо ми успели за релативно кратко време да опоравимо наше село. И да би сваког пролећа сваки наш домаћин обрадио сваки педаљ наше државе, да би нам фарме и сви остали погони за производњу хране били пуни. И да би све било окренуто према извозу у Русију. И оно што морам да поновим, да само Москва за две недеље потроши целокупну годишњу производњу Србије, што се тиче пољопривредних производа. Погледајте колике су размере тога тржишта, али нажалост, ви немате могућности да озбиљно кренете у тај посао зато што иза тога, ја сам сигуран, неко стоји. А ко стоји, закључите ви сами. Имате ли још питања? Уколико немате, ја вам се захваљујем.