Пропаст ПИО у режији ММФ-а

Наташа Јовановић: Даме и господо, Српска радикална странка сматра да је синдикат у суботу постигао трули компромис са Владом Републике Србије у вези са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, обзиром на то да је апсолутно свима јасно, да запосленима у Србији, пензионерима и онима који немају посао, под овом влашћу, односно под владама које су се мењале од 2000. године, да је ова влада апсолутно неспособна да спроведе реформу пензионог и инвалидског осигурања у нашој земљи. Наиме, из текста споразума је очигледно да се нека од кључних питања одлажу за период од наредне две године, и да ће се решавати наводно од 2013. године, што јасно указује на то да не само да влада није способна да реши ово и да отвори једну широку расправу у вези с реформом пензијско-инвалидског система већ је сада свима јасно да је у Србији сваки корак који начини влада Републике Србије под патронатом ММФ-а. Овај међународни фонд спроводи такозване реформе, које уништавају српску привреду, на основу студије Светске банке која има назив: Како са мање постићи више, а очигледно је да се у Србији из дана у дан постиже све мање и да ће последица оваквог закона о пензијско-инвалидском осигурању, који ће овим споразумом бити враћен у скупштинску процедуру у наредном периоду, да ће пензије пасти испод 50 одсто просечне плате. Зашто ово тврдимо? Па, због тога што у овом споразуму, у првој тачки, уопште није обавезујуће за Владу Републике Србије да у закон инкорпорира, односно да стави експлицитну одредбу да просечна пензија не може бити мања од 60% просечне зараде. Уместо тога, шта су се они договорили са синдикатом? Договорили су се да Влада Републике Србије реагује у случају да дође до тога да просечна пензија падне испод 60 одсто просечне плате. Каква је то нова превара на помолу? Свима је то јасно , ко да верује Цветковићевом кабинету, његова реч апсолутно ништа не значи. Јегер је тај који својом оштром палицом одлучује и који издаје директиве. Осим тога, начин на који се пензије усклађују од сваког 1. априла, односно октобра почев од следеће године, такође је неповољан. Да ли они стварно желе да прикажу, у оном делу где се пензије усклађују са растом трошкова живота, стварне трошкове живота? Не. Када погледате како изгледа онај табеларни статистички приказ Републичког завода за статистику, гарантујем вам да просечна породица у Србији, са оним намирницама које су наведене као неопходне за живот једне четворочлане породице, не може да се преживи ни десет дана у месецу. Према томе, јасно је да је на помолу нова превара, одложено је само оно што ће тек да стигне будуће пензионере, и то посебно напомињемо, погођени су и садашњи пензионери, погођени су због тога што их је Јован Кркобабић и Влада Републике Србије преварила у кампањи 2008. године, да просечна пензија неће бити мања од 70 одсто од просечне плате, а видите да сада неће бити у закону ни гаранције за ових 60 одсто, него ће тобож влада да реагује, а док они реагују, појави се ММФ – Ма каква реакција, немате ви пара у буџету! То се веома јасно види. Фонд ПИО се из буџета Републике Србије финансира са 49 одсто, односно са 200 милијарди динара. Влада Републике Србије ће за који дан изаћи са ребалансом буџета због покривања дефицита за ову годину који ће износити од 120 до 150 милијарди динара. Када ставите на папир, видите да се сва средства која се издвајају из буџета за Фонд ПИО финансирају из кредита јер овај буџетски дефицит влада не може да надокнади другачије него узимањем кредита што од ММФ-а, што од других банака. Ми у наставку седнице Народне Скупштине Републике Србије, сутра на дневном реду управо имамо сет закона за ново задуживање Републике Србије, и тако у недоглед. Где је томе крај? Нема га до потпуне пропасти и колапса. Осим тога, јавност мора да буде упозната са тим да су због оваквог стрмоглавлог курса динара плате пале за 107 евра, односно у последњих неколико месеци, сведоци сте тога, за 30 одсто. Што се тиче старосне границе за жене, предлог ММФ-а био је да се стаж повећа са 35 на 38 година, а наводно је постигнут договор да се то одложи за 2013. годину. Па, шта то значи и на кога се то пребацује лоптица? Тако су поступили само да умире овај револт синдиката и да некако смање тензије које трају неколико недеља. Одлажу то до 2013. године, а дотле ће да оставе пустош у читавој Србији. Морам да вас подсетим на изјаву господина Илића, државног секретара у Министарству финансија који је пре неколико месеци рекао: „Како време буде пролазило, све ће више бити пензионера у односу на број запослених.“ Ми данас имамо у Србији милион и осамсто хиљада запослених, а милион и шесто хиљада пензионера. Због чега? Зато што је у последње две године, од када је на власти ова нова Тадићева влада, такозвана проевропска, остало без посла још 190 хиљада људи, са тенденцијом да ће у следећој години то бити и више. И када погледате ту Илићеву изјаву, а слично је нешто изјавила и Диана Драгутиновић, апсолутно се све уклапа. Од 2000. године, када су дошли на власт, до данашњег дана у просеку је годишње 100.000 људи остајало без посла. СРС сматра да је било неопходно у овом закону да се дефинише оквир за бенефицирани радни стаж и ми смо на становишту да то мора да буде 18 месеци, наравно плаћеног доприноса за 18 месеци , односно 12 једнако 18 месеци, за оне послове који се третирају као бенефицирани радни стаж. Са друге стране, а о томе ћемо да говоримо и да истакнемо и у скупштинској расправи, ми смо против националних пензија и сматрамо да оне не треба да постоје због тога што је било много злоупотреба. Можемо да резимирамо да ће и због оваквог трулог компромиса највише бити погођене жене јер ће од 2013. године ипак ступити на снагу то повећање границе са 35 на 38 година стажа. Јер тако и стоји у овом договору, а жене су, то се види и по структури запослених и по категоријама послова, највећи губитници, ако тако можемо да кажемо. Сви смо губитници у такозваној транзицији, али у укупном проценту оне учествују са највећим делом због губитка посла, а сада и због оваквих мера које се само одлажу а које ће бити погубне и катастрофалне. Влада ради по диктату светских сила, а ММФ диктира темпо, а то је у ствари убрзано пропадање српске привреде и све гори живот грађана Србије, чему ћемо ми и даље оштро да се супротстављамо. Да је то тако, говори само један од примера у низу, а то је случај некадашње Фабрике крупних ланаца, која се до приватизације налазила у саставу Групе „Филип Кљајић“, сада фирме „Метал-системи“, где се радници од 28. септембра налазе у штрајку. Због чега? Због тога што су преварени због тога што нису из претприватизационог процеса исплаћене зараде, њих укупно 17, и због чињенице да је производња у „Метал-системима“ прошле године била у вредности од само 87 хиљада евра, а некада је премашивала милион евра. Радници су доставили овај допис и мени као народном посланику и нашој одборничкој групи у Скупштини града, а писали су и Народној канцеларији председника Републике и Агенцији за приватизацију, Сектор за контролу приватизације, и Министарству за економију и регионални развој и они се и даље налазе у штрајку. Дакле, обустављен је процес производње у кругу фабрике, а нико не жели тиме да се бави и до дана данашњег они немају никакав одговор. Они кажу да су били принуђени јер пад производње не само да је најнижи у последњих неколико година, већ је питање шта се десило са обећањима када је фабрика продавана. Најпре је тај читав систем реструктуисан у четири целине, а данас од фабрике ланаца која је некада била једна од највећих и најпознатијих у Европи апсолутно нема ништа. Ми и овим путем апелујемо на вас да се као представници медија више позабавите и овим питањем које се тиче фабрике „Филип Кљајић“, односно сада „Метал-системи“ и потпуно неизвесном судбином запослених, односно радника који су тамо у штрајку .