Бранислав Ранкић:Даме и годподо новинари, данас је празник обновљења храма Светог Ђорђа, Ђурђиц, слава Општине Бор, али и слава великог броја грађана. Ја овом приликом, испред Општинског одбора Српске радикалне странке желим да честитам свима онима који обележавају овај дан.
Тема конференције за новинаре, као што сте и сами видели је „Регионални развој Бора“, а то сам издвојио као пројекат који је типичан за Србију у последњих десетак година. Наиме, у Србији је на стотине таквих пројеката већ реализовано и резултати тога, као што видите, јесу огромна незапосленост, десетине милијарди задуженост државе, никакве привредне активности и то је шири пројекат увођења државе Србије у једну врсту економске и финансијске зависности од светских финансијских центара пре свега, али крајњи циљ је да се доведемо у дужничко ропство и да на тај начин не можемо развијати привреду онако како би то било пожељно по нас.
Ево, видите на самом овом примеру да се са пројектом већ дошло до половине, а суштински, у Бору се ништа није десило. Наравно да је један број људи, углавном за тих 5, 6 месеци на колико су добијали те привремене послове, уређивали поједина речна корита, неке потоке, сеоска гробља и тако даље. И, шта је ефекат тога – они су за веома мали новац, на неколико месеци, добили прилику. И за то је, нажалост, била потребна страначка припадност, да нешто новца зараде, али ништа од тога није остало трајног карактера.
Они потоци који су очишћњни поново су запрљани, гробља која су очишћена поново су се затравила, шибље порасло, они који су добили посао на 6 месеци поново су остали без посла, а крајњи ефекат је да је Србија енормно задужена и да ће та 43 милиона долара који се односе на Пројекат регионалноиг развоја Бора, некад неко морати да врати.
То ће враћати грађани Републике Србије. Успут је то најбољи пример како, у првом реду Г 17+ али и друге странке које су на власти, пљачкају сопствени народ. Сетите се само оне афере око куповине рачунарске опреме за Националну службу за запошљавање преко Регионалног центра за развој Бора, па погледајте шта се ради са онима који за два месеца постају рачуновође. Шта ће нама, у том случају, средње школе, шта ће нама факултети, шта ће нама било какве струковне школе? Ми смо, на жалост, имали и ситуација да су поједине школе нудиле по Београду, да за три месеца производе новинаре. На курсевима тромесечним постајете новинар. Данас у Србији скоро да немате пунолетних људи без неколико лиценци, неких потврда програма да су похађали неке курсеве и тако даље. Крајњи ефекат је да нико од тога није имао користи, поготово није успео да нађе трајно запослење.
Овом приликом бих, такође, скренуо пажњу на то да грађани Бора, а ово се односи пре свега на оне који данас владају, али и оне који су задужени да воде рачуна о законитости у држави Србији, имају пуно право да знају како се и на шта троши њихов новац. И то без обзира да ли је то новац из буџета или неки други. У крајњој линији, то је све новац грађана Бора. Ја не могу да верујем да се толико ствари по граду ради, а да нико не зна на који начин се финансирају, ко то плаћа, колико шта кошта, али врхунац свега је да се раде многе ствари без дозвола, а онда чујете од оних који су задужени да штите законитост у раду – нема проблема, нека они ураде, ми ћемо написати дозволе какве треба, накнадно. Али ме такође забрињавају и чувени по храбрости, борски синдикалци, како су ушли у мишје рупе и полако крцкају у тим рупама те своје апанаже које примају преко плата. Како су успели све да их купе, тако да је данас могуће да радници из јавних предузећа, али и из РТБ-а, са Флотације и других погона, одлазе и раде на зоолошком врту од 7 до 19 сати. По 12 сати дневно, и суботу и недељу, а при том нико не сме да пита свог претпостављеног на послу да ли ће му то бити плаћено, како ће бити плаћено, како се плаћа прековремени рад, како се плаћа рад викендом и празником, како се плаћа рад у ноћним сменама. Та питања нико не сме да постави, него морају да раде, па ако нешто плате, добро јесте. Е, сад – прозивам синдикалце да питам где је та њихова чувена храброст или је довољно да им неко да да буду у чланству неког управног одбора, па да преко плате добију још тридесетак, 40 или 50 хиљада, па да њихова храброст спласне и да кажу – па, ето,шта ћете, то је демократија, демократија кошта и тако даље.
Видите, инсистирам на томе да имамо пуно право да све то сазнамо. Ја сам се више пута, на основу Закона о доступности информацијама од јавног значаја, обраћао Општинској управи, чак и РТБ-у једном, међутим из РТБ-а нисам добио никакав одговор. Они очигледно сматрају да могу да раде шта хоће.
Е сад, мене не би ни занимало много како они троше новац, верујте, да се помаља нова Топионица из земље, да се нешто дешава доле. Али, када дођете у ситуацију да намењен кредит нестаје и одлази на разне кружне токове, разно улепшавање града које, у крајњој линији и није толико функционално, а да на крају онога за шта је кредит намењен нема ни на видику, онда се питате да нећемо доћи једнога дана у ситуацију да ћемо остати енормно задужени, да нећемо имати оно што нам је обећано и да ће на крају све да се претвори у сушту супротност. Због тога тражимо да се на време полажу рачуни грађанима Бора где и на који начин се троши њихов новац, да би бар на време грађани знали да реагују.
Ево, ја сам имао толико. Ако имате неко питање, изволите.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР