Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, постојећи напредњачки режим у Србији стално обећава неке реформе, обећава да ће народ живети боље, али све је то у принципу празна прича, јер су три и по године на власти, а ништа нису урадили да побољшају економску и социјалну ситуацију у земљи. Шта ће то да се реформише? Нема више шта да се реформише када је све уништено.
Може ли нешто да се обнови? Може, али под неколико услова. Прво, да се промени власт, јер ова власт не може ништа да обнови. Друго, да се врати заштита домаће производње царинама, по светским стандардима, да се посебно заштити пољопривреда и производња хране уопште, а онда да се уведу подстицајна средства за развој других видова домаће производње.
Стално ишчекују неке стране инвестиције, које не долазе или када дођу, дођу недовољно, а режим онда плаћа страним фирмама по неколико хиљада евра за отварање сваког радног места.
Стално се води нека кампања по страним налозима. Те испитивање порекла имовине, те испитивање овога, те испитивање онога и све остаје празно слово на папиру. Нико не може провести то преиспитивање имовине у Србији. Може за одређен узак круг људи, сто људи на списак, па да се за њих утврди, па не могу да докажу порекло па да им се одузме. Да ли је то рационално и са правног и са економског аспекта? Није.
Шта је један од највећих проблема Србије? Десетине милијарди евра, односно долара, односно некадашњих немачких марака изнесено је из земље. Тајкуни који су то изнели обезбедили су се на далеким егзотичним острвима и чим се припрети испитивањем имовине, они извуку још понешто што имају овде и тако се обезбеђују.
Шта ми треба да урадимо? Морамо да спроведемо неке мере које су спроведене још седамдесетих година у ондашњој Југославији. У ондашњој Југославији је било забрањено поседовање девиза, било је кривично дело поседовање девиза. А онда се режим исправно досетио да каже – ко год донесе девизе у банку на штедњу, самим тим чином он их је легализовао. На страну то што је после дошло до блокаде наших банака, до блокаде рачуна и тако даље.
Ми морамо храбро направити неколико корака и рећи – ко у наше банке донесе било коју количину новца, тај новац се узима на штедњу, ставља се на рачуне. Кажу – то је прање новца. А ко смо ми у данашњем свету да се ми бавимо прањем новца? За нас је интерес да Србија постане главна праоница новца у Европи и свако ко хоће да опере новац нека дође да уложи у наше банке. Тако ће појефтинити кредити, тако ће се смањивати камате. Тамо где је вишак новца, чврсте валуте, страног новца, тамо падају кредитне стопе, односно каматне стопе. Е, то ми треба да урадимо. Буниће се Европска унија. Па нека се буни. Рећи ћемо им – је ли вама свеједно што се иде на Новодевичија острва или што се иде у Србију, где је ту за вас разлика? Да ли за вас постоји разлика у одласку тог капитала на острво Вануату или у његовом доласку у Србију?
Морамо Србију претварати у оф-шор зону, ако не целу Србију онда оне зоне у Србији које су најнеразвијеније, југ Србије, исток Србије и запад Србије, па и на северу Србије постоје места уз Дунав, где треба стварати те оф-шор зоне. Тако се привлачи страни капитал.
Нуђењем реализације његових интереса, огромне количине новца непознатог порекла су у свету у оптицају. Нисмо ми Европска унија, толико богати, толико моћни, толико развијени да сад треба да утерујемо сваки евро или сваки долар где је стечен. Шта нас брига што је неко негде стицао новац у иностранству на различите начине, ако је он спреман да тај новац овде донесе и положи у наше банке, под условом да се задржи и контрола ових страних банака у Србији, да оне не могу да износе улоге. Ко год да је донео улог у ту банку да не могу да изнесу тако стечен капитал, могу, дакле, да износе само оно што је њихова чиста зарада од пореза, а то је зарада на име наплаћених камата.
Овај режим и даље, уместо економске ефикасности, демонстрира економску и социјалну демагогију, а од тога се не живи. И избори су потребни што пре. Србија мора да пречешља своју унутрашњу ситуацију, морају да се рашчисте и односи између странака и односи у странкама, да прођемо још једно прочишћење, а онда нека народ одлучи о својој судбини. Српска радикална странка има веома рационалан економски и социјални програм, ми тај програм у свим својим наступима у Србији заступамо. Ја сам вам данас саопштио само један од сегмената тог програма по коме се ми разликујемо од постојећег режима.
Дакле, онај ко код нас пљачка државу, ко има огромне плате у државној администрацији, онај ко иде да летује на егзотична острва, а ради у државним службама, онај ко пљачка јавна предузећа, он може све, а онај ко би споља дошао, са неким такозваним сумњивим новцем, е он не може, њега треба у земљу укопати. Таква политика не вреди у друштву које жели заиста да изађе из економске кризе.
Изволите, имате ли ви неко питање?
Изволите.
Новинар: Воја Стевановић, Н1. Имам три питања.
Проф. др Војислав Шешељ: Одакле сте ви, извините?
Новинар: Из Н1, Воја Стевановић.
Прокоментаришите мало детаљније ово што сте рекли да је обична ствар када са врућим новцем долазе и њихови власници са својим навикама. Како би то могло да се одрази на друштво у Србији? Друго, везано за недељну параду. Најављено је неко окупљање, колико сам ја разумео.
Проф. др Војислав Шешељ: Ко је најавио?
Новинар: Сад пре него што сам кренуо изашла је нека вест. Да ли ћете ви имати неку акцију у недељу?
Проф. др Војислав Шешељ: Где је изашла та вест?
Новинар: Верујте ми, ако грешим, извињавам се. Да ли планирате онда ви неку акцију у недељу?
И само још, дозволите, треће питање, везано за лошу економску ситуацију. Да ли мислите да људи који су осиромашени и који су већ на социјалној ивици, то своје незадовољство могу да артикулишу у некој од постојећих партија које им се нуде? Где мислите да би они пре тражили ту артикулацију, на левици или на десници?
Проф. др Војислав Шешељ: Што се тиче људи који би дошли са новцем сумњивог порекла, ми морамо имати добру полицију и власт, пре свега, која ће поштовати сопствене законе и онда ти њихови негативни манири и понашање немају простора за манифестовање. Међутим, ако њима примере буду давали домаћи моћници, домаћи тајкуни, домаћи мафијаши, е онда ће се ствари даље компликовати и укупна ситуација погоршавати.
Овакву економску меру за коју ми пледирамо може провести само власт која је беспрекорно чиста у моралном и правном смислу, власт која није огрезла у криминалу, која није склона корупцији и која жели чисте рачуне. Дошао си са торбом новца – лепо, добродошао. Можеш новац да уложиш у банку, можеш да га инвестираш, све можеш, али овде важе строги државни прописи у погледу твог понашања. То је, дакле, чистих рачуна све.
Што се тиче те хомосексуалне параде у недељу, ми смо децидно изразили своје становиште, ми смо против тога. Ми сматрамо да се хомосексуализам, као начин живота, не може пропагирати, да се у томе не може тражити нека нова друштвена вредност, јер то није вредност. То је нешто што, ако би се сувише раширило, угрожава саме темеље друштва. И пошто угрожава саме темеље друштва, у најмању руку не сме се популарисати.
Али смо и против тога да се шиканирају, да се прогоне, да се дискриминишу, да се туку и свега осталог чему су раније били излагани.
Дакле, ми ту имамо један промишљен став. Шта они раде у четири зида, у својим приватним контактима, у двоје, у троје, у четворо, у хиљаде, то је њихова ствар, што би се неко у то мешао. Али не сме се то пропагирати као алтернативни вид живота, подједнако значајан као онај нормални који је Бог одредио, који је природа еволуцијом наметнула и човеку и животињама. Наш је, дакле, став ту кристално јасан и ми тог дана не организујемо никакве скупове.
Можда се сећате да сам се нашалио у емисији на „Хепи“ телевизији, када сам рекао отприлике, можда дословно ћу успети да кажем – бавим се мишљу да предложим својим симпатизерима тог дана да се сви прикључимо са четничким заставама и другим четничким обележјима и тако даље. То је била једна шала, ја мислим да је цела нација то схватила као шалу. Па не мислите ваљда заиста да бисмо се прикључивали њиховој манифестацији? Зашто бисмо ако немамо намеру да их тучемо? А заиста немамо намеру да их тучемо и никада се у том смислу нисмо експонирали.
И ваше треће питање, које се тиче људи који су на социјалној маргини – своју будућност могу сагледати само у политици Српске радикалне странке.
Све досманлијске странке, за ових 12 година њихове власти, су се максимално компромитовале. Оне су потпуно опљачкале Србију.
Показало се да ова напредњачка опција не штити малог човека, да не штити сиромашне људе, него им смањује и плате и пензије. Дакле, остала је једино Српска радикална странка.
Новинар: И апатија.
Проф. др Војислав Шешељ: Наш је циљ да разбијемо ту апатију. Наш је циљ да пробудимо наду, да пробудимо понос, веру у срећнију будућност и да људе мотивишемо да се мења власт да би се створили нови услови у којима је могуће економско оздрављење и излазак из социјалне беде. И то радимо, ево, пуних десет месеци, од места до места у Србији, од једне до друге локалне телевизије и на свим јавним трибинама које организујемо.
Новинар: А не мислите ли да су људи превише разочарани уопште у политичке странке?
Проф. др Војислав Шешељ: Људи су превише разочарани, али нема другог избора, нема другог излаза. А не мислите ваљда да би наш народ подлегао толиком разочарању да би тражио друге варијанте политичког система – аутократске, диктаторске, тоталитарне, попут фашистичких, комунистичких и сличних. То би била тек дефинитивна пропаст.
Дакле, из кризе морамо излазити демократским путем, народном вољом и промишљеном политиком.
Новинар: Хвала вам.
Проф. др Војислав Шешељ: Молим. Има ли још неко нешто да пита? Ако нема, хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР