Владан Јеремић: Даме и господо, Српска радикална странка поново упозорава режим Бориса Тадића да одустане од економски погубне продаје „Телекома“. Уколико влада реализује ову катастрофалну одлуку, грађани могу да очекују поскупљење телекомуникационих услуга, јер се то догодило у свим земљама које су продале своја телекомуникациона предузећа. Наравно, уследиће и отпуштање огромног броја радника а евидентно је да „Телеком Аустрија“, који тренутно слови за јединог потенцијалног купца, неће инвестирати већ ће узети профит, покушаће да извуче више милијарди евра из земље. Цена од милијарду и четиристо милиона евра је ниска будући да „Телеком“ на рачуну има више од минималне цене за коју би био продат. Такође бих желео да истакнем став Српске радикалне странке, да одлука о продаји „Телекома“ не само да је економски погубна већ је и противуставна. По Уставу, странци не могу да поседују добро од општег интереса, већ могу да поседују само концесије. Српска радикална странка ће истог тренутка, ако дође до продаје, поднети жалбу Уставном суду Републике Србије. Према члану 86. Устава, имовина коју користе државни органи Србије у државном власништву, пошто државна управа користи телекомуникациону инфраструктуру, иста се, наравно, по Уставу не би ни смела продавати. По члану 85. Устава странци имају право само на концесије над добрима од општег интереса, а телекомуникациона инфраструктура је несумњиво од општег интереса. Дакле, као таква, она би смела да се изда на концесију, али уз анализе оправданости таквог поступка, а ми смо сигурни да заиста не би било могуће сачинити такву анализу. Дакле, „Телеком“ је једини вредан ресурс који је остао у власништву Србије, поред „Електропривреде“. Јавности је познато да је то најуспешније јавно предузеће које доноси годишњу добит од око 150 милиона евра. Исто тако, „Телеком Србија“ поседује „Телеком Српске“ и „Мтел“ у Црној Гори, има инфраструктуру коју су градиле генерације, а познато је и да телекомуникације доносе брже и сигурније профит од инвестиција у неке друге области, као на пример у путеве. Против продаје „Телекома“ су и синдикати „Телекома“, стручна јавност из земље и иностранства. Интересантно је да су продају „Телекома“ подржали само представници ММф-а и Европске комисије, чувена господа Богдан Лисовик и Венсан Дежер. „Телеком Аустрија“ добио би куповином „Телекома Србија“ монополски положај, а ви знате какав је став Српске радикалне странке када је реч о монополистима, јер пошто су они власници и „Вип“ мобилног оператера, они наравно желе да га споје са „Телекомом“, и на тај начин би унели имовину овог предузећа у „Телеком“, а Влада Србије би добила 27 одсто удела у „Випу“, ако од 58 одсто акција колико контролише, прода тих 31 одсто, преостаје још 27, а после спајања са „Випом“ влада би имала толики удео у том предузећу, а услов тог потенцијалног договора је да Комисија за заштиту конкуренције омогући спајање „Випа“ и „Телекома“. Влада Републике Србије би грађанима морала да објасни која се то држава још, зарад краткорочних интереса и неспособности, одриче власништва у телекомуникацијама које представљају стратешки веома важну привредну грану. Продаја профитабилне државне компаније, и то у условима економске кризе и незапослености, свакако ће имати дугорочне негативне последице по развој привреде. Одлука владе да не поништи тендер, већ да аустријском „Телекому“ да додатни рок од 15 дана, да допуни документацију, односно да побољша своју понуду, скандалозна је. „Телеком Аустрија“ очигледно жели да профитабилно српско предузеће купи по што нижој цени, ту за нас дилеме нема. А ја ћу вас подсетити да је и на само вођење тендера било много замерки, од тога да је процес продаје „Телекома“ организован и спроведен мимо закона, па до тога да се до самог краја није знало колики проценат акција продаје држава и да ли ће у пакету од 51 одсто акција учествовати грчки ОТЕ, који иначе има 20 одсто удела у нашем оператеру. Тек се накнадно сазнало да су Грци пристали да дају својих 20 одсто, а да држава продаје практично 31 одсто акција. То, наравно, уопште није повољна варијанта за државу, јер је могла да прода 58,5 одсто акција, колико тренутно контролише, а оваквом одлуком, наравно, добило би се и мање новца, а и остатак акција би био обезвређен јер би практично нови власник имао 31 одсто акција у рукама „Телекома“. Продаја најуспешнијег јавног предузећа је супротна државним интересима и влада се на тај корак очигледно одлучила слушајући налоге Међународног монетарног фонда, који кроји економску политику у Србији. Ми смо у Српској радикалној странци небројено пута до сада истицали сву погубност овакве економске политике коју води Влада Републике Србије, и ја ћу само подсетити на чињеницу да је кабинет Мирка Цветковића послао писмо о намерама Међународном монетарном фонду, у којем су, како су навели, очекивали прилив готовине од продаје „Телекома“, а ММФ им је одговорио да Србија има забрињавајући фискални дефицит који треба да се смањи током године, па је логично извести закључак где би новчана средства од евентуална продаје могла да буду усмерена. Премијер Цветковић је више пута наступао са тезом да треба продати „Телеком“ због тога што је наводно приватно власништво боље од државног. Међутим, јасно је да се у свету, па чак и у земљама Европске уније, дешава супротан процес, односно да се ре гигантске приватне корпорације национализују. Колика је неозбиљност и неспособност владе можда најбоље сведочи чињеница да је у одговору на захтев посланичке групе Српске радикалне странке у Народној скупштини, да се обустави продаја овог јавног предузећа, влада демантовала саму себе да ће новац уложити у инвестиције, и јасно назначила да ће новац од продаје „Телекома“ искористити за враћање спољног дуга. Дакле, режим Бориса Тадића се, зарад краткорочних циљева и избора који ће уследити, одриче једног важног ресурса који доноси добит, и то на штету државе и њених грађана, а што је најгоре, у свему томе, осим те економске погубности, дакле крши се и Устав као највиши правни акт у држави Србији. Сви званични подаци показуј да су цене телекомуникационих услуга у земљама региона где су оператери продати значајно виши него у Србији, да је претплата дупло виша, локални импулси који се највише троше су 4 до 10 пута скупљи, међуградски импулси су дупло скупљи, мобилна телефонија такође, једино је приближна је цена интернета. Најважнија мера за развој телекомуникационе инфраструктуре је број фиксних линија по глави становника, оне захтевају наравно највеће улагања. У Србији имамо 42 фиксне линије на 100 становника, а у региону где су оператери углавном продати, просек је неких 26 линија. Чак је и просек Европске уније 40 фиксних линија на 100 становника а откако смо откупили „Телеком“ од Италијана, од 2002. године, инвестиције су скочиле више од 2,5 пута, тако да заиста нема никаквог основа да ће купац инвестирати више. Укратко, став Српске радикалне странке је да продајом „Телекома“ нећемо добити ништа, вероватно би за пар година слушали приче о корупцији, о томе ко је колико узео од продаје, као што је био случај у Македонији и у Хрватској. „Телеком“, за разлику од других јавних предузеће, није губиташ и ово је једно краткорочно или предизборно размишљање да се прода компанија и, наравно, покуша да се спасе оно што не може да се спасе. Када је о нама српским радикалима реч, ми смтрамо да мора да постоји једна стратегија, да модра да постоје дугорочни интереси, интереси грађана, а не само оних који су тренутно на власти и који на овај начин покушавају да купе одређени број гласова, или да смање спољни дуг, или попуне буџџетски дефицит, али јасно је да од прича које су сервиране путем медија нема ништа. Ми смо имали толико. Уколико има неко питање, изволите. Уколико нема, хвала вам на пажњи.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР