Стево Драгишић: Даме и господо, на примеру општине Земун режим Бориса Тадића је показао своје право аутократско лице. Не чекајући одлуку Уставног суда за коју цела јавност Србије зна да је нешто што би могло да правно реши ову забуну и дилему око увођења принудне управе у општину Земун, под окриљем ноћи, у маниру петооктобарских револуционара који су упадали са оружјем у државне институције и, како они кажу, освајали их, ушли су са приватним батинашима са капуљачама на главама, и по нашим информацијама, негде између један и пола два у току ноћи успели да преузму контролу над зградом општине Земун.
Након тога ангажовали су и своје ресурсе из Министарства унутрашњих послова, послали су полицију која је обезбеђивала све прилазе кабинету председника општине као да је то нешто најважније у самој згради, и под обезбеђењем полиције и приватних батинаша конституисали привремени орган власти који је на незаконит начин преузео власт у општини Земун од легалне и легитимне власти која је на изборима ту власт од грађана добила. Они ће, дакле, спровести своју вољу на начин на који су је и започели, силом, правним насиљем и буквалном физичком силом, а што се Српске радикалне странке тиче, ми нећемо покушавати силом да се враћамо у зграду општине Земун, већ као и до сада, по четврти пут очекујемо да од грађана општине Земун добијемо мандат за управљањем овом општином.
Јер, подсетићу вас, у претходних 12 година Српска радикална странка је три пута добила мандат за управљање општином Земун. Од деведесет шесте године до 2008. одржана су четири изборна циклуса, од четири изборна циклуса Српска радикална странка је победила три пута, између осталог два пута заредом. Ми смо на неки начин постигли један од циљева који смо желели, а то је да покажемо какви су прави разлози за увођење принудне управе у општину Земун. Ми од почетка понављамо да се овде ради искључиво о политичким мотивима, и то није само био циљ да се отме власт у општини Земун, отимање власти у општини Земун је једна од мера коју режим Бориса Тадића примењује против Српске радикалне странке у циљу њеног уништења.
Они су покушали, прво, Српску радикалну странку да ставе под контролу. У томе је требало да им помогну бивши високи функционери Српске радикалне странке, и сами су говорили да је циљ био заказивање новог конгреса. Када то није успело, било је јасно да се Српска радикална странка не може контролисати, а онда је Борис Тадић дошао до следећег закључка, оно што не могу контролисати, то ћу уништити. За уништење Српске радикалне странке, између осталог, примењени су различити методи, неке од тих смо осетили на својој кожи давних деведесетих година, као што је отимање посланичких мандата. Дефинитивно је Демократска странка, наравно, уз амин Бориса Тадића, одбила да врати посланичке мандате Српској радикалној странци, а онда је у наставку те акције уништавања Српске радикалне странке, опет уз садејство такозваних напредњака, кренула у отимање општине Земун. Ово је само епилог једне шире акције која се спроводи против Српске радикалне странке. Колико им је стало било до те акције, показује и начин на који су је спровели.
Применом бруталне физичке силе. Ми се, наравно, нећемо одупирати на исти начин, него ћемо се борити политичким средствима. Одговарајући политичким средствима, Српска радикална странка, осим тога што ће учинити све да се изборном вољом грађана врати на власт у општину Земун, размислиће и о неким другим политичким акцијама у одупирању све отворенијој аутократској власти Бориса Тадића. Ако имате питања, изволите.
Новинар: Ви сте, господине Јерковићу, јуче рекли да нећете напуштати зграду. Да ли то значи да сад тамо функционишу две власти?
Славко Јерковић: Можда се нисмо најбоље разумели јуче. Ја сам рекао да нећемо напустити зграду општине до даљњега, док Српска радикална странка не буде одлучила коју стратегију да примени. Ви врло добро знате којој политичкој опцији ја, као председник општине, припадам, коме је Српска радикална странка указала поверење, и Српска радикална странка је закључила баш ово што је господин Драгишић рекао сада. Било је присутних и новинара око једног мог наступа, негде око 19 часова, ја сам буквално постројио присутне активисте у општини Земун и издао задатак да се освоји кабинет на исти начин како је и нападнут, и проваљен, и обијен. А то је била шала, стварно је то обезбеђење било уплашено од те акције, онда сам рекао само, шалио сам се, нисмо ми као ви, ми напуштамо општину Земун, а то не значи да се нећемо ноћас вратити, упасти ноћас на исти начин као што сте ви упали, и тако даље, и тако даље. Хтео сам да држим једноставно и те људе под неком тензијом, хајде да кажем, да се исцрпљујемо до даљњега јер су они буквално, када су упадали у општину Земун, извукли хард диск из компјутера и понели у непознатом правцу, да нико не може да установи како и на који начин су упали у општину Земун. Они су тај хард диск понели и украли, позвали су лице које је било задужено за ту компјутерску опрему и једноставно су украли тај хард диск, да се никада у јавности не прикаже како и на који начин су они злоупотребом силе и злоупотребом тог приватног обезбеђења, ја сам их прозивао јуче, можда је то обезбеђење било Тачијево, можда је то све рађено по Тачијевом налогу зато што се ради о 17. марту, а ви врло добро знате шта се пре пет година десило на Косову и Метохији, баш 17. марта. Ништа није искључено у овој Србији и врло добро знамо због чега су они однели диск баш на 17. март. И демантовали су 17. март, и ја могу да кажем да у наступима својим не подржавају све што се десило на Косову и Метохији 17. марта 2004. године. Могли су изабрати неки други датум, на неки бољи начин, могли су сачекати редовне изборе 2012. године, и онда би имали оправдање, ако ништа друго, да су сачекали одлуку Уставног суда.
Новинар: Ви више нећете чекати одлуку Уставног суда?
Славко Јерковић: Ми и даље чекамо одлуку Уставног суда.
Стево Драгишић: Одлука Уставног суда мора бити донета, проблем је у томе што они нису чекали одлуку Уставног суда, јер ако пођемо од тога да су извршна власт и судска власт раздвојене, онда би они морали да сачекају одлуку Уставног суда, не знајући унапред каква ће та одлука бити. На овај начин они су прејудицирали да ће одлука Уставног суда бити таква да легализује практично оно што су они урадили, али пошто знамо да је донет закон, како се скраћено зове, о реизбору судија и знамо да су судови у Србији дисциплиновани када је у питању воља режима, онда су они могли комотно да се понашају овако како су се понели, рачунајући да ће Уставни суд у сваком случају донети одлуку која им одговара. Међутим, ми се још увек надамо да можда судови јесу у већини дисциплиновани, али да у нашим судовима и даље седе судије које држе до свог професионалног угледа и части и које нису спремне да решавају предмете само према политичкој вољи режима од чије воље зависи њихов посао, већ да ће, дајући предност својој професионалној, части и угледу, ипак по својој савести и професионалном знању решити и овај случај. Међутим, ако се то деси, онда треба поставити питање како отклонити последице које су настале оваквим поступањем, очигледно, режима у Србији, а не вољом једног локалног одбора Демократске странке. Јер то ће онда бити неотклоњиве последице, питање је кад ће та одлука суда бити донета, неки шпекулишу да би та одлука могла бити донета ове недеље, ово су само шпекулације, али ако узмемо да је та шпекулација тачна, онда је овај потез који су повукли јуче тим пре дрскији, него да, када би та одлука била донета у року од три месеца, рецимо, колико је уобичајени рок за решавање оваквих питања. Онда тек треба поставити питање зашто нису сачекали одлуку Уставног суда. А са друге, стране ако се одлука Уставног суда донесе тек у року од, рецимо, деведесет дана, што је неки уобичајени рок а у том року би могли да буду спроведени избори, како ће се отклонити последице које су настале у међувремену ако одлука Уставног суда буде таква да се изведе закључак да је ово што ради градска власт и Градска скупштина било нелегално. Дакле, они једноставно нису желели да сачекају одлуку Уставног суда јер су толико сигурни да ће суд пресудити у њихову корист, да су били довољно спремни да оваквом дрскошћу отимају власт.
Новинар: Шта ће Српска радикална странка сад да уради, да ли ћете се спремати за изборе у Земуну?
Стево Драгишић: Ми се нећемо понашати аутистично, дакле, да пустимо сада да се догађаји смењују и да пролазе мимо нас а ми да чекамо одлуку Уставног суда, пошто се овде ради о политичкој борби у којој су правни аргументи само средство за оправдавање политичких циљева. Ми не можемо да дозволимо да се ствари и догађаји смењују а да ми, чекајући одлуку Уставног суда, не реагујемо и не понашамо се у складу са ситуацијом у коју су нас они довели. Ми ћемо видети какви ће бити следећи потези и суда и градске управе. Видећемо да ли ће заказати изборе, ево данас је председник Скупштине града најавио да ће он сачекати извештај принудне управе из општине Земун, поменуо је и општину Вождовац и на основу тих извештаја проценити да ли су ти органи привремени способни да спроведу изборе. Ми морамо прво да сачекамо ту одлуку, да видимо шта ти органи мисле о сопственој способности да изборе спроведу, а онда да видимо шта ће урадити председник Скупштине града, Александар Антић, али ми до сада ниједанпут нисмо бојкотовали изборе и увек је генерални став Српске радикалне странке био да је бојкотовање избора погрешно. То смо могли да видимо на примеру и неких других политичких странака које су деведесетих година бојкотовале изборе, а неке од њих су дефинитивно угашене док су друге биле на ивици гашења. Дакле, ви можете да будете у праву, да располажете правном аргументацијом, али ако нисте у политичком животу, ако се добровољно искључите из политичког живота, онда ће та ваша правна аргументација остати само једна историјска грађа коју ће једног дана неко од историчара ископати и рећи, ови људи су били тад у праву али их више нема. Наш циљ је пре свега да освојимо власт да бисмо могли да спроведемо политички програм Српске радикалне странке, и то власт на свим нивоима на којима се део програма може спровести, јер то је сврха постојања било које политичке организације. Ако странка не спроводи своју политику, она је само једно удружење грађана и коментатор политичких догађаја који је затичу и који се смењују. Озбиљна политичка партија треба да буде креатор догађаја, а не само коментатор, а у сваком случају мора да буде учесник. Према томе, ми се нећемо искључити из политичких догађаја који нам предстоје, али ће сваки наш следећи потез бити одређен оним што наши политички противници буду ових дана одлучивали.
Славко Јерковић: Ако дозвољавате, ја бих само, пошто нисам одговорио до краја на питање ваше колегинице. Они написи појединих ваших колега да је био блокиран рад општинске управе, већина вас је била у прилици да обилази свакодневно општинску управу 9. марта па надаље, нити у једном тренутку није блокиран рад општинске управе. Грађани су остваривали у општини Земун своја права и мени је то као председника општине било најбитније, да све службе функционишу беспрекорно. Ви сте могли све да проверите.
Новинар: Рекли сте да ћете се борити политичким средствима и да се спремате за изборе, а да то није једини политички начин. Који то политички начини још постоје?
Стево Драгишић: Да, али ја о томе не могу да говорим сада, јер још о томе дефинитивна одлука странке није донета, а у осталом неће много времена проћи када ћете и сами моћи да видите која су то политичка средства.
Новинар: Да ли можете да будете мало конкретнији, мени и даље није јасно. Да ли ћете ви стварно бити присутни физички у згради општине до одлуке или Уставног суда или до расписивања избора?
Стево Драгишић: Не на начин на који смо били јуче.
Новинар: Шта то значи?
Стево Драгишић: То значи да нећемо покушавати да улазимо на силу у зграду општине Земун, али нећемо признати Принудно веће. Ми са Принудним већем нећемо сарађивати, нити ћемо са њима вршити било какву коресподенцију, ни службени ни неслужбену. Као што знате, ми немамо тренутно, нити ћемо имати представнике у том принудном органу власти.
Новинар:Да ли ћете и даље вршити опструкцију у Скупштитни града Београда?
Стево Драгишић: Што се тиче седница Скупштине града, Српска радикална странка нема разлога да се понаша другачије него што се понашала, поготову због тога што је у самом вођењу седнице Скупштине града и председник Скупштине и његов заменик демонстрирао крајњу бахатост и један непримерен однос према одборницима уопште, без обзира да ли су они из Српске радикалне странке или неке друге опозиционе странке. Елементарну пристојност нису показали у опхођењу према одборницима, осим тога ја морам да вам кажем, а то јавност врло добро зна, постојао је договор са представницима режима, конкретно са господином Душаном Петровићем који је тада представљао режимске странке, а пре свега Демократску странку, и око враћања мандата и око одустајања од противправног увођења принудне управе у општину Земун. Они су то прихватили. Сама чињеница да су прихватили, дакле, не улазећи сада у неморалност тога што нису свој део договора испунили, дакле, сама чињеница да су договор прихватили говори о томе да су и они сами били спремни, да је тај проблем могуће решити на два начина. Један од начина су спровели, а други је био то што су сматрали да је могуће да се не спроведе. Дакле, ако је нешто противно закону, не може се о томе трговати. Не може то бити предмет договора са политичким партнерима у тренутку договора. Тог тренутка нико од њих није рекао, чекајте, општина Земун или органи општине Земун су прекршили закон ту и ту, направили су велике пропусте у свом раду, о томе нема говора, мора да иде принудна управа. Не, него су прихватили. Што значи да су и сами свесни да правни основ за увођење принудне управе не постоји, или у најмању руку да је недовољно чврст да би се принудна управа увела. То нико није демантовао у време када сте и ви извештавали о тој врсти договора. Према томе, то је један од доказа да се овде ради о чисто политичким мотивима. Осим тога, принудни орган власти је почео да даје отказе људима који су доказано чланови Српске радикалне странке. Данас смо чули да се решења спремају неколицини, али оно што је највећи проблем у свему томе, они нису спремни тим људима да дозволе испуњење њихових законских права која их следују у случају престанка функције. Закон о раду државним органима им гарантује одређена права. Привремени орган већ то сада доводи у питање и индикативно је то што су почели да раде, то су управо ти откази и оспоравање права која им без сумње по закону припадају.
Новинар: На која права мислите?
Стево Драгишић: По Закону о раду у државним органима, постављена изабрана лица имају право, у случају престанка функције, да поднесу захтев ранијем послодавцу да се врате у радни однос код тог ранијег послодавца или да од органа у којем су били постављено изабрано лице примају зараду наредних шест месеци. То је оно што им они оспоравају.
Новинар: Знате ли за неки конкретан пример да је неко добио отказ?
Стево Драгишић: Не располажем тренутно ниједним отказом, али поуздано знам неколико људи који ће те отказе добити. Када ти откази буду уручени, обавестићемо вас о томе.
Новинар: Значи, мислите на неке људе који су постављени по страначкој линији?
Стево Драгишић: Они нису постављени по страначкој линији, они су морали да испуне одређене законске услове, у смислу стручности, стручног испита, година искуства и тако даље. А они, према закључу да су то све кадрови Српске радикалне странке, људима уручују отказе. Имате ли још питања? Хвала што сте се одазвали.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР