Поводом жалби Окружном суду

Стево Драгишић: Даме и господо, када смо вам пре десет саопштили да смо поднели жалбе Окружном суду у Београду за утврђивање престанка мандата бившим одборницима и за потврђивање мандата новим одборницима тада смо вам саопштили да тим жалбама желимо да постигнемо две ствари – или да Суд исправи штетне последице својих претходних пресуда, или да тим жалбама докажемо да је Суд политички инструментализован у целом овом случају, покушају увођењ а принудне управе у Општину Земун. Десило се ово друго, овим жалбама смо доказали да је Суд заиста политички био инструментализован. Како? Пре свега, чињеница је да је Суд одлучио о тим жалбама тек након десет дана од њиховог подношења. Подсећам вас да је по Закону о локалним изборима рок за доношење пресуде четрдесет осам сати. То је преклузивни рок који се не може прекорачити. Он важи за подносиоца жалбе, за противну страну у поступку и за Суд. Суд не може ничим продужити рок за решавање по поднетим жалбама. Сама чињениц а да је Суду требало десет дана да донесе пресуду говори о томе да је Суд чекао политички став. Јер ако стоје аргументи које је суд навео у образложењу пресуде, онда је тим аргументима Суд располагао и пре десет дана. Дакле, због тих истих аргумената, Суд је могао да донесе пресуду и о року коју му закон прописује од четрдесет осам сати. Уместо тога, Суд је чекао политички став о томе како да пресуди у овом случају и требало му је десет дана да донесе пресуду, било какву, у овом случају, одбијајућу. Осим тога, друга чињеница која доказује политичку инструментализацију Суда у целом овом поступку је то што су поједине медијске куће судску пресуду добиле пре страна у поступку. Тако да су стране у поступку о исходу овог спора сазнале пре свега из медија, а тек након тога добиле пресуду као стране у поступку. Дакле, Суд не само да је чекао политички став о томе какву пресуду да донесе, већ је и медијски учествовао у кампањи којом се доказује да постоје измишљени разлози за увођење принудне управе у Општини Земун. Међутим, ове пресуде су правно ирелевантне. Пре свега што се тиче одборничких мандата, одборнички мандати су потврђени. Скупштина Оштине Земун је на седници другог децембра, следећи правне ставове Окружног суда у Београду коју је изнео у претходним пресудама, дакле, не овим о којима смо малопре говорили, него о претходним пресудама поново утврдио престанак мандата бившим одборницима и доделио мандате новим одборницима. На ту одлуку нису се жалили бивши одборници као што су се жалили на претходну одлуку од седамнаестог новембра. Нико дакле није уложио жалбу на одлуку о престанку мандата, нити на одлуку о потврђивању мандата као што су то учинили неки одборници Демократске странке седамнаестог новембра, и те одлуке о утврђивању престанка мандата бившим одборницима и о потврђивању мандата новим су, дакле, на снази и нико их није оспорио, нити је то сада могуће, јер је и за то истекао законски рок. То је дакле, што се тиче одборничких мандата једино правно релевантно, да су ти одборнички мандати новом скупштинском одлуком поново потврђени. Оно што је релевантно за увођење принудне управе, односно, за постојање правног основа за увођење принудне управе, јесте следећа ствар. Да ли је Скупштина општине Земун у предвиђеном року усвојила Статут Скупштине општине, а то је био рок од тридесет дана од усвајања Статута скупштине Града, и да будем прецизан, то је седамнаести новембар, и следећа ствар – да ли је у року од четрдесет пет дана, који је истицао другог децембра, извршила усклађивање организација општине са новим Статутом. Скупштина општине Земун је учинила и једно и друго у предвиђеном року. Седамнаестог новембра је усвојила Статут који није оспорен и који је остао на снази, а другог децембра је извршила даље усклађивање које је Статутом било предвиђено. Према томе, не постоје разлози, не постоји правни основ за увођење принудне управе у општини Земун. У јавности, односно, у кампањи која се водила тим поводом је намерно створена забуна да одузимање мандата и потврђивање мандата новим одборницима има везе са увођењем принудне управе. Не, то су два одвојена питања. Посебно због тога што је оно што је најспорније било везано за потписивање нових мандата, то је била фамозна седница Општинске изборне комисије коју је прекинуо Владимир Новицки, то је остало на снази и то управо судском пресудом. Окружни суд у Београду је донео једну пресуду којом је одбио захтев подносиоца жалбе да се пониште уверења о додели мандата новим одборницима. Тако да су та уверења остала на снази, правоснажном судском пресудом. И тих нових шест одборника има уверење о додели мандата од седамнаестог новембра. Дакле, још једном понављам, питање мандата, доделе мандата је потпуно одвојено питање од испуњености услова за увођење принудне управе. Ти услови не постоје јер је Скупштина општине Земун, у предвиђеном року, учинила оно што је било предвиђено Статутом Скупштине града. Усвојила Статут који је на снази и извршила усклађивање сопствене организације са новим Статутом. Можда ће се ова акција на увођењу принудне управе и наставити, јер ипак, договор је постигнут на нивоу две странке, Демократске странке и оних који себе називају напредњацима. Демократска странка је обећала да ће увести принудну управу тако да би што ближе себи држала новоформирану странку која је отела посланичке мандате Српској радикалној странци у Народној скупштини. Тај договор можда ће они покушати да спроведу, јер ипак, они рачунају на напредњаке у следећој години. Озбиљно се разматра могућност подршке мањинској влади од стране напредњака, а у сваком случају, нова коалиција после неких нових републичких избора који ће највероватније бити следеће године јер већ сви о томе причају. Дакле, та нова коалиција, која је условно договорена између те две политичке партије, мора да добије своју почетну потврду на примеру Општине Земун. И Демократска странка свом драгоценом партнеру који је може извући из амбиса пропасти на следећим изборима такав уступак је решена да да. Да ли ће они сада тај уступак учинити кршећи Закон, инструментализујући Суд, отворено пренебрегавајући чињенично стање, то ћемо тек видети. Али, од тога да ли ће Демократска странка, кршећи све ово, учинити тај уступак ''напредњацима'' зависи и њихово будуће понашање према свима који су им на супротној страни. Јер када једном реше да крше законе да би постигли неки политички циљ, и то отворено, на овакав начин какав раде на примеру Општине Земун, шта су тек онда спремни да ураде да би опстали на власти? Ово је увод у једно веома опасно поглавље на политичкој сцени Србије, и уколико се деси да Демократска странка то заиста учини са Општином Земун, онда је могуће очекивати све. И од њих, а посебно од њихових нових коалиционих партнера, Српске напредне странке. Изволите, ако имате питања.

Новинар: Како коментаришете ову одлуку да се не жале на одлуку Суда?

Стево Драгишић: Па, ја ту њихову одлуку уопште не желим да коментаришем. Зашто се они нису жалили то заиста нама није важно. Можда су схватили да овог пута жалба не би имала успеха. Можда су неки други разлози у питању. Изволите. Ако немате питања, хвала.