Дејан Мировић: Добар дан господо и госпође новинари, захваљујем се што сте дошли у оволиком броју. Са моје леве стране је колега Миленковић, а са моје десне стране је колега Веселиновић, иначе из Рашке области. То ће бити једна од главних тема данашње конференције за новинаре Српске радикалне странке. Као што знате, наша држава је позвала у посету турског премијера, и та посета је по нашем мишљењу, а и све чињенице указују на то, била скандалозна. Најблаже речено. Јер, се дешавала и тренутку када су присутне велике тензије у Рашкој области. Знате о чему се ради. А као друго, она се не може оправдати ни са економске тачке гледишта јер Турска није ни међу првих десет спољнотрговинских партнера Републике Србије, чак штавише, извоз Републике Србије у 2009. години износио је, што је за једну државу мизерно, негде око 30 милиона евра. Сад ви то упоредите са извозом у Русију, али не морамо ни према Русији да се упоређујемо, али упоредите са извозом у Босну и Херцеговину, или у Црну Гору, које имају по 20 или 30 пута мање становника него Турска, која има 70 милиона. Такође је скандалозно и у економском смислу, да та посета није била боље припремљена, јер ево видите, меморандум није уговор. То зна сваки студент на првој години правног факултета, и није потписан никакав уговор о градњи пута према Јадрану. Такође је скандалозно што се у земљи која је позната по грађевинским предузећима, и била је позната чак и у ширим оквирима од европских, форсирају турска грађевинска предузећа, упркос закону који је скоро донет у Народној скупштини, да треба подржати грађевинску индустрију. Видели смо један детаљ који је исто, благо речено, бесмислен, да ће наводно српска предузећа имати 45 процената удела у тим радовима. А по закону је 70 процената. Такође, познато је да нас на тржишту Руске Федерације, где су српска предузећа била доминантна и у једном тренутку и водећа што се тиче грађевине, управо Турци потискују. Уместо да ми помажемо своју индустрију у овој области, и у Србији, и на Руском тржишту, и на свим другим тржиштима, ми доводимо турска предузећа у Србију. Шта смо добили ми од Турске у међувремену? Ништа осим лепих жеља, осим лепих формулација и признања независности такозване државе Косово. Ви знате да је управо Турска била међу првим државама која је признала ту творевину. Такође, такозвани Споразум о слободној трговини са Турском, још није у функцији, и то је опет једна полуистина. И у оваквој спољнотрговинској размени он неће много значити за Републику Србију, и ми видимо да је то опет испуњавање једне директиве из Брисела, јер у Споразуму о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и пратећим актима се управо тражи да се потпише споразум са Турском и са другим земљама за које је заинтересована Европска унија, и европска предузећа која су у Србији да би извозила производе са ове територије, без царине, у Турску. Даћу вам један конкретан пример. Ради се о томе да највећи извоз из Републике Србије у Турску је у сфери извоза гвожђа и челика. Знате да је ту страно предузеће доминантно, а то је Ју-Ес Стил из Смедерева. Тако да можете да видите да ова посета не значи ништа, осим новог подизања међунационалних, не међунационалних, него тензија међу Бошњацима у Рашкој области. Друго, видели смо и страховиту бламажу, да председник Србије није успео ни дипломатским ни свим другим напорима да убеди, рецимо, што би било одлично, премијера Турске да посете Братунац да би обележили и злочине који су почињени над Србима. Тако да кажем поново, ни са економске, ни са политичке, ни са било које друге стране не може се наћи разлог зашто је ова посета тако траљаво организована и шта су наше власти хтеле да постигну. Такође, подсетио бих вас на Истанбулску декларацију, где је потпуно непримерено, Србија која се наводно залаже за неутралну позицију у односу према НАТО-у, поткопала позиције Републике Српске, и уместо да је и господин Додик био у Инстанбулу, па би то можда имало неког смисла, тамо су само били господин Силајџић и турски председник, и ту је главна тема била улазак Босне и Херцеговине у НАТО, што је, признаћете, потпуно једна врста мешања у ствари друге земље. На крају, упоредио бих пријем који је за турског премијера, пре тога, у септембру 2009, ако се не варам, за турског председника, са посетом руског председника Медведева. Видели сте да није дозвољено да се народ окупи у Београду, који би сигурно у великом броју поздравио руског председника, а видели сте и да је та посета руског председника имала конкретне економске резултате. Да је договорен кредит од милијарду долара и ево, управо је сада ушао у скупштинску процедуру један од њих. То је овај од 200 милиона долара за помоћ буџету, а да не причамо и историјским, о братским, економским односима, о Споразуму о слободној трговини који се примењује управо, и једино на прави начин у односу према Руској Федерацији, и када то упоредите са овом скандалозном посетом турског премијера, биће вам јасно о чему се ради и зашто смо ми најоштрије осудили ову посету. Такође, пре него што поставите питања, посебно бих истакао да је господин Веселиновић био лично присутан и да је сведочио о каквим се сукобима међу Бошњацима радило сада, приликом те посете, и да је видео још неке друге ствари које медији под контролом прозападних снага и власти у Србији покушавају да сакрију. У том смислу, изволите ако има неко питање.
Новинар: По ком закону се одређује тих 70 одсто извођача радова, и ако је тако, зашто не реагујете и на јучерашње отварање радова на камену темељцу за мост Земун-Борча, где ће Кинези исто учествовати са свих 60 одсто.
Дејан Мировић: То је Закон о подстицању грађевинске индустрије у условима економске кризе. Извините ме ако нисам тачно цитирао, али ради се о закону који је господин Дулић представио посланицима Народне скупштине пре десетак дана, ако се не варам. Значи, у образложењу тог закона и у члановима тог закона се инсистира да 70 посто мора да буде материјала, и не прецизира се вредност, наравно, у односу на српска грађевинска предузећа. То је тај закон који је господин Дулић тако жестоко бранио у скупштини. Што се тиче кинеског моста, треба да видимо детаље ко ће бити подизвођач и одакле ће бити материјали, па ћемо онда моћи да се изјаснимо мало тачније. Прво да видимо уговор, ми нисмо видели уговор.
Новинар: Уговор је потписан и дат је у јавност.
Дејан Мировић: Да, али ми можемо да шпекулишемо што се тиче јавности и медија, али ми бисмо волели да у Скупштини добијемо тај уговор, а то показује да се Влада и остали органи потцењивачки односе према Скупштини, јер су уговори углавном у општим и апстрактним фразама направљени. Тако да, кад будемо видели уговор, даћемо вам тачно објашњење. Ми сад немамо уговор, то је меморандум, видите. Ради се о томе да је разлика између уговора и меморандума велика, овде се ради о меморандуму.
Новинар: Причате о процентима. . .
Дејан Мировић: Па, види се, то је јавна информација. А овде нема. Ради се о две различите ствари. Овде се не ради о уговору него о меморандуму. Према томе, утисак је да се овде форсира нешто што и не постоји. Изволите ако има још питања. Хоћете ви колега да кажете шта сте видели?
Милан Веселиновић: Па ево, за господу новинаре неће бити сувишно да чују неку информацију из Рашке области. Ја сам народни посланик у више наврата из Рашке области. Конкретно, из Новог Пазара. Нажалост, последњих десетак година политика која се води на нивоу државе Србије, и представници те политике, мислим на ове, да ли ћемо их назувати досманлије или демократе или народњаци, углавном раде на штету српског народа на том подручју. То је кулминирало самом посетом Ердогана, премијера Турске, последњих дана. То сте могли да видите. Чак су се и Бошњаци међусобно завадили. Ту свађу подстиче и Влада Србије, а пре свега председник државе Србије Борис Тадић. Наиме, они су директно из Сребренице, хеликоптером дошли у Нови Пазар, где су слетели на стадион хеликоптером, а онда због неких струја тамо у маси, и повика „Тадићу, лопове“, „Тадићу, издајице“ и слично, председник није хтео или смео, проћи улицама Новог Пазара, већ је то избегао и нормално, тамо у неком хотелу сачекао Ердогана, премијера Турске. Тако су се завађене струје на два-три места и сукобиле у граду. Али, захваљујући великом броју полицајаца, није дошло до неких трагичних сукоба. Ја желим овом приликом да истакнем, да је оваква политика која се води према Рашкој области, и према Србима, и муслиманима, и Бошњацима, веома негативна, и да може да има веома негативне последице. Нас Србе, који живимо на том простору, нико и не помиње да смо живи, у овом моменту сав акценат се баца на националну мањину, муслимане и Бошњаке, заборављају да тамо живе Срби да нас има 50 процената на нивоу Старе Рашке, и да се тамо и даље наставља сеоба Срба са тих простора. У том смислу посебан проблем јесте регионализација која је изазвала несигурност Срба на том простору. Политички гледано, долазак турског премијера, ово је други пут у току две године, и председника Турске нас забрињава, из разлога што ова влада Србије жели Турску да поврати на велика врата у Србију, и то баш преко Новог Пазара, где желе као да уложе нека средства и тамо се манипулише да Турска донира та средства, да врши изградњу пута Нови Пазар-Тутин, и Нови Пазар-Ањеновиће, што је неистина. Наиме, Турска даје зајам Србији од 30 милиона долара и ми то треба да вратимо. И још, што је погубно и што је господин Мировић рекао, што турске компаније изводе радове. Вама је познато да су предузећа за путеве „Нови Пазар“ и „Ужице“ веома јаке фирме, и признате на подручју Србије, и да оне могу саме да обављају те радове и да упосле много људи. У том правцу желим да констатујем даје оваква политика погубна, и да су и Срби, и муслимани, и Бошњаци забринути на том простору какав ће исход да буде даље уколико се оваква политика буде водила. Ето, хвала вам, ја сам хтео само толико да вам кажем.
Дејан Мировић: Ако немате више питања, захваљујем вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР