Попуњавање буџетских рупа или рупа на путу није излазак из кризе

Маријана Четојевић: Даме и господо новинари, хвала вам што сте дошли на још једну конференцију за штампу ГО СРС Зрењанин. Најпре морам да истакнем бесмисленост потеза владајуће коалиције у потрази за решењем излазка из кризе. Наиме, све је почело као нова обмана грађана, крилатицом политичког маркетинга Демократске странке – Продаја контролног пакета акција Телекома Србија значи излазак из кризе већ у 2011. години.

У питању је чиста манипулација зато што је супротно свим економским принципима продавати контролни пакет акција здравог, профитног Телекома. Српски министри су већ потрошили очекујућих 1,4 милијарде евра, не размишљајући о компанији ОТЕ, која има намеру, без прецизираног времена, да прода удео у Телекому - пре 13 година плаћен око 300 милиона евра, а данас вреди око 560 милиона евра.

Следећа кобна бесмислица је трошити новац од продаје профитабилних акција Телекома у инфраструктурне капиталне инвестиције типа крпљење рупа на путу или завршетак регионалног пута. Наведено представља инвестиционо одржавање. Ове непривредне или општедруштвене инвестиције служе циљевима друштва, а не стварају материјалну вредност, вишак вредности или вишак рада – не увећавају национално богатство. Путеви се свугде у свету граде концесијама.

Очигледно је да влада лута о трошку грађана тражећи стратешки производ за извоз, од огромних улагаља у ауто-индустрију у последње две године, да би данас утврдила да је ипак будућност у пољопривреди, те је исплативије улагати сада у грану коју је финансијски запустила у претходном периоду, а бавећи се субвенцијама монополиста, готово и угушила.

Лута и НБС, од Јелашићеве експанзивне монетарне политике до Шошкићеве рестриктивне, коју спроводи повећаном референтном каматном стопом. Играјући се веома опасном играом – пуштајући курс динара да би обезвредила државне дугове, успела је да девалвира цену рада за 30 одсто у односу на 2008. годину, да повећа инфлацију ван планираних оквира, не обезбеди запосленост, да потроши од почетка године 2,5 милјарде евра девизних резерви. Наставак оваквог тренда би значио потпуни привредни колапс. Свака четврта фирма у Србији не може да отплаћује своје девизне кредитне обавезе ни са кашњењем од три месеца.

У Србији је мање запослених, у периоду од 2009. до јула 2010. године, 175.000 лица, према објављеним макроекономским индикаторима. За то време у локалним самоправама челници своје буџетске апетите задовољавају све већим комуналним таксама.

Има ли додатних питања? Ако нема, захваљујем се на присуству.