ЗоранКрасић: Даме и господо, најважнија тема данас је свакако јучерашње саопштавање усмене одлуке претресног већа по правилу 98бис, али то саопштавање још није завршено. Данас у 14 и 15 следи наставак, где судија Антонети излаже своје издвојено мишљење поводом одлуке претресног већа. Познато је да је, ако могу тако у фудбалском жаргону да кажем, резултат 2:1. Двоје судија су гласале за ову одлуку, а један је судија изузео своје мишљење. Ми користимо ову конференцију за штампу, а вероватно ћемо и у недељу мало детаљније, пошто се слегне све ово и пошто прочитамо све ово што је урађено у Хашком трибуналу, дати неке можда детаљније коментаре и ставове поводом овога што је јуче урађено, и овога што се данас ради. На почетку само морам да констатујем да, када је судија Антонети читао, усмено саопштавао ту одлуку, многима није била јасна, али је зато много јасније издвојено мишљење судије Антонетија, где је свима јасно шта прича и на шта се то односи. Него да кренем прво са одлуком. Одлука очигледно има неколико делова, очигледно да је ту одлуку написало оно двоје судија: први део, где се кратко излаже шта су тачке оптужнице против Војислава Шешеља; други део да ли има места примени Статута Хашког трибунала на оним локацијама које су обухваћене оптужницом против Војислава Шешеља; трећи део односи се на то да ли су се десили неки злочини или кривична дела на тим локацијама; четврти део, скроман, требало би да буде ко су извршиоци кривичног дела. Очигледно је да су тај део прескочили и тек у петом делу нешто што се односи, евентуално на индивидуалну кривичну одговорност, односно да ли постоји било каква веза између Војислава Шешеља, његових радњи и конкретних злочина. И оно што мора да се примети, судије су стварно погрешно примениле правило 98бис. Сад кад се каже погрешно, неко може да помисли да је случајност, да им се то омакло. Па, није случајност, него је тендециозно. Ми смо и најављивали овде да је Хашки суд свакако политички суд, да је под сталном контролом својих оснивача, пре свега Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, наравно НАТО пакта и Европске уније. Само да вас подсетим, Војислав се налази у Хагу управо због тога што је Зоран Ђинђић, 17. фебруара 2003. године, тражио од Карле дел Понте да га води у Хаг и да га не враћају више. Значи, политичка позадина је сасвим евидентна. Да ли је Војислав Шешељ сметња за погубне евроатлантске интеграције за српски народ, онакав какав јесте са својим политичким ставовима, као највећи противник ЕУ и НАТО пакта, и то је потпуно свима јасно, да су 2003. године били политички избори, процењено је да би могао да победи а онда не би било ништа од овог самоубилачког пута према ЕУ. Али који су они критеријум применили? То правило 98бис неколико пута се мењало. Данас је на снази она варијанта из 2004. године. Имали сте прилике да чујете да је судија Антонети учествовао у изменама тог правика 98бис, па се може рећи да је и аутентични творац тог новог изгледа правила 98бис. Е сада, судије су се сконцентрисале у својој одлуци да кажу да је тужилажтво извело доказе. Међутим, правило 98бис нема тај значај, нема ту суштину. По том правилу, јасно се каже да се доноси ослобађајућа пресуда, односно одлука уколико нема доказа који могу бити основ за осуду, и онда се поставља питање квалитета тих доказа, а судије су у својој одлуци причале о квантитету, па су спорадично наводили да постоји у судском предмету неки доказ. Значи, они су се бавили бројем а не квалитетом доказа. Каква је судска пракса у Хашком трибуналу? Судска пракса је таква да је било случајева, било је предмета где су се битно редуковале оптужнице по правилу 98бис. Значи, одбацују се поједине тачке уколико нема доказа. Уколико тужилаштво те доказе није извело у судници, а овде је примењен потпуно супротан принцип, овде се пошло од вероватноће и од претпоставке уколико би се прихватили докази који су изведени у судници, без гледања на унакрсно испитивање и документацију коју је Војислав Шешељ користио током унакрсног испитивања. Значи, пошли су од хипотетичке тезе да доказ постоји и не интересује их какав је квалитет доказа. И јуче сте имали прилику да чујете издвојено мишљење барем о том првом делу. Судија Антонети је дао највећу критику Хашког трибунала, како се то примењују правила. Он је причао својеврсном дијалектиком и флуидом између разумног судије и судије, зато што је стандард увек у Хашком трибуналу „ван разумне сумње“, значи неки доказ може да се прихвати уколико не постоји никаква оправдана сумња да је то тако како тај доказ приказује, неке чињенице. Имали смо прилике и јуче да чујемо судију Антонетија како понавља нешто што је Војислав Шешељ одавно завршио. На то морам да скренем пажњу. Ми имамо ситуацију да су правоснажно оконачани неки предмети у Хашком трибуналу. Рецимо, вуковарска тројка. Искази два врло важна сведока у том предмету одбачени су правоснажном судском пресудом. Правоснажна судска пресуда обавезује све, а ове судије у Хашком трибуналу се понашају као да не знају да се водио поступак „вуковарска тројка“, где се поставља питанње да ли је могуће да се нека вероватноћа и нека могућност даје неком доказу који је ппотонуо. Да би то било јасније, ја користим пример Малог Зворника. Судије су јуче онако рекле да постоји доказ да је Војислав Шешељ одржао говор на митингу марта 1992. године у Малом Зворнику. Али у судници је доказано да никакавог митинга није било марта 1992. године у Малом Зворнику, већ да је сведок причао о неком догађају коме је био присутан, али тај се догађај одиграо августа месеца 1990. године. То су невероватне ствари са којима су судије приступили разматрању могућности да се донесе одлука по правилу 98бис. И у том смислу чекамо сада наставак овог издвојеног мишљења, али вероватно ће и оно да се заснива на неким аргументима које сте овде чули. Просто је неприхватљиво и онда се поставља питање да ли уопште треба да постоји правило 98бис ако судије треба само да се баве нумеричким сагледавањем колико има доказних предмета у предмету. Мора да се улази у квалитет тих предмета и шта се тим доказима у ставри доказује. И мора да се узме у обзир резултат унакрсног испитивања. Јуче смо имали прилике да чујемо да је висок степен вероватноће и основаности дат и неким доказима који су тотално потонули у судници. Па чак има делова где су се сведоци и одрекли неких својих изјава, наводно даје се доказна вредност изјавама сведока које су дали пред истражитељима тужилаштва. Очигледно да је на делу задатак да се Војислав Шешељ што дуже дружи у Хашком трибуналу, јер предстоји још један изборни циклус и еврофанатици треба да постигну неки резултат овде, а процењује се да тај резултат могу да направе само уколико Војислав Шешељ буде још у Хашком трибуналу. За нас је потпуно неприхватљиво да судије на почетку кажу – довољно је да постоји макар један доказ па да не донесемо ослобађајућу одлуку. Какав је то принцип? То правило 98бис би морало да се тумачи тако што се даје предност претпосатвци, веродостојности доказа тужилаштва, у овој фази. Али, морају судије и да покажу да се тим доказима може веровати. Е, овим делом се они нису уопште ни бавили. Да су се бавили овим делом, онда би ситуација била далеко другачија. Онда би вероватно ситуација личила на ово што у свом издвојеном мишљењу износи судија Антонети. Само да се подсетимо, они су се бавили бројем и то су покрили речју довољност, да ли постоји довољан број доказа, а заборавили су да сагледају да ли је тај доказ релевантан, да ли је тај доказ поуздан, да ли има свој кредибилитет, и да ли тај доказ уопште има неку доказну вредност. И зато опет се враћам на предмет вуковарска тројка. Сведоци који су тамо потонули, у образложењу пресуде нацрњени као непоуздани, као фалсификатори дневника, измишљали су неке речи, да је Војислав Шешељ рекао оно што није. То је правоснажно окончано, потонуло скроз овде, имамо судије које се праве као француске собарице и кажу – довољно је да постоји доказ. Није битан квалитет тог доказа. А наравно, квалитет свих доказа који су изведени у овом предмету доводи се у питање самом чињеницом да Војислав Шешељ води поступак против најодговорнијих људи тужилаштва због недозвољених радњи према сведоцима, и чињеница је да је Војислав Шешељ иницирао кривични поступак против 44 сведока који су дали лажне исказе. Даље, сврха овог правила јесте, између осталог, и да се рашчисти са кумулативним оптуживањем. У Хашком трибуналу постоји принцип ниског стандарда за оптужницу, оптужница је литерарни рад, где се не тражи известан степен основаности приложеног доказног материјала. Тужилаштву се чак омогућава да за исту радњу оптужи лице по више тачака оптужнице. Тако да се у оквиру прогона налазе и многе радње које су такође у неким тачкама оптужнице за кршење закона и обичаја ратовања. Правило 98бис омогућава и да се рашчисти оптужница у овој фази поступка. Наравно, тиме се нису бавили. У оптужници против Војислава Шешеља, у оквиру видова његове индивидуалне кривичне одговорности, постоји одговорност за планирање, за подстрекавање, за помагање, за наређивање, и сва три вида удруженог злочиначког подухвата, и то све дато кумулативно, а у неким деловима чак и алтернативно. А судско веће се наводно бавило само подстрекавањем. То је апсолутно неприхватљиво са гледишта правила 98бис. Јер сврха правила 98бис јесте да се олакша положај одбрани у наставку извођења доказа одбране, како не би губила време и ресурсе суда на доказивању нечега што је већ пропало у доказном поступку тужилаштва. Овде су намерно оставили широм простор за поступак одбране Војиславу Шешељу, што наравно такође представља одговарајући недостатак досадашњег поступка. И сама чињеница да је преседавајући судија своје издвојено мишљење написао на 70 страна, а да су ово двоје своју одлуку дали на неких стотинак страна, указује да се отвара питање уопште легитимитета овог поступка против Војислава Шешеља. Цео овај поступка је под великим знаком питања. Како су могли да примене овај низак, површни критеријум квантитета а да уопште не улазе у квалитет а у обавези су да улазе у квалитет јер имају лично сазнање у судници? Када судија има лично сазнање у судниц да постоји сумња у неки доказ или у сведочење неког сведока, он је дужан и у овој фази поступка да преиспита какав је степен поузданости тог доказа. Зато не бих ја рекао да је то издвојено, него то је чак поприлично супротно у однсу на ово двоје судија који су формално прешли преко овога и нису хтели да улазе у детаље. Сматрају да терба у наставку поступка Војислав Шешељ нешто да уради. А шта он у доказном поступку одбране евентуално треба да доказује? Шта он треба да оспорава када су сами сведоци себе демантовали или оспорили неке тврдње? Овде је само разлика у критерујуму који је примењен, овде је тенденциозно примењен овај критеријум како би се оправдао овај притвор и даљи боравак Војислава Шешеља у Хашком трибуналу. Очигледно због предстојећих избора у Републици Србиј, јер процењују и даље да је Војислав Шешељ својом појавом велика сметња. Да се вратим на ону одлуку два према један. Видели сте и сами према тексту те одлуке, ту се судило политичким ставовима Војислава Шешеља. У једном тренутку је деловало да је Војислав Шешељ крив и због тога што је доктор правних наука. Наравно, велико згражавање проузрокују они ставови поводом усташа. Испаде даје Хашки трибунал заштитник лика и дела Анте Павелића и његових наследика од 1991. године а да нико не сме правим именом да назове оне криминалце и злочинце које историја памти. Па, зашто се онда обележавају ови датуми злочина? Зашто Хашки трибунал забрањује да се иде у Јасеновац? Да ли судије могу да буду овако равнодушне и да се баве само утврђивањем броја? Да постоји неки доказ а да не улазе у његову поузданост и уопште у доказну вредност. И ја сад морам да вас подсетим на нешто што смо урадили још 2007. године, када је покренут поступак против три најодговорнија лица тужилаштва Хашког трибунала, Карле дел Понте, Данијела Саксона и Хилдегард Уерц Рецлаф због притисака и претњи на свеодке. Дана 15. маја те исте године донет је налог да ће се о томе коначно одлучити када се заврши суђење Војиславу Шешељу. Тада је Војислав Шешељ њих упозорио да је то питање које мора да се реши, јер ако се то не реши, онда се поставља питање каква ће бити поузданост свих доказа и свих сведока који буду саслушани у Хашком трибуналу, јер се отвара питање доказне снаге и вредности тих сведочења. Зашто? Па, у судници се налази Војислав Шешељ, оптужен за ратне злочине, а са друге стране се налази тужилаштво оптужено да је вршило притиске. Па, коме се ту онда суди? Онда су сумњиви и једни и други. Ту сумњу су судије решиле тако што су рекле: „Па да, имамо по један доказ за све оно што сматрамо да је битно“. Наравно, ово није осуђујућа одлука, то морам да кажем, ово је само одлука по правилу 98бис, има примера у Хашком трибуналу где су одбачени захтеви за доношење ослобађајуће одлуке по правилу 98бис, а већ после неколико месеци су донете ослобађајуће пресуде, рецимо у предмету Милан Милутиновић. Ту је само разлика у стандарду који се примењује по правилу 98бис, и у стандарду који се примењује приликом доношења првостепене пресуде. Овај стандард је укорист тужилаштва, а стадард када се доноси првостепена пресуда је увек у случају сумње у корист оптуженог. Али је неприхватљиво да и у овој фази поступка ми добијамо поруку да судије уопште не интересује део транскрипта са суђења током којег је Војислав Шешељ унакрсно испитивао неке сведоке. Није их интересовало ни када су се неки сведоци вратили па реклиЧ „Да, погрешио сам“ или: „Није то моја изјава, нисам то потписао, вршили су пртиске“. Зато ово представља једну скандалозну одлуку и злоупотребу правила 98бис, а Војислав Шешељ је још пре две године упозоравао на могућност злоупотребе правила 98бис у његовом предмету. Уколико има неких питања, изволите.
Новинар: Како је поднео Војислав Шешељ ову одлуку, да ли је дао неки коментар?
ЗоранКрасић: Јавност је видела како је он то поднео у судници. Док се читала одлука два према један, Војислав се смешкао, јер каква друга рекација да буде? Био је равнодушан, па чак се мало и увесељавао неким стварима које су плод научне фантастике. Овде се поставља питање у вези са доктрином злоупотребу поступка. Да ли сад неко види разлику између тужилаштва и судија? Када се крше процесна и људска права оптуженог од стране туилаштва и секретарија и када предуго траје овај спор, онда долазимо управо у ову ситуацију, да између тужилаштва и већине судија у претресном готово да нема никакве разлике. Судије су се понашале према целом доказном поступку тужилаштва на начин као када добију оптужницу, треба само да је потврде. Неозбиљно и олако. Ја не бих улазио у ове ситне детаље око подстрекавања или учествовања, и тако даље. Мислим да је издвојено мишљење добар путоказ, а и сама чињеница да ово што је Антонети читао своје мипшљење људи схватају, а оно што је одлука нико није разумео, осим крајње реченице, само по себи довољно говори да је и даље доминатан политички притисак на Хашки трибунал, како би Војислав Шешељ још један изборни циклус у Србији провео у Хагу, јер се плаше његовог повратка.
Новинар: Када је реч о одлуци и правним механизмима, да ли постоји начин да се утиче на ту одлуку?
ЗоранКрасић: После ове одлуке само се иде на поступак одбране, а како ће то бити, све зависи од Војислава. Ми нисмо овлашћени то да коментаришемо. Ми само њему помажемо у овом поступку.
Новинар: Да ли постоји могућност неке жалбе?
ЗоранКрасић: У случају ослобађајуће одлуке по правилу 98бис, тужилаштво би имало право на интерлокуторну жалбу. У овој ситуацији то формалноправно није одлука којом се окончава спор, следећа етапа је одбрана, па без обзира како ће она да изгледа, нема жалбе. Само би тужилаштво, у случају доношења ослобађајуће одлуке, имало право на интерлокуторну жалбу. Уколико нема питања, хвала. Видимо се у недељу.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР