Дејан Мировић: Добар дан, даме и господо новинари. Захваљујем што сте дошли у оваквом броју. Пре свега хоћу да представим и људе који су са мном. Са моје леве стране је господин Владан Јеремић. Он је заменик генералног секретара, а са десне стране госпођица Марина Томан, такође заменик генералног секретара. Главна тема ове конференције су такозвани преговори са Међународним монетарним фондом. Као што знате, они се одвијају под велом тајности, уз једну врсту глорификације да је то малтене спас за нашу привреду, нашу земљу. Међутим, јавност и посланици у надлежним одборима и у Скупштини скоро да ништа не знају о тим преговорима. Шта се зна? Зна се да трају две недеље, што је невероватно, као да се разговара о новом Рамбујеу или Дејтону. Тако се десило и прошли пут, пре неколико месеци, тако да је просто зачуђујуће да нема више јавности у тим преговорима или, као што се воли рећи у владајућим круговима, нема транспарентности. Међутим, видите по неким деловима из тих преговора да се посећују неки вински подруми и тако неке потпуно тривијалне ствари, тако да то делује све више него неозбиљно. Или можда постоји неко друго објашњење, да се ради о једној врсти фарсе и ултиматума који треба сакрити иза такозваних преговора. На тај закључак нас упућује и тзв. писмо о намерама, где се наша власт, слободно се може рећи, на један срамотан начин у економском и политичком смислу обавезује да ће смањити пензије нашим пензионерима који већ тешко живе и да ће смањити проценат за издавање пензија са 12 одсто БДП-а на 10, да ће се замрзнути плате и пензије у овој следећој години, што је лаж. Ја морам да употребим такав израз, јер при инфлацији од 7 посто, најмање 7 посто, то признаје и тзв. одлазећи гувернер, замрзаваање значи пад од минимум 7 посто. Е сад, ви видите у овој економској кризи шта то конкретно значи. С друге стране, ММФ отворено тражи приватизацију преосталих државних предузећа. Дакле, опет долазимо до Телекома и до питања како је могуће да се продаје предузеће које повољно послује, које има профит и добит од неколико стотина милиона евра. Нема никаквог логичног објашњења за то, чак видели сте и госпођа Александра Смиљанић, која ни у једном смислу није била код нас у партији, нити нам је идеолошки блиска, али искрено и часно говори да је продаја Телекома неодговорно понашање власти и распродаја државне имовине. Међутим, премијер и остали чланови владе одговарају фразама да је наводно приватна имовина боља од државне, док на западу, коме они тако стреме, Американци национализују банке. Видели сте шта се дешава са „City group“ и тако даље. У том смислу, наравно, актуелна тема је Грчка и ми се надовезујемо на то и подсећамо на упозорење председнице Аргентине, госпође Киршнер, која је отворено поручила грчким властима да ни у ком случају не сарађују са ММФ-ом, јер је та организација уништила економију Аргентине. Тек након 2005. године, када су Аргентици престали да сарађују са ММФ-ом, почео је економски успон Аргентине. За тих неколико година Аргентина је имала раст БДП-а од 50 одсто, што је невероватно. То вам показује шта је ММФ.
И још једна чињеница која се крије од наше јавности, шеф мисије ММФ-а на тим преговорима је господин Јегер, који је пре тога радио на истој функцији у Румунији, у Украјни, у другим источноевропским земљама, у Бугарској, где су све те економије доживеле крах. Дакле, када погледате са економске тачке гледишта неутрално и без еуфорије, која прати те теме и без плаћених економских аналитичара, видећете да ММФ у суштини значи пропаст за нашу привреду, за наше пензионере, за наше запослене. Због тога Српска радикална странка, најблаже речено, тражи замрзавање преговора са ММФ-ом и преиспитивање политике земље према ММф-у и уопште економске политике. Значи, то је први корак.
Други корак је ослањање на неке друге изворе финансирања, на сопствене снаге и на економску производњу а не на безглаво задуживање. У том смислу желели би да нагласимо још једну ствар. Никакве разлике у суштини између ММФ-а и Европске уније нема. Зашто? Зато што се ММФ представља као неки лош полицајац који покушава да дисциплинује наше грађане и привреду, а Европска унија је као наводно добар полицајац, који дели донације, кредите итд, а у суштини, то је једна повезана мрежа повериоца. Даћу вам један доказ. То је члан 117 Споразума о стабилизацији и придруживању, где се Србија условљава од стране Европске уније да све што ће добити у финансијском смислу од Европске уније мора да буде у складу са условима ММФ-а. Сад вам је јасно да су то две повезане институције.
И на крају, посебно је срамно како се примењују двоструки стандарди што се тиче запошљавања, не само у државној администрацији већ и у јавним предузећима и шире. Дакле, ради се о нашим људима, не о неким ванземаљцима који раде у тим предузећима. То су људи који имају породице, то су људи који треба да прехране своје породице, а не неки безлични бројеви као што нам покушава представити ММФ. У том смислу, даћу вам само један пример. ММФ тражи од Републике Србије даље замрзавање запошљења и отпуштање на локалном и републичком нивоу и у јавним предузећима. С друге стране, Европска унија, која је директно повезана са ММФ-ом захтева, и то је признао премијер Цветковић у интервјуу у НИН-у, даље запошљавање пробриселске бирократије у Србији. Координатор за фондове Европске уније у Влади Републике Србије чак је признао да ће у првом таласу бити 350 људи. Дакле, док ММФ подстиче незапосленост у нашој земљи, урушавање државе, гори социјални положај пензионера, Европска унија захтева даље запошљавање бирократије која у суштини доприноси само једном циљу, а то је даљем израбљивању наше земље и судбини Србије под тзв. европским путем као што су доживели Бугарска, Румунија, Мађарска и тзв. Балтички тигрови, који су након уласка у Европску унију доживели крах и социјалну пропаст. Ето, толико од нас.
И на крају, желео бих поводом срамне пресуде Хашког трибунала, потврђивања првостепене пресуде у поступку за непоштовање суда Војиславу Шешељу. Могу да кажем да ми нисмо изненеђени, нажалост. Али то је још један доказ да се ради о срамном суду, антисрпском суду који има двоструке аршине за Србе и за друге народе на просторима бивше Југославије. Сетите се само Рамуш Харадинај, Карла дел Понте је признала у својој књизи, убијао је сведоке, рањавао, отимао, а није ни оптужен за непоштовање суда. А професор Војислав Шешељ због књиге коју судско веће није ни прочитало, коју тужилаштво није ни превело већ само 7 и нешто посто, осуђује га на 15 месеци затвора или на казну која је неколико пута већа од уобичајене у Хашком трибуналу када се ради о непоштовању суда. Тако да ради се о једној срамној пресуди и поново понављам, о још једном доказу да тај суд је инструмент политичког притиска и да ова власт, ако иоле има достојанства у политичком, правном и сваком смислу, треба да се придружи захтеву Руске Федерације за укидање тог срамног суда. Захваљујем. Ако имате неких питања, изволите.
Новинар: Како коментаришете ову иницијативу председника Окружног одбора Српске радикалне странке у Ваљеву, Верана Панића, где се он залаже за промену дела руководства радикала и подмлађивање?
Дејан Мировић: Знате како, ту постоје две суштинске ствари. Прва је: господин Панић из Ваљева је требао да, постоји Статут странке, постоје други правни акти и он је требао тај захтев да поднесе унутар странке кроз већ уобичајену процедуру. У том смислу потпуно је погрешно да се то подноси на тако громогласан медијски начин и то је једна врста популизма која доводи до питања шта стоји иза тога. Ја не бих спекулисао шта стоји иза тога. Што се тиче другог дела вашег питања, неозбиљно је уопште коментарисати ту поделу на младе и старе. Мислим да је то једна врста, рекао бих, и подметачине, да употребим тај израз. Не бих чак ни озбиљно то коментарисао. Ако имате још питања, изволите. Ако нема, ја вам се захваљујем.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР