Владан Јеремић: Даме и господо, представници средстава јавног информисања на данашњој конференцији за медије, којој иначе присуствују још и господин Слађан Мијаљевић, народни посланик, и господин Бојан Младеновић, такође народни посланик у Скупштини Србије. Бићете у прилици да се упознате са ставовима Српске радикалне странке поводом, рекао бих, погубне економске политике коју води Влада Републике Србије и којом је највећи број грађана доведен у изузетно тежак социјални положај. Подсетићу вас на почетку на једну чињеницу, а то је да ће неразумном одлуком о једностраној примени Прелазног трговинског споразума бити произведен мањак у државној каси у вредности од око 260 милиона евра. Тај мањак ће морати да покрије нико други до грађани Србије, који ће услед повећања криза скупље плаћати бензин, дизел, кафу, пиво, цигарете. Како ће се на ионако низак стандард грађана одразити најављено повећање пореза на додатну вредност коју је стидљиво најавио гувернер Јелашић, не треба посебно овог пута апострофирати. Више је него очигледно да ће политика придруживања Европској унији, без адекватних анализа и стратегија о томе како ће се то економски одразити на Србију, додатно урушити домаћу привреду. Податак да је укупни спољни дуг Србије крајем 2008. године износио око 20 милијарди евра, односно да је у периоду од 2000. године растао по просечној годишњој стопи од 6, 22 процента израженог у еврима, док је стопа раста бруто домаћег производа Србије у 2009. године предвиђена на свега око 3,5 процента, довољно говори о томе да је привреда ове земље доведена до амбиса. Прилив акумулације из иностраних извора апсорбује се преко дефицита платног биланса, а висок акумулирани суфицит финансијских трансакција у Србији је практично директна последица повећаног коришћења средњорочних и дугорочних инокредита. Увоз капитала је омогућавао Србији да привремено финансира дефицит текућег биланса, али проблем, чини ми се непремостив, представљаће то што ће ускоро морати да се обезбеди девизни прилив за отплату дуга. У условима велике задужености, када дође време за отплату дугова за привреду, постаје превелик терет да у једном дужем временском периоду испоручује иностранству робу или услуге ради отплате дугова. У таквој ситуацији се смањује потрошња у земљи, смањују се зараде запослених и исцрпљују се сировински ресурси. Дуго је, и сами то знате, представницима режима у Србији требало да се определе према светској економској и финансијској кризи и када су напокон схватили да ће последице претрпети и наша држава, покушано је, између осталог, да се ти ефекти ублаже на неки начин и прихватањем, ја бих рекао ММФ-ог буџета за 2009. годину, и при том су се оглушили о чињенице које им је предочио и нобеловац Џозеф Стиглиц приликом недавног гостовања у Београду о томе да Србија практично неће имати никакве користи од аранжмана са поменутом међународном финансијском институцијом јер ће и приступ фондовима бити условљен високим каматним стопама које ће само додатно отежати положај домаћој привреди. Српска радикална странка сматра да је један од главних проблема и потпуно погрешна монетарна политика. Погрешни монетаристи, којима је главни домет контрола инфлације, не говоре апсолутно о ономе што је од суштинског значаја, то су људи и реалне компаније у привредном животу Србије. Евидентно је да људи немају поверења у систем, а у нашем банкарском сектору, сведоци смо сви тога, немамо практично озбиљних домаћих банака које би поднеле удар кризе, а како је доминантан онај непоуздани транзициони капитал, постоји основана сумња, уколико то већ није, да би он могао да се повуче у потпуности из нашег финансијског сектора и на тај начин да привреду и грађане практично остави на цедилу. Ову нашу констатацију само појачава чињеница да су бројне стране ’банке’ биле само инструмент туђих финансијских политика, средство за извлачење капитала из земље или пак пласирање кредита по, слободно могу тако да кажем, зеленашким каматама, а неретко и канал за прање тог прљавог транзиционог новца. Српска радикална странка сматра да би требало променити политику девизних резерви. Сада се оне граде високим каматним стопама Народне банке Србије, 17,75 одсто, што привлачи једино страни краткорочни капитал. Ми српски радикали сматрамо да је далеко здравије стварати девизне резерве зарадом од извозне робе и услуга, што би требало да се догоди по евентуалној корекцији курса. Кад сам већ поменуо курс, евидентно је да више не пролазе трикови Народне банке Србије којима је у протеклом периоду повећавала понуду девиза и на тај начин бранила курс динара. Оваквом политиком, понављам још једном, накарадном, само је подстицан увоз, дестимулисани су и кажњавани извозници, а платни биланс је, чини ми се, систематски разаран. Извоз је, и ово је интересантан податак, покривао једва 46 одсто увоза. Ако се одржавање ценовне стабилности и стабилности финансијског система, односно ако је борба против инфлације, како то громогласно најављују и говоре, једино мерило успеха, онда ћу ову конференцију искористити и да јавност упознам са чињеницом да је по том параметру Народна банка Србије једна од најнеуспешнијих у источној Европи. Зашто то кажем? Од 2000. до 2007. године цене у Србији су порасле за укупно 300 одсто, на далеком другом месту је Румунија, а распон цена је око 162 одсто. У светлу свих ових чињеница не треба да чуди, али свакако мора да забрине то да су грађани Србије суочени са низом поскупљења. Кренули су са оних чувених 60 процената повећања цене гаса, а очигледно да је тај негативан тренд настављен и у новој 2009. години, а истраживања ИЗИТ-а, односно Института за тржишна истраживања, показују да привредници у наредном тромесечном, а и шестомесечном периоду очекују велики раст цена својих производа због све неповољније пословне климе. Пада вредност домаће валуте и дошло је до поскупљења гаса. Привредници су цене својих производа за ову годину планирали на стопи инфлације од 11 одсто, што је више од званичне владине пројекције, која је осам одсто. У наредна три месеца, показују ова истраживања, на раст цена својих производа рачуна негде око 30 одсто привредника, а у првој половини године чак и 51 одсто више од половине. Ако при овоме свему додамо још и чињеницу да је најављено да ће од првог фебруара градски превоз у Београду поскупети за 30 одсто, ако знамо да је цена телефонског импулса од почетка године већа за три одсто, ако свему томе додамо и најаве из Електропривреде Србије да би струја у Србији могла почетком марта и априла да поскупи за око 22 одсто, као и чињеницу да је Србија рекордер у региону по цени хране, онда је јасно да нас заиста не очекује нимало добра година која је пред нама. Сви ови подаци само указују на то да је Влада Републике Србије апсолутно социјално неодговорна влада, ја овом приликом нисам ни помињао готово свакодневна отпуштања радника и поред оне чувене поруке председника Србије Бориса Тадића са суботичког пленума о потреби очувања радних места. Мислим да та флоскула о социјално одговорној влади, да није тужна, била би свакако смешна. Ја вам се захваљујем. Ако имате неких питања, изволите, стојимо вам на располагању.
Новинар: Реците нам само име и функцију.
Владан Јеремић: Владан Јеремић, народни посланик у Скупштини Србије, иначе члан сам Одбора за економске односе за иностранством и Одбора за индустрију.
Новинар: У странци?
Владан Јеремић: У странци члан Извршног одбора. Ако немате питања, ја вам се захваљујем што сте били.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР