Томислав Николић: Даме и господо новинари, сутра ћу као представник Српске радикалне странке у Подгорици одржати заједничку конференцију за штампу са представницима Српске листе, зато што смо коначно договорили потпуну подршку Српске радикалне странке у Народној скупштини Републике Србије, захтеву Срба из Црне Горе да им се омогући држављанство Србије.
То се потпуно уклапа у идеодлогију Српске радикалне странке, у наше ставове извршене још пре раздвајања Србије и Црне Горе о томе како би сви Срби из Црне Горе требало да добију држављанство Србије, коју би прихватили као своју другу државу, без захтева за отпуст из држављанства Републике Црне Горе. То се истворемено не уклапа у идеологију Демократске странке и Демократске странке Србије, које су доставиле предлог Скупштини Србије да сви граћани Црне Горе добију држављанство Србије. Нама у држављнство Србије не требају Црногорци. Да су хтели, не бисмо се ни раздвајали, а по Уставу Србије дужни смо да сарађујемо са Србима у целом свету, да са њима остварујемо тесне везе, и да им омогућимо да истварују права која као Срби у Србији могу да остваре.
Ми ћемо то у форми амандмана на Предлог измена и допуна закона о држављанству, који је већ у Скупштини, доставити Народној скупштини и очекујемо подршку осталих политичких странака.
Црна Гора је својом вољом, вољом већине својих бирача, чудном већином, али неком већином са којом су се сви сложили у Црној Гори, постала самостална држава, захваљујући гласовима оних који себе третирају Црногорцима. Срби су тамо доведени на ниво испод статуса националне мањине, зато што је очигледно да им права која припадају мањинама, Црна Гора неће дати. Њихов једини излаз је да имају држављанство Србије. Црна Гора неће ни да их школује, ни да их лечи и то мора да уради Србија.
Ако смо већ на терену односа Црне Горе према Србији, ми улажемо оштар протест Влади Црне Горе због малтретирања преосвећеног владике милешевског Филарета. Позивамо Владу Црне Горе да се не игра. Црна Гора је уточиште за све криминалце, за убице, шверцере наркотика, за људе са црвених Интерполових потерница, или са потерница из Србије, а нашла је владику Филарета да на њему испољава своје међународне обавезе. Значи, довољно да вам из Хашког трибунала поруче како је неко осумњичен и тај губи сва права. Шта то значи бити осумњичен? Да помажете скривању некога кога Хашки трибунал тражи? Па, могли би све грађане, Црна Гора би могла све грађане Србије да оптужи да помажу скривању и да због тога не могу да дођу у Црну Гору. Не, ово је сукоб са Српском православном црквом, са Србијом, са верским осећањима Срба у Србији и у Црној Гори. Епархија Милешевска је већином на територији Црне Горе, данас самосталне државе, сутра ко зна какве. Треба забранити владики да обавља свој посао. Шта би то значило, да Српска православна црква буде принуђена да неког другог владику одреди за ту епархију, неког ко је по вољи Хашком трибуналу? Хоће ли Хашки трибунал да поставља владике у епархијама широм Српске православне цркве, а Република Црна Гора у томе да учествује?
Делегација Српске радикалне странке обићи ће, по договору са његовим преосвештенством, владику Филарета у уторак. Ми вас позивамо да га и ви обиђете, да се о томе много говори, а спремни смо, уколико власти Србије не буду упорне у захтевима да се владики омогући да обавља своју службу, да и на други начин упозоримо Црну Гору како је тај чин недопустив и како је Србија у стању да Црној Гори загорчава живот. Не може један званичник Црне Горе данас да поручује владики милешевском да би могао да се ожени у Црној Гори, па да има право да долази у Црну Гору. Нека размисли мало да ли би он дозволио да се неко игра са верским осећањима народа коме он припада, или са неким великодостојником цркве којој он припада. Али, видите како то у Србији полако тонемо. Свако се иживљава на нама. И Црна Гора се иживљавана над Србијом. Почело је преко владике, забраниће и неким политичарима можда, зато што се боре за права српског народа. Можда ће забранити и неким политичарима да се тамо појаве. Да видимо како ћу сутра ја да прођем. Али, то је недопустиво, то што Коштуница и Тадић дозвољавају да се ради.
Народна скупштина не заседа иако је најављивана више пута преко медија. Нико се не бави анализом зашто не заседа Народна скупштина. Ђелић је претио Народној скупштини да ако је она срце државе, да ће доживети инфаркт колико ће много морати да ради. Један министар се усудио да прети Скупштини. Е, па од оваквог рада се не добија инфаркт, од оваквог рада се гоји. Заборавили сте већ кад је последњи пут Скупштина заседала.
Новине пишу о изборима, а знате добро да избора не може да буде у Србији док се не реши ситуација на Косову и Метохији, али прича се лансира у јавности, немате о чему да пишете. Ниједан закон се у Србији не доноси, Уставни суд се не конституише, нема закона о председнику, о одбрани, о војсци, о спољним пословима, нема ниједног важног закона у процедури, нема о чему да се пише. Може о министрима како је ко провео летовање, и о концесији за пут Хоргош-Пожега. Не видех оставку Велимира Илића, рекао је да ће ићи до оставке у захтевима да цео уговор буде објављен, па уговор није објављен. Најважнији његови делови нису објављени. Не знам да ли сте чули изјаву Велимира Илића да је уговор ауторско дело фирме из Вашингтона која га је писала и да ауторско дело не може да буде објављено. Ми смо сада ауторска дела неких фирми из Вашингтона. То је та транспарентна власт која је ступила 2000. године.
Очигледно да избора неће бити. Али вас молим да кад о томе говорим, да верно пренесете оно што вам кажем. Неће их бити због Косова и Метохије, а ми ћемо изаћи на изборе оног дана кад буду расписани. Ако се договоре Тадић и Коштуница, а цела Србија зависи од тога како ће се договорити Тадић и Коштуница, па кажу избори су у новембру, ето радикала на изборима у новембру. Ако кажу нема избора док се коначно не одлучи шта ће бити са Косовом и Мертохијом, па ће избори бити у фебруару, ето нас на изборима у фебруару. Ми не одлучујемо, ми кажемо да је неморално сад причати о изборима, али распишу ли их, ето нас на црти. Ако је сад једна фотеља важнија од наше слоге у вези Косова и Метохије, ето нас на црти. Иако су поново избегли да нас позову да учествујемо у преговорима о Косову и Метохији, ми смо тамо са њима. Ниједним својим гестом, ниједном речју не желимо да покваримо позиције оних који тамо разговарају. Али, данас је тамо требало да буду Тадић и Коштуница, толико нам значи Косово и Метохија. Нама није Косово и Метохија на највишем нивоу неког Самарџића. Не, то нам је на нивоу председника Владе и председника државе. Ми то тако сматрамо. И наравно, били бисмо у Тиму да су смели да нас позову. Али, исте силе које су владале Србијом до ових преговора, владају за време ових преговора. Ја сам мислио да ће тај руски став да им каже шта треба да раде. Не, они се и даље понашају као да све зависи од Америке и од Европске уније. Кад би зависило само од Европске уније, одавно бисмо остали без Косова и Метохије. Кад би зависило само од Тадића и Коштунице, одавно бисмо остлаи без Косова и Метохије. Они изгледа не умеју довољно добро да прате руска настојања да Косово и Метохија остану у саставу Србије. Ни то нису способни. Имају локомотиву, не умеју да уђу у вагон. Прихватили бисмо чак и да наш председник буде копредседавајући тог тима, да не водимо сами ми тај тим. Али видите, тамо нас нема. Нема ни Тадића ни Коштунице. Као што ни у Хавани, на Самиту несврстаних то није било довољно ни за ниво заменика помоћника у неком оделењу за иностране послове, па кад су видели да су тамо сви председници држава и влада, ухватили се за главу. Сад је све важно што је у вези Косова и Метохије. То би било све, ако имате неко питање, изволите.
Новинар: Овај интервју који сте дали у Вечерњим новостима, то су данашњи пренели ову причу Маје Гојковић. Ево, неки аналитичари коментаришу да полако долази до почетка неког, немојте да се љутите кад вам ја кажем, до неког раскола, или до неког реформисања странке на тврдо и меко крило. Па, имате ли ви, какву сарадњу имате са Мајом Гојковић, пошто се Маја стално негде одваја од вас?
Томислав Николић: Из којих сте ви новина?
Новинар: Из Преса. Не питам вас за дневнице, питам вас за ово.
Томислав Николић: За шта ме не питате?
Новинар: О овим дневницама за ове посланике.
Томислав Николић: А што ме не питате, изгрдиће вас у Пресу?
Новинар: Што да ме изгрде?
Томислав Николић: Па, што ме не питате. Хајте редом, Маја Гојковић је јутрос била овде, два сата смо разговарали, ако вам то нешто значи. Али, ја заиста не желим да учествујем у вашој причи о Маји Гојковић и Српској радикалној странци. Имате ли нешто друго? Хвала Богу да странка има толико добрих кандидата, па сад нагађате ко би где могао да буде кандидат. И није вам довољно кад вам кажемо да ће о томе одлучити странка, ан нивоу на коме се неко кандидује. За председника Републике Централан управа, за град Нови Сад Градски одбор Српске радикалне странке. Тако је било, тако ће увек и бити. Маја Гојковић је градоначелник Новог Сада. Уопште не анализирате да ли бити директних избора за градоначелнике, убеђен сам да их неће бити, убеђен сам да ће одборници бирати градоначелнике, као што по Уставу морају дабирају председник општина, и та тема уопште није актуелна. Кандидовање било ког радикала осим мене на следећим председничким изборима није актуелно. Не видим како би странка одлучила да мене прескочи и да неког другог кандидује. Немогуће је. И то је све. Или мислите да питате ко ће бити противкандидат Борису Тадићу у Демократској странци. Што не кренете о тим причама? је ли можете да замислите да би Демократска странка поред Бориса Тадића размишљала о неком другом кандидату? Не би. Једино ако хоће да победи. Тако вам је то у политичкој теорији и пракси. Онај ко је преузео највећу одговорност у странци, и дужан је и част му је да се бори да преузме највећу одговорност у држави. И како би то изгледало да председник странке се не кандидује за председника Републике. Значи, не цени Републику колико цени странку. Ја тренутно обављам функцију председника странке у Србији. Мени је дужност и обавеза да се кандидује. И поново ће о томе одлучити Централна управа. И нема сукоба са Мајом гојковић, нити је она икада изјавила да би могла сада да ми буде противкандидат. Није, него је као Ђелић о Европском унији, тако је и она рекла – бићу 2012, а Ђелић каже да ћемо 2014. године ући у Европску унију. Значи, не размишља о томе, али сад треба створити сукоб. Нема сукоба у Српској радикалној странци, изузев живог сукоба као у свакој породици. Је ли знате, кад би се брак разводио кад год немају супружници исто мишљење о некој теми, ви не бисте имали бракове. Тако и у странци, 450.000 људи, је ли ви мислите да сваког дана сви исто мислимо? Не. О свакој теми мисле исто? Не. Али, странка има свој став, и сви си дужни да га поштују. Лепо то изгледа посвађати радикале, али немогуће је. Реците то и Ђиласу и осталима, и Шаперу. Има тамо неких генијалаца за такве ствари, али тако се држава на води. Нека све своје знање искористе да науче Тадића како се обавља функција председника Републике, то би било много боље, него да га уче како да свађа политичке странке. Једног дана остаће сам. Ево видим, ни Коштуница више не трчи за њим. Нешто се крупно дешава у односима између њих.
Новинар: Из неког случаја сте заборавили беџ са ликом?
Томислав Николић: Извињавам се. Али, на тај начин нећете моћи да постигнете већи тираж. Ако неко треба да буде избачен због беџа, боље Тодоровић да лети из странке него ја.
Новинар: Хтела сам да вас питам, знате да Маја тај беџ не носи. Где год се слика, нигде нема...
Томислав Николић: Нигде у Статуту не пише да је члан странке обавезан да носи беџ. Ја сам заиста пропустио прилику, променио сам одело, извињавам се. Маја зна моје ставове. Маја Гојковић је у странци толико дуго колико и ја. Све зна о странци, зна како странка функционише. Зна шта сте покушали сви ви овако мало да урадите, и толико је мало потребно да се истера из такта. Али, Маја Гојковић је васпитана страначки, и врло дбро зна како странка функционише., Понекад нека реченица може другачије и чудно да зазвучи, понекад и људи који су на функцијама имају другачију одговорност. И о томе смо у странци много расправљали. На пример, у кампањи за градоначелника, она се обраћала свим грађанима Новог Сада, већина радикала је због тога била збуњена. Испало је да, морате да рачунате на туђе гласове кад се кандидујете, а опет морате да водите рачуна и о интересима странке која вас је кандидовала. У Србији немате доброг кандидата кога није кандидовала странка, то је политика, као што нека доброг фудбалера који не игра у неком клубу. Једноставно, они који мисле да се баве политиком, они су у странкама, нису слободни стрелци, нису сами, зато што ти избори траже ангажовање сто хиљада људи. То може само странка. И ја не могу да замислим Мају Гојковић нити у некој другој политичкој странци, нити да се самостално бави политиком. Она ће се бавити политиком као српски радикал или се неће бавити. А ја је познајем боље од свих вас.
Новинар: Ако би могао онај Беч да не остане недоречено. Очекујете ли нешто од ивих разговара, преговора?
Томислав Николић: Ја не очекујем ништа до децембра, до краја тих разговора. Ништа ти преговори неће променити. Не знам ко купује време, и не знам коме је у интересу. Ако вас буду убеђивали из Владе Србије или из Председништва Републике да је ово за нас повољно, питајте их зашто. Руски представник је јутрос изјавио да не очекује никакву промену у ставовима, нити неко револуционарно решење. Јел’ мислите да је Европа одустала од Ахтисаријевог плана? Не, није, ни у једној тачки и запети. Не знам шта ће да се дешава до децембра, али очекујем проглашење независности Косова и Метохије у девцембру. И волео бих да то дочекамо овде апсолутно спремни са јединственим ставом, да нас то не затекне једног дана само као новинска вест, него да нам преговарачи, подносећи иавештај Народној скупштини, на то укажу. Да, рецимо, крајем септембра дође тај министар Самраџић, не да потцењује посланике, него да каже – даме и господо народни посланици, мени ово све личи на проглашење независности од стране тог и тог, самопроглашење, билатерално признање, већ некако, да бисмо били спремни. То нама дугују и Тадић и Коштуница. Дугују нам да будемо спремни за децембар, а не да нас уљуљкују, не да нас заваравају. И дугују нам коначан одговор на оно питање, шта дан после. Јел” видим да су неки ушли у кампању, па причају радикалске ставове од пре годину дана. А најлакше је Тадићу и његовој екипи да у кампањи буду патриоте, и чим преузму функцију да обављају како они мисле да треба да је обављају. Тако се ради на западу. Лажи народ у кампањи, а ради шта хоћеш, изабрали су те и пет година си миран. Овде то не пролази. Уопште не верујем новим изјавама Тадића и Јеремића. Чуј, они ће да раскидају дипломатске односе са државама које признају Косово и Метохију. Е, баш ме интересује да видим. А шта би са оним ратом, ко раскине дипломатске односе, води Србију у рат. Или са оним аутизмом, ко раскине дипломатске односе, води Србију у самоизолацију, у аутизам, у пропаст. Знажи, кад неко други каже да не треба да имамо дипломатске односе са оним који признају Косово и Метохију, то је позив у рат, кад Тадић то каже, то је право решење. Па, који је сад прави Тадић? Онај што није оптимиста, што је рекао да је Косово и Метохија већ независно, да је то изгубљено 1999. године, или ова Тадић који каже да уопште неће бити независности Косова и Метохије, јер Србија то неће да прихвати, и да ће Србија да брани своје границе? Са којим Тадићем разговарамо?
Ја нисам оптимиста да су Албанци отишли у Беч да би прихватили аутономију. А не верујем да иједан од наших представника сме да оде у Беч да би прихватио независност Косова. Само се бојим да не дође до некакве поделе или до неког... Знате, овде је у приличној мери тај западњачки начин вођења политике оживео, потпуно се укоренио. Битно је само како нешто представиш. Није битно шта се десило, него како си га представио грађанима. Само се тога бојим. Да нам и тај пораз који ће да доживе тамо, не представе као некакву победу. Не знам још које врсте, какав вид. Може да врате сто полицајаца у унифорама у Косовску Митровицу. Откуд знам шта би то могло да се деси. Али било каква независност, Албанци неће прихватити ни једно решење у коме нема речи независност. Било каква независност је наш потпуни пораз. И тешка срца би се упустио у предизборну трку на било ком нивоу за време док трају ови преговори. Ишли бисмо у то као људи који су на то натерани. И сваки свој говор бисмо почињали да нам није до избора а да морамо на изборе да идемо, да се ови не би ухватили још 4 или 5 година. Е сад коме је та фотеља толико важна видећемо. Било какав статус Косова и Метохије да буде Србија неће бити подељена на добитнике и губитнике и ми ћемо сви бити губитници или ћемо сви бити добитници. Шта се тај Тадић плаши толико решавања статуса Косова и Метохије па тек онда избори, што је природно и нормално. Шта он то у свом угледу може да изгуби при било каквом решењу за Косово и Метохију? Или шта неки представник радикала може да добије ако се нешто деси у Бечу? Зато сам ја смењен са места председника Скупштине и ви то знате. Председник Скупштине расписује председничке изборе. Дулић сада наступа по налозима Тадића, не по Уставу. А и све може да се представи јавности као исправан потез. Ако не распише изборе може да каже нису донета 4 закона који су услов за изборе. Ако их распише може да каже Устав ме је натерао, последњи рок је 31. децембар. Значи све зависи од тога шта Тадићу буде одговарало. Ко ће да процењује то? Уставни суд који немамо.
Имате ли још неко питање?
Новинар: Везано за Мају, шта сте причали са њом та два сата? Значи није спорно ко ће бити председнички кандидат?
Томислав Николић: Није спорно. Ја не могу да вам кажем 100% ко је кандидат кад странка о томе није донела одлуку. Ја само 100% рачунам да ћу то ја бити.
Новинар: А због чега сте рекли да Маји није битно шта мисли, ако можете то мало да појасните и о чему сте причали?
Томислав Николић: О томе смо говорили, али потпуно јасно, као од увек, као од 1990. године. Било је прекида у комуникацији и онда се различите приче јављају. Ја разумем да је она оптерећена послом, да је тешко водити један град, да треба свуда да стигне али мора да стигне и у странку. И она то зна. Говорили смо о томе, о свему.
Новинар: А шта она каже?
Томислав Николић: Па каже да се потпуно посветила Новом Саду. То је у реду, ја и то прихватам, зато није стигла овде да се кандидује и да буде изабрана за страначке функције. То је оптерећење, знате. Ја кад погледам у Скупштини Србије колико пута немамо кворум зато што председници општина нису стигли на седницу или нису послали неког свог, ја схватам. Ако хоћете један велики град да водите то вам је одскочна даска да се покажете за ново напредовање у држави али не може истовремено да се напредује у држави и да се води град. И она то зна, врло добро. Разговарали смо о томе како даље, шта даље. Шта значе њене изјаве, шта значе моје изјаве. И она ми је поновила да никада није рекла да би се кандидовала за председника. Наравно да не би. Али то вама одговара, некима од вас. И каже да би волела поново да се кандидује за место градоначелника Новог Сада С тим што ја нисам могао да јој гарантујем да ће бити директних избора јер, очигледно је да скупштинска већина још није конституисана у том погледу и да Коштуници не одговарају више ти директни избори. Нема између нас ни сукоба ни полемика, има расправа, као што има и са Тодоровићем, али са њим сам сваки дан у Београду па то одмах расчистимо, свако јутро. Шта ћу, оног човека из Ниша нисам видео три месеца, и са њим би требао да разговарам али он није толико занимљив као градоначелник Новог Сада, али и то разумем. Али да сте хтели да свађате Тадића и Богдановића могли сте много више да урадите него на линији Николић – Маја Гојковић. Тамо где има сукоба, ако вам не одговарају ви их заташкавате, а тамо где их нема ви их потпирујете.
Ми ћемо победити у Новом Саду, ви то знате. Мислим да смо у Крагујевцу сигурни а и у Нишу. И то је сад велики изазов и за Тадића који жели директне изборе а страх га је. Ако изгуби новац из Београда и новац из Војводине он странку више нема. А и Коштуница ваљда неће више да дозволи да служе његови одборници да демократе пљачкају Београд. И то не могу да замисле више. Видите шта је Демократска странка Србије у Београду – слуга који носи воду Демократској странци. А ови навалили, трећину српског буџета поједоше.
Изволите.
Новинар: Штампа се опет бави вама што сте изјавили да ћете да се одселите из улице која носи назив Зорана Ђинђића, али колико знам ви сте изјављивали да се то не односи на улицу него.....
Томислав Николић: Ја сам прочитао и јуче и прекључе у Куриру неистину о томе да интезивно трагам. Волео би да ми новинари Курира кажу где ја то трагам за станом. Ја сам обећао себи а не српској јавности да не могу да живим у улици која носи назив Зорана Ђинђића. Познајем га толико колико и ви само што ја смем да кажем о њему оно што ви нећете или не смете. И остаје мало та задршка, човек је трагично изгубио живот а сваки напад на оно што је радио у животу испада као да је сагласност са тим што је он тако изгубио живот. Ја нисам сагласан да било ко буде убијен али не могу да се сагласим са тим да величате Зорана Ђинђића. Не знам због чега. Чак и у економском погледу, погледајте резултате онога што је он започео. Оно што највише величате реформски курс, где смо ми то сада? Прекључе сам имао расправу са тим известиоцем Европског парламента о Србији и Европи данас. Шта мислите да су они имали Ђинђића, не би никада били у Европи. Они нису дали ни своје банке, ни своја осигуравајућа друштва, они нису дали своју привреду, они нису подигли цене енергената, сировина, комуналија на ниво који је тражила Европа, они нису отворили тржиште за европску робу, за 10 година су постали чланови Европске уније. Ђинђић је одмах прогласио све наше банке апсолутним инвалидима као да Србији не требају банке, сад имате на сваком ћошку, сваки излог вам је банка или коцкарница. Како то нису могле наше банке да раде? Што су нам требале те стране банке? Што Хрвати продају своје банке за милијарду евра а ми смо наше уништили начисто, потпуно. Што Триглав осигурање данас купује сва осигурања у Србији? Што се прича о Сартиду и Цементари у Поповцу као о највећим пљачкама у Србији? Па то је Зоран Ђинђић урадио. Јесте. Ко је убио Зорана Ђинђића? Његово друштво. Хоћемо ли сад и улице оних са којима се он дружио? Ајде да расправљамо о томе. И морам се иселити због себе, због своје деце, због својих унука. Ја неке историске величине признајем, неке историске заблуде признајем, ја сам њивео у Булевару Лењина, живео сам у Булевару АВНОЈ-а, јер сте ме чули да говорим селићу се? Нећу, али ово је баш наметнуто, ово се намеће, три четвртине Србије се са тим не слаже. И сад скупи се локална власт, ајде док смо на власти да то урадимо. Шта сад кад радикали буду већина да то мењају? Хоћемо тако да ратујемо, по називима улица, тргова, споменицима? Ви постављате овај споменик па ћемо ми да склањамо па ћемо да постављамо оне. Кад ћемо Милошевићеву улицу? Да ли ће Тадић да живи у Милошевићевој улици? Да ли би живео? Не би. Ово су већ политичари, ово нису људи заслужни за државу. Какве су наше заслуге за државу? Шта ће политичарима имена улица? Колико је дуго Никола Пашић чекао да му поставе споменик у Београду? Седамдесет година после смрти. Пашић, кога је признавала цела Србија па је 70 година морао да чека. А ми смо навалили. Шта ако се испостави у овим аферама да неко сме да открије доказе о умешаности Зорана Ђинђића? Хоћемо ли да гласамо да се укидају улице? Ово је све ровито. Танана је та кора која је прекрила догађаје и нисам сагласан, иселићу се само нећу да вам кажем још где, они ће да седну па ће и ту улицу да назову. А где баш у моју улицу? Није у реду. Ја то озбиљно схватам, новинари то могу како год хоће, и да ме прозивају што се нисам одселио, као да је то лако. Али кад вам кажем селим се – селим се. Можда буду локални избори пре тога, да променимо назив улице. Ево, то вам сад додајем као алтернативу. Значи, или ја или то име улице.
Хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР