Подршка Шешељу из целог света

Борис Алексић: Добар дан даме и господо, добро дошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Ја бих да позовем све правдољубиве грађане да у суботу 19. фебруара 2011. године, у 12 часова, дођу на научни скуп у Сава центру, посвећен др Војиславу Шешељу. Као што знате, он је већ 8 година у притвору Хашког трибунала. Такође бих желео да напоменем да ће велики број гостију из иностранства бити присутан, велики број гостију из Руске Федерације. Ту ће бити представници свих парламентарних странака Руске Федерације, укључујући и представнике Праведне Русије са којим имамо међупартијски споразум, такође и представници владајуће Јединствене Русије, и наравно, наши пријатељи из Руске академије, као и бројни новинари из Русије. Ту ће такође бити и српски стручњаци, међу њима и академик Коста Чавошки и многи други. Оно што је веома занимљиво, ми смо пре неких недељу дана почели са прикупљањем потписа за Петицију за ослобађање др Војислава Шешеља и подршка је масовна. Али, не само у Србији, Петицију су потписали и бројни појединци из иностранства, тако да је Војиславу Шешељу стигла подршка из свих делова света. Ја бих желео да напоменем да су ослобађање Војислава Шешеља подржали и представници Међународног акционог центра, на чијем челу се налази познати Ремзи Кларк, а Петицију је потписао и пуковник Патрик Барио, познати француски лекар, анестезиолог и токсиколог, који је одлично упућен у дешавања у бившој Југославији, затим Џејмс Бисет, бивши амбасадор Канаде у Југославији, такође стручњак за питање Балкана, Мајкл Паренти, доктор филозофије из Сједињених Америчких Држава који је и писац бројних књига које се тичу Југославије, Џорџ Семјуел, Џон Степлинг, драмски писац светског угледа, Мик Колинс, Петер Бечер, Дејвид Питерсон, Џорџ Памфри, заиста велики број других људи из целога света. Та подршка стиже и даље, ми нисмо имали могућности све да преведемо, за ову конференцију превели смо један део, то ћемо вам доставити, оно што имамо, због брзине извињавамо се уколико је било грешака у преводу. Ја ћу вам навести неколико детаља из порука ових људи које сам побројао. Тако, рецимо, пуковник Патрик Барио, у свом коментару између осталог истиче: „Овде смо да осудимо монструозно гажење правде и да се побунимо против неподношљиве неправде према Војиславу Шешељу.“ Бивши амбасадор Канаде у Југославији, Џејмс Бисет, истиче следеће: „После 8 година затвора тужилаштво није успело да пружи уверљиве доказе против Војислава Шешеља. Чак ни користећи сумњиви и правни концепт удруженог злочиначког подухвата, тог погодног инструмента који се користи када не постоје чврсти докази, тужилаштво није успело да докаже никакве злочине“. Као што сам рекао, стигла је подршка и од представника Међународног акционог центра. Тако један од њихових функционера, гђа Хедер Котин, професор права, истакла следеће: „Шешељ је патриота који је остварио своја права бранећи суверенитет отаџбине. Налази се у затвору због доминације Сједињених Америчких Држава и НАТО-а на Балкану. Слобода Шешељу!“ Џон Каталиното, портпарол Међународног акционог центра на чијем челу се налази Ремзи Кларк, истиче следеће: „Ја лично и моја организација, Међународни акциони центар, осуђујемо затварање Војислава Шешеља и процес против њега као потпуну незаконит. То је наставак злочиначког рата НАТО сила.“ Као што сам истакао, Мајкл Паренти, доктор филозофије, у Србији познат као аутор књиге „Убити нацију, напад на Југославију“, истиче следеће: „Присилно затварање Војислава Шешеља 8 година без оптужбе или суђења представља злочин против људских права, злочин против демократије и против међународног права.“ Џорџ Семјуели је познати новинар и публициста из Њујорка, такође у и уредник у Издавачкој кући „Фридом хаус“. Он такође критикује Хашки трибунал на следећи начин. „Држећи Војислава Шешеља 8 година и не успевајући да докаже било коју тачку оптужбе против њега, трибунал у Хагу крши безбројне међународне уговоре који кодификују цивилизовано правно понашање држава. Такође и познати професор Велко Велканов, који је аутор књиге „Убиство у Хагу“, истиче следеће: „Процес против Шешеља тешко крши основне норме Међународног пакта о грађанским и политичким правима. У случају др Шешеља пробијени су сви разумни рокови. То представља прави злочин.“ Дакле, као што сте видели, сама Петиција за ослобађање др Шешеља претворила се у један међународни покрет за ослобођење др Војислава Шешеља, за очување међународног права, и заиста за борбу за слободу. Дакле, Српска радикална странка је веома задовољна због свих тих дешавања. Ја желим на крају укратко да вас подсетим да ће се у марту поставити питање ослобађања др Војислава Шешеља по правилу 98бис, на неколико детаља који у медијима нису толико истицани до данас. Пре свега желим да вам кажем да, откако је Војислав Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал, 4 дана након његовог доласка тужилаштво је захтевало да му се додели бранилац. Било им је очигледно јасно са киме ће се суочити и настојали су да спрече др Војислава Шешеља да говори. Интересантно је да се у Хашком трибуналу оптужница потврђује. Оптужницу против Војислава Шешеља је потврдио судија О-Гон Квон, иако је на први поглед та оптужница била супротна и самом Статуту трибунала у Хагу. Због чега? Сви се сећате тачке која се тиче Војводине. По Статуту трибунала у Хагу, да би одређена локација била у оптужници, неопходно је да су тамо вођени оружани сукоби. Иако је О-Гон Квон видео шта садржи оптужба против Војислава Шешеља у том делу, иако је примењујући статут морао да је одбаци, он је потврдио ту оптужбу. Интересантно је да је то један злочин састављања незаконите оптужнице. У њему су учествовали О-Гон Квон и представници жалбеног већа, међу којима су биле судије Мерон, Покар и Шахабудин, Дерок и Гинеј. Претресно веће је са своје стране, дакле првостепени орган, покушало да избаци ту тачку из оптужнице, тужилаштво у првој варијанти оптужнице није могло тачно да формулише основе за кривичну одговорност оптуженог и у својој одлуци од 26. маја 2004. године претресно веће је указало тужилаштву на то да оно мора да укине, у тачки 11 оптужнице, нејасноће које се тичу термина „извршио“. Та оптужница је враћена на дораду због аљкавости. Војислав Шешељ је више пута истицао да напросто оптужница против њега садржи једну тачку која не може по статут да буде део оптужнице, а то су управо дешавања у Војводини. Претресно веће се сложило са овим, наредило је тужилаштву да докаже постојање оружаног сукоба у овом делу Србије, што наравно није могло да докаже. Жалбено веће је онда прискочило у помоћ и укинуло ову одлуку претресног већа. Војислав Шешељ је у такозваном истражно притвору провео више од 4 године, уколико узмемо у обзир почетак процеса, 26. 11. 2006. године. То су 3 године и 10 месеци. Иако је добровољно отишао тамо, овај рок је непримерен и он се сматра кршењем основних права оптуженог у било ком савременом правном систему. Пракса Европског суда је ту веома јасна, он показује да је овај принцип веома значајан. Јер уколико се не суди у разумном року, крше се одређени чланови Европске повеље о људским правима, то су чланови 5 и 6. Примера ради, у поступку Милер, Европски суд за људска права је признао да боравак у истражном затвору 4 године надмашује границе оправданости и суђења у разумном року. Примењујући напросто ове стандарде на суђење Војислава Шешеља, ми долазимо до закључка да су одавно пробијене границе разумног рока у поступку који се води против Војислава Шешеља. Ево још једног податка. У току једне статусне конференције у јуну 2004. године, главни тужилац тада у процесу Уерц Рецлаф Хилдегард изјавила је да поступак дуго траје, пазите сад, јер су докази тужилаштва написани са српском језику, и потребно им је много времена за превод доказа на енглески језик. Дакле, овде се не ради о превођењу докумената за потребе Војислава Шешеља већ о самим документима који су у поседу тужилаштва, а које је неопходно превести на радни језик тужилаштва. После једне и по године од потписивања оптужнице, тужилац је признао да он не зна шта пише у доказима који наводно поткрепљују оптужницу против Војислава Шешеља. Оваквих примера у суђењу против Војислава Шешеља имамо много и на крају прошле године, и сам председавајући судија Жан-Клод Антонети, у одлуци везаној за Младићеве дневнике издвојио је своје мишљење и навео ону чувену реченицу, да је дужина процеса против Војислава Шешеља оборила светски рекорд. Ми смо имали толио за данас. Да ли можда има неко питање?

Новинар: Ја сам разумео да би господин Шешељ могао да се врати у марту. Ако би се то десило, шта би то значило у политичком смислу за Српску радикалну странку?

Борис Алексић: Знате 7. и 8. и вероватно 9. марта одлучиваће се по правилу 98бис, како је најављено. Управо примена тог правила може да доведе до тога да Војислав Шешељ буде ослобођен. Када је у питању правни систем, када је у питању сам Статут трибунала и правила по којима они суде, заиста Војислав Шешељ би морао да буде ослобођен. Морао би да буде ослобођен и због процесних и суштинских разлога, поступак траје толико дуго да је и сам председавајући судија истакао да је он оборио светски рекорд. Са друге стране, тужилаштво није успело ништа да докаже, бројни сведоци тужилаштва су почели да сведоче против самог тужилаштва. То је она чувена истрага која је покренута против тужилаштва., под сумњом да су вршили притиске на сведоке како би сведочили против Војислава Шешеља. Тужилаштво је доживело прави фијаско. Војислав Шешељ их је поразио, тако да би са правне стране логично било да Војислав Шешељ буде ослобођен. Е сада, колико ће се у читав тај процес мешати политика, јер се у рад трибунала у Хагу политика меша од самог почетка, остаје да се види. Аргументи су ту, аргументи су доступни свима, осим онај екс парте материјал, материјал који оптужује Војислава Шешеља није достављен ни оптуженом, што заиста нема нигде у свету. И сви могу да се увере, пратећи то суђење, шта је Војислав Шешељ урадио и како он доминира. Из угла међународног права, Војислав Шешељ би морао да буде пуштен. Видећемо да ли ће политика да дозволи међународном праву да ради свој посао.

Новинар: Шта би то значило за Српску радикалну странку?

Борис Алексић: За Срспку радикалну странку би то значило пуно, али пре свега за Србију и за српски народ. Јер Војислав Шешељ је једини преостали прави вођа кога има српски народ, једини човек који је показао да није спреман да прави компромисе и да попушта под притисцима, једини који је остао доследан у одбрани својих ставова у одбрани српских националних интереса, тако да његовим повратком Србија добија домаћина. Српска радикална странка би се свакако опоравила, али ми сматрамо да би српски народ заиста добио много тога. Да ли има још питања? Ако нема, ја вам се захваљујем.