Бранислав Ранкић:Као што видите, држим се Закона о локалној самоуправи и надлежности председника. Једна од обавеза председника је и редовно извештавање јавности о свом раду.
Обавестићу вас о свом боравку у Нишу – у понедељак и о посети Министарства за заштиту средине у Београду – јуче. У Нишу сам, с Министарством здравља и Здравственим центром, потписао заједнички уговор о спровођењу пројекта „Побољшање здравствених услуга на локалном нивоу“. Тај пројекат је потписан прошле године, када сам, такође, био председник Општине. Реч је о Предлогу, на основу којег смо конкурисали за добијање средстава. Здравствени центар ће, пре свега Дом здравља - који би од 1. јануара требало да пређе у надлежност локалне самоуправе, добити материјалних средстава. У питању је рачунарска опрема, средстава везе, неке покретне радио-станица и друго. Овим ће Здравствени центар радити много успешније.
Јуче сам био у Министарству за заштиту животне средине и просторног планирања. Присуствовао сам четвртом састанку Радне групе за спровођење компоненте „А“ пројекта Светске банке од 43 милиона долара, намењених за регионални развој Бора. Компонента „А“ подразумева решавање еколошких проблема у општини Бор. Оних проблема који су последица стогодишњег рада рудника, али и оних који ће искрснути у будућности, јер ће нова технологија условити нове еколошке проблеме.
Један од њих је и аеро загађење, па смо, пре две недеље, отворили за то нову мерну станицу. Она је аутоматизована и одобрена у Институту за рударство и металургију. Најавио сам вам, а то сте могли видети и на седници Већа - да ће, на основу одлуке Општинског већа, бити организован одлазак у посету братском граду Бару. Биће то на Дан општине Бар - 24. децембра ове године. Раније сам боравио тамо и сигуран сам да је веома корисно да убудуће унапредимо наше односе и да их обогатимо новим садржајима.
Што се тиче политичких прилика у Бору, видите да су напетости спласнуле, а биле су тако присутне и оптерећујуће у Општини Бор - пре само петнаестак, или двадесетак дана. Са ове дистанце, јасно вам је, а и већини грађана Бора, да су синдикати били грубо злоупотребљени у политичке сврхе. Искоришћени су да стану иза нечега што је било чисто политичко опредељење. Они, и поред овог сазнања, настављају с политиканством - прикупљају потписе. На њихову жалост, не знам да ли су читали законске прописе. Није прописима дозвољено да се уводи привремени орган управљања на основу прикупљених потписа. Закон о локалној самоуправи изричито наводи који услови морају бити испуњени, да би се у једној локалној самоуправи увео неки привремени орган управљања. Неко тај орган зове и принудном управом, али, у сваком случају, он се не поставља на основу потписа грађана. То се чини само на основу резултата гласања – на расписаним изборима.
Што се тиче наредних активности, оне ће бити образложене пред Нову годину. Сада сам обавезан, пошто сам, вољом одборника, поново изабран за председника Општине, 23. јуна 2009, да вам саопштим стање буџета Општине Бор. Ово је потребно, јер се јавност обмањује да се средства не користе у складу са законом. Извештај о инвентару и његовој примопредаји и финансијски извештај су завршени. Пре два дана је бивши председник долазио да потпише примопредају дужности, али је, на крају, тражио додатно време. Не знам када ћемо обавити примопредају, али су у тој примопредаји, на дан 23. јуна, евидентиране обавезе Општине Бор од 203 милиона динара. Стање од јуче је следеће. Обавезе Општине Бор, после 5 и по месеци, су 209 милиона динара. А стање 10. септембра 2008. године - када сам разрешен дужности председника, било је 118 милиона динара. Из тога видите, да су обавезе Општине, са 118 милиона, повећане на 203 милиона динара. У питању је 9 месеци. Толико се био повећао дуг Општине Бор, а у периоду од јуна до данас, за пет и по месеци, дуг Општине Бор је повећан само за 6 милиона. При томе, морате имати у виду, да је у јуну 2009, када сам ја постао поново председник, дошло до умањења трансферних средстава од стране Републике - за 10 милиона месечно. У међувремену, морам вам то рећи, манипулише се у вез с динамиком зарада. Исплаћене су зараде за раднике ШРИФ-а. То могу потврдити и присутни новинари ШРИФ-а. Један месец је исплата обављена убрзано - због ликвидације фирме, а остале су биле редовне. Углавном, кашњења немамо.
Код школа је направљен највећи помак – када сам ја дошао, њима су били исплаћени основни трошкови за септембар 2008 – тада, када сам ја разрешен дужности председника Општине. За последњих 5 месеци, почели смо редовно плаћање, пре тога су дугови нагомилавани.
За јавни линијски превоз, дуговања су знатно смањена. Први пут после више од годину дана, редовно се плаћају и трошкове грејања.
Постоји усмени договор бившег председника Општине и бившег директора Топлане, у присуству начелника Општинске управе и начелника Одељења за финансије - да Општина Бор не плаћа трошкове грејања Топлани, а да, од јануара 2010, Општина враћа дуг Интеза банци од 167 милиона динара. Међутим, и поред тог преузимања дуга - који би Општина враћала Интеза банци, што не доводимо у питање – без обзира који се председник за то обавезао, али мора да знамо, да су обавезе Општине према Топлани веће. Да бисмо смањили дужничке обавезе, почели смо с враћањем дуга Интеза банци, јер ово дуговање мора да доведемо на подношљив ниво.
Велики број извођача је такође намирен. Постигнута је динамика, па у односу на оно колико успемо да наплатимо у буџет, толико ћемо и да расподељујемо – што равномерније.
Ја сам имао толико. Ако нешто имате да питате, изволите.
Новинар: Каква ће бити пројекција буџета за наредну годину и шта је са оснивањем нових фирми?
Бранислав Ранкић: Ми смо чекали да се усвоји буџет Владе Републике Србије. Pрекјуче je усвојен. Мислим да амандманима неће бити измењен у Скупштини и биће брзо усвојен.
У понедељак би требало да буде готов буџет Општине. За следећи четвртак бисмо заказали седницу Већа, на којој би се расправљало о буџету и о још неколико тачака. Чланови већа ће имати времена да се упознају с буџетом и његовом наменом. Све то ће стићи за седницу Скупштине општине - 18. децембра, у следећи четвртак. Одборници ће стећи увид у све за 7 дана, то је време које је предвиђено Пословником. Дакле, у четвртак, 18. децембра, биће усвојен буџет Општине Бор за 2010. годину, а законски рок је 20. децембар. Као што знате, у петак је слава Свети Никола. Зато је задњи рок за усвајање буџета - 18. децембар. Морали смо да сачекамо усвојање буџета на Влади и Предлог закона о буџету Републике Србије, да бисмо знали колика су средства која ћемо добити и на основу тога ћемо планирати расподелу средства.
Што се тиче оснивања нових фирми, све три фирме су регистроване. Потписана је Систематизација радних места прошле недеље. Очекујем да ће, сходно договору у извршној власти, директори тих јавних предузећа ће почети с пријемом радника.
Новинар: Колика су дуговања два угашена и једног ликвидираног предузећа?
Бранислав Ранкић: Није све евидентирано. Дуговања бившег ШРИФ-а су (сада је то Радио-телевизија Бор) око 30 милиона динара, Спортског центра, такође, досада евидентирана, око 36 милиона и Центра за културу око 9 милиона. При овоме морам да вам скренем пажњу да је Центар за културу повећао дуговања због припајања Биоскопа. Биоскоп је имао велика дуговања за грејање, струју и неисплаћене личне дохотке. Према досадашњој евиденцији, претпостављам да ће се нека дуговања оспоравати, зато што је установљено и ненаменско трошење средстава. О томе, имамо извештај општинског буџетског инспектора, Ружице Михајловић. Сачекаћемо анализу овог извештаја. Међутим, Општина Бор, чином ликвидације, преузима обавезу да намири повериоце чија потраживања нису спорна. Број запослених вам је познат, на основу потписаних систематизаци: 44 су у Радио-телевизији; 55 у Спортском центру и 16 у Центру за културу. Ми очекујемо да ћемо из уштеда, на основу исплата зарада, моћи да отплатимо та дуговања у наредном периоду. Она су изузетно велика. То су дуговања од времена кад сам се вратио на место председника Општине. На основу овог податка, можете да знате како је власт функционисала у сваком периоду. Мислим, у првом реду на председника Општине, његовог заменика, чланове Општинског већа – они су пресудно утицали на трошење средстава. Мислим да су обавезе ШРИФ-а биле 9 милиона у септембру 2008 - када сам разрешен. При томе је 6 милиона отпадало на неисплаћене личне дохотке. По мом повратку, пошто је за веома кратко време дошло до доношења Одлуке о ликвидацији те фирме - изазване тиме што у мају није тражен рок за продужетак права на фреквенцију. То је требало да проузрокује и одузимање дозволе за емитовање. Поред овог проблема, било је и других. То су стручне ствари, па о њима нећу више говорити. Дакле, дуг од 9 милиона је сада 30 милиона. Спортски центар, укључујући дуг за грејање, је око 11 милиона. С осталим обавезама, дуг је 36 милиона. Центар за културу је имао веома мала дуговања, али су повећања припајањем Биоскопа.
Новинар: Хоће ли искључиво директори позивати са Завода за запошљавање потребне раднике?
Бранислав Ранкић: Да, да. Искључиво је то посао директора и морам вам рећи да велики број директора, почевши од директора основних и средњих школа, па до директора јавних предузећа и установа имају ту обавезу. Али о томе мора да одлучују и начелници појединих одељења управе Општине. До сада су они то покушавали да избегну. Ево, јавно им говорим -ако не умеју да буду директори, не морају то, по сваку цену, остати. Дешава се да, у великом броју случајева, људи долазе код њих да добију неку информацију, или да покушају да остваре неко право, а они их, без икаквог разлога, упућују председнику Општине. Замислите директора јавног предузећа коме дође бивши запослени и каже: „Извините, ја хоћу да знам свој статус. Да ли ћете ме позвати? Да ли сам ја неопходан фирми?“ А директор одогвара: „А о томе, не одлучујем ја. Питајте председника Општине“. А ја о томе не одлучујем. Ево, отворено вам кажем, а то и директори слушају – директори ће примати нове раднике. Исто је тако и са Општинском управом. Тих случајева има заиста много. Не ради се само о директорима који су тренутно у поступку вођења новорегистрованих предузећа, него и о директорима предузећа која нису имала никакве трансформације у том погледу. Рецимо, неко неко дође у „Топлану“, у „Водовод“ или „Трећи октобар“ - да пита, да ли има посла, а они му кажу – „Идите Ви код председника Општине. Ако он каже да може, одмах може“.
Људи дођу код мене и кажу, да је тако. Међутим, ја никада ниједном директору нисам сугерисао да ли да некога прими или не. Нека то раде у односу према потребама фирме.
Ако немате више питања, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР