МАРИЈАНА ЧЕТОЈЕВИЋ: Даме и господо новинари, ја вам се захваљујем што сте дошли на још једну редовну конференцију за новинаре Српске радикалне странке.
Даме и господо, нису грађани који живе у Зрењанину алхемичари да своје сиромаштво претварају у злато како би плаћали овако увећане, буквално удвостручене рачуне од стране владајуће коалиције. У Зрењанину се осећа утицај предизборне године, која се огледа у превисоким рачунима које намеће „демократска“ власт као извор финансирања кампање. Овако надувани рачуни свакако нису у складу са могућностима грађана Зрењанину.
Просечна зарада у Зрењанину, 2008. године, била је на нивоу од 375 еура, а 2010. просечна зарада била је 325 еура, дакле опада за читавих 50 еура или 13,25%. Огромна незапосленост влада у Зрењанину, тако да просечна зарада по глави становника износи свега 78 еура. Таква ситуацији са рапидним падом зарада који се наставља и у 2011. години, прети да уруши град Зрењанин и комплетну привредну активност, те је потпуно непримерно да владајућа коалиција трошкове предизборне кампање пребацује на грађане.
Град Зрењанин је поднео велике жртве транзиције, има неспособну власт која се огледа у лошем управљању јавним предузећима која немају рентабилно пословање, која нису ефикасна, која су преоптерећена партијским запошљавањима и која своје губитке преваљују на грађане.
Потпуно је непримерено да Градско веће донесе одлуку да изношење смећа поскупи за 100%, за читавих 6 динара, због неспособности ЈП „Чистоћа и зеленило“.
Потпуно је непримерено да се у граду Зрењанину плаћа пијаћа вода за 25 динара по метру кубном, да трпе грађни Зрењанина поскупљење на нивоу од 64%. Ако погледате накнаду за одводњавање отпадне воде за грађане, она износи 20 динара, а била је 10 динара, што значи да је увећана 100 одсто. Не могу грађани у Зрењанину да плаћају поскупљење воде, када се зна да је вода за пиће, од 2004, загађена, да је велика количина арсена пронађена и да је забрањена за пиће. У оваквој ситуацију грађани са малом зарадом не могу да купују флаширану воду и принуђени су да пију воду са чесме. Потпуно је непримерено да забрањена вода за пиће овако поскупи. Имали смо низ пилот постројења која такође нису уродила плодом, која су се на крају свела на погрешне инвестиције. А покрајинска власт, да би решила питање водоснабдевања у АП Војводини, понудила је једну врло скромну стратегију за водоснабдевање која набраја низ активности које треба да се спроведу да би се дошло, евентуално, једног дана до неке стратегије. Дакле, ништа од имплементације стратегије, а као аутор тог текста наводи се један професор који је у Зрењанину радио пилот постројење које никада није заживело. Владајућа коалиција не води рачуна о грађанима који живе у Војводини. А грађане Зрењанина препуштају да због превисоких цена услуга ЈВП „Водовод и канализација“ пију воду из чесме, забрањену за употребу.
Посебно у Зрењанину, морам да кажем да имамо најскупље грејање од 53,8 динара по метру кубном.
Такође, грађане Зрењанина очекује и поскупљење еко-таксе за 0.6 динара на 1 динар. Поставља се питање како онда грађани који живе у Зрењанину плаћају те рачуне. Остаје само солуција да једноставно не једу, не купују храну, да само владајућој каолицији плаћају рачуне, јер шта се деси ако грађани прескоче да плате један рачун за електричну енергију? Деси се то да „Електровојводина“ заручанава комфорну каматну стопу, камату на камату која свакако није у складу са законом у овој држави. „Елерктровојводина“ нема права да заручана комфорну каматну стопу. Такву могућност има, рецимо, банка али „Електровојводина“ нема.
Грађани Зрењанина се суочавају са једним великим страхом, а то је да ће почети да губе своје стамбене јединице, почети да губе своје куће јер не могу да плате рачуне и да задовоље апетите владајуће коалиције. Ако погледате саму структуру буџета за 2011. годину, приходна страна је конципирана на превисоким накнадама, на превисоким оптерећењима. Накнада за коришћење грађевинског земљишта, 2008. године, била је на нивоу 123 милиона динара, у 2011. план је на 200 милиона, такса за истицање фирме, 2008. године, била је 60 милиона а порасла је на 80 милиона динара, комунална такса за паркинг износила је 34 милиона у 2008. години, а у 2011. очекује се читавих 75 милиона динара. То је увећање за 100%, дакле удвостручена су оптерећења грађана, чија се реална зарада девалвира из месеца у месец. Ја вам се захваљујем. Ако има неких питања, радо бих одговорила.
НОВИНАР: Да ли је разлог крах концепта приватизације у последњем периоду?
МАРИЈАНА ЧЕТОЈЕВИЋ: То запаљиво питање јесте срж и јесте суштина али, нажалост, морам да кажем да је читава економска политика потпуно погрешно спровођена свих ових година. Најдрастичнији пример јесте у приватизацији. Морам да вас подсетим да је Агенција за приватизацију отпочела процес приватизације са примамљивим позивом инвеститорима, да новац нема мирис и боју. Аутоматски, Војводина и Србија су постале седиште прљавог капитала, који је дошао да се опере. У 2007. години имали смо измене о Закона о приватизацији, тада јесте убачена клаузула да сваки купац мора да достави да није кривично гоњен, па се одједном почело водити рачуна о пореклу новца, где је такође Агенција за приватизацију упућивала дописе Управи за спречавање прања новца и МУП-у о свакој обављеној трансакцији у Србији. До дана данашњег ниједна приватизација није раскинута због евентуалног прљавог новца, већ се иде на утврђивање кривице власника приватизованих фирми. У том неком ишчекивању да ће се једног дана утврдити кривица, одузима се имовина и поново ставља на добош. Држава се у низ примера показала као лош домаћин, лош управљач инвестицијама, тако што све што они спроводе није у складу са интересима грађана. Ако погледате данас шта се догодило, који је резултат читаве те приватизације, имамо пољопривредно земљиште у Војводини које је буквално подељено на а 5 „нових грофова“. Пет људи држи монопол над земљом. Од када је продата „Делта“, прича се о договору између премијера и Мишковића да ће доћи до пласирања капитала у куповину пољопривредног земљишта. Зато што 4 године од примене ССП-а сви страни држављани из ЕУ могу да дођу и при потпуно једнаким условима купују земљу у Војводини и Србији. По члану 53 и 63 ССП-а. У Мађарској су имали 7 година мораторијума на продају земље странцима, где су се њихови властодршци, предвођени Виктором Орбаном, изборили за то да добију продужени моноторијум на земљу и да се не прода још 3 године. Од наших властодржаца нико није отишао да тражи такво одлагање да не дође до продаје српске земље. У оваквој ситуацији потпуно је јасно да се формира монопол над пољопривредном земљом, да ће све бити продато, да је само утрка у времену, хоће ли садашњи властодршци кредитима које повлаче бити довољно снажни да издрже до 2013. године, да једноставно препродају сву земљу. Да купе што јефтиније, да би продали по десетострукој цени.
Изузетно је важно рећи да ниједан озбиљан страни инвеститор неће доћи у Србију, а и сви озбиљни инвеститори напуштају Србију. Јер по изменама и допумама Закона о пореском поступку и администрацији, члан 115, један човек, министар економије и регионалног развоја, по сопственом нахођењу може да донесе одлуку којем ће приватизованом предузећу моћи да у целости или делимично отпише све пореске обавезе. Замислите једну државу, један систем који почива на вољи једног човека, једног министра који је још и дао оставку на министарско место, те долази други, да има таква овлашћења да да предлог влади, да ће предузеће бити ослобођено потпуно, делимично или са отплатом на 60 рата, од пореза, доприноса, накнада. Таква порука, такав систем одбија све озбиљне инвеститоре. Морам да додам да имамо највишу инфлацију, погрешно спроведену фискално- монетарну политику, девалвиран девизни курс. У таквом амбијенту не треба се чудити што нас озбиљни инвеститори заобилазе у широком луку, а постојећи напуштају.
Ја вам се захваљујем још једном што сте дошли на конференцију Српске радикалне странке.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР