ДраганТодоровић: Даме и господо новинари, некако се подудара, долази пети октобар, десетогодишњица доласка ДОС-а на власт и ред је да се сумирају неки резултати владавине ДОС-а у протеклих десет година. Лично мислим да је у протеклих десет година извршено најбруталније разарање и уништавање Србије, и у националном и у економском смислу. Просто, тешко је одвојити шта је теже и шта је већи злочин у протеклих десет година који је учињен према Србији и грађанима Србије. Српска радикална странка, од самог оснивања, бори се против криминала, против корупције, посебно када су у питању државни органи, односно када су у питању појединци на државним функцијама, чија је основна дужност да штите имовину Србије и да спрече сваку могућност злоупотребе. У протеклих десет година, нажалост, ми имамо другачију чињеницу. Да они који су позвани да штите државну имовину, они који су позвани да учине све да не дође до кршења закона, појављују се суштински као носиоци и криминала и корупције.
Размере економског уништавања и пљачке Србије, тешко да ће икада бити утврђене. Ја лично мислим да би морао да се оснује посебан институт коме би требало доста времена, па да се крене од процеса приватизације појединачно за сваки случај, да бисмо евентуално имали приближне податке о томе шта се то десило у Србији у протеклих десет година. По неким претпоставкама, каже се да је Србија, везано за приватизацију, ушла са вредношћу имовине између тридесет и четрдесет милијарди евра. Пазите, овде се каже, између тридесет и четрдесет милијарди евра. Као да је десет милијарди евра нешто што се свакога дана налази малтене на пијаци. А да је вредност приватизоване имовине до сада, оно што је добила држава Србија, мада се не зна уопште где је завршио један једини евро од те приватизоване имовине, око две милијарде и седам стотина милиона евра. Значи, непуних десет посто. Онда је ваљда јасно каква је пљачка, какве су размере пљачке која је извршена у Србији. То је просто невероватно. Знате, такве пљачке могуће је да се изврше само у посебним околностима. То су околности када је нека држава у рату па је пљачка окупатор, и у околностима када је на сцени револуција. Тада они који изводе револуцију, сматрајући да им је све дозвољено, немилосрдно пљачкају државу. То се управо десило са Србијом. Они који су дошли на крилима НАТО пакта 1999. године, који је бомбардовао, злочиначки бомбардовао Србију, а онда их организовао да 2000. године дођу на власт, прелазе преко тога, зато што им то одговара.
Ми смо до сада доста пута у јавности покретали многе случајеве везане за бруталну пљачку многих јавних предузећа, многих државних предузећа у Србији. Нажалост, имате прилику да и сами видите да то није резултирало неким великим одјеком. Али постоје два случаја за која смо се ми посебно ангажовали, за која мислимо да су егземплари пљачке у Србији, да су најбољи примери како је извршена пљачка. И ту имате све актере на једном месту. Имате политичаре, државне функционере, имате криминалце и имате тајкуне. И ако се ова два случаја не реше, никада ништа у Србији неће бити решено. Док не дође неко ко ће кренути да ово истражује. Ми ово радимо због тога да неко, кад дође време за истраживање, има врло добре полазне основе, односно чињенице, да без много губљења времена крене у рашчишћавање оних највећих пљачки које су се десиле.
И ви знате да смо ми покренули питање приватизације компаније “Новости” и “Луке Београд”. И ту имате све актере, са многим чињеницама, тако да можете да утврдите на који начин је извршена пљачка државне имовине. Када смо све то завршили, безуспешно смо покушавали у Скупштини Србије, месецима, да добијемо одређене одговоре, које до дана данашњег нисмо добили. Као на пример: ко су власници три фирме, или ко је власник три фирме у приватизацији “Новости”? Где је и да ли је тачно да је на рачунима “Луке Београд” било 42 милиона и 300 хиљада евра? До дана данашњег није стигао одговор, као ни многи други везани за “Луку Београд” и компанију “Новости”, из једноставног разлога што би, уколико би одговор стигао, то би било званично признање да је Српска радикална странка потпуно у праву, и да је покренула поступке који морају бити процесуирани, који су морали бити процесуирани. А онда се поставља питање зашто нису били процесуирани. С обзиром да више нема разлога да се било шта чека, ми смо поднели кривичне пријаве против оних за које сматрамо да су најодговорнији када је у питању приватизација компанија “Новости” и “Лука Београд”. Посебну пажњу смо посветили улози државних функционера. Они су најодговорнији. Знате, ако лопов краде, његова је одговорност појединачна, лична, али ако му у томе помаже неки државни орган, рецимо полиција или тужилаштво, или суд, то је онда много, много озбиљније него сам појединачни чин крађе. И зато смо се трудили да у овом ланцу посебно означимо оне за које мислимо да су својим чињењем и нечињењем, потпуно омогућили не само пљачку, када су у питању компаније “Новости” и “Лука Београд”, него и све друге пљачке приликом приватизације.
И оно што, нажалост, морам да констатујем, у Србији није остало још много тога да се опљачка. Остали су неки велики системи, као што је РТБ Бор, остала су јавна комунална предузећа и остала су нека јавна предузећа, посебно она везана за ЕПС. Кад се то опљачка, Србија ће бити потпуно распродата држава у рукама тајкуна. И ту не мислим само на тајкуне, домаће тајкуне, ту мислим и на оне из иностранства који су спроводили уништавање Србије, да би после од тога имали личне користи. То нису никакве тајне. Погледајте само америчке чиновнике или представнике њихове државне администрације, у којим све земљама, у којим све компанијама имају удео. Узмите само “Диканченија” у Ираку и видећете како и суштински због чега се спроводи ово уништавање државе.
Да кренемо редом. Када је у питању компанија “Новости”, ми смо поднели, односно ја сам формално поднео кривичну пријаву против Предрага Бубала, министра привреде у Влади Републике Србије 2006. године, Миодрага Ђорђевића, тадашњег директора Агенције за приватизацију, Александра Грачанца, тадашњег директора Акцијског фонда, Виде Узелац, тадашњег директора Централног регистра за хартију од вредности, Манојла Вукотића, генералног директора компаније “Новости”, Миљка Радосављевића, тужиоца за организовани криминал, и Загорке Доловац, републичког јавног тужиоца. Оно што је за компанију “Новости” карактеристично, као и за “Луку Београд”, могло би да се каже у једној јединој реченици - организовани криминал или организовани злочиначки подухват лица која су умешана у компанију “Новости”. Ако вам кажем да никада до сада није извршен деобни биланс компаније “Борба”, чији су “Новости” биле део, онда је ваљда све речено. Да бих вам то пластично објаснио, претпостављам да међу вама новинарима има и родитеља, као и међу нама, замислите ви сад да ваше дете, део ваше имовине прогласи за своју и прода. А преко тога званични органи прелазе. Да ли је то могуће? Немогуће. Дакле, никада до дана данашњег, није извршена деоба имовине, али “Новости” су приватизоване. И то су сви наведени у кривичној пријави знали. И без обзира што су знали, они су сви преко тога прешли и омогућили да се компанија “Новости” приватизује. Преко ових чињеница, неко ко буде напокон кренуо да ради по закону, неће апсолутно моћи да пређе. Ја посебно истичем одговорност Републичког јавног тужилаштва, односно Миљка Радисављевића као тужиоца за организовани криминал и Загорке Доловац, као тадашњег републичког јавног тужиоца, јер нису реаговали на све информације и све представке. Између осталог, ви имате неспорну чињеницу, да је Станко Суботић дао писмену изјаву, са доказима, у којима је навео на који начин је извршена приватизација “Новости”. Да је он у договору ВАЦ-ом, преузео да купи “Новости” од Бека и од Мишковића, и за то добио паре од ВАЦ-а, те паре пребацио на три фирме које су основане у Холандији, на “Ардос холдинг”, “Тримекс инвестментс” и “Карамат холдинг лимитид”, а да до дана данашњег немате апсолутно никакву информацију о томе.
Е сад, узмите сад паралелно случај Шарић. Тамо је имовина одузета. Зато што се основано претпоставља да је стечена криминалним активностима, шверцом наркотика. Што се тиче Станка Суботића Цанета, против њега је такође подигнута кривична пријава због шверца дувана. Ако је Станко Суботић Цане пребацио овај новац, онда је он стечен криминалом. Поставља се питање како је могуће да се имовина одузима Дарку Шарићу а не одузима се Станку Суботићу. Јер по изјавама из ВАЦ-а, између осталог, они су навели да су разговарали са Борисом Тадићем, очекује се да “Новости” пређу у руке ВАЦ-а. А ја мислим, због свега, да је ВАЦ изгубио и “Новости” и паре које је дао. Јер “Новости” нису приватизоване по закону, и апсолутно никада неће моћи преко овога да се пређе, мораће да се врате држави.
Када је у питању кривична пријава везана за “Луку Београд”, ту је списак оптужених нешто већи. Али укупно смо поднели кривичне пријаве против седамнаесторо лица. Када је у питању “Лука Београд”, поднели смо кривичну пријаву против Предрага Бубала, јер је био министар привреде 2005. године, Миодрага Ђорђевића, тадашњег директора Агенције за приватизацију, као и у случају приватизације компаније “Новости”, Горана Мрђе, тадашњег извршног директора Агенције за приватизацију, сада члана Управног одбора “Луке Београд”. Је ли могуће да се у овој држави преко оваквих чињеница прелази? Могуће је зато што је ова десетогодишња пљачка на овакав начин и вршена. Затим против Александра Грачанца, тадашњег директора Акцијског фонда, Миљка Штимца, председника Комисије за хартије од вредности, Дејана Матинића, члана Комисије за хартије од вредности, Ђорђа Јовановића, такође члана Комисије за хартије од вредности, Душана Бајеца, такође члана Комисије за хартије од вредности, Владете Чолића, председника Управног одбора “Луке Београд”, Данијела Цвјетичанина, председника Надзорног одбора “Луке Београд”, Мирославе Дробац, директора “Луке Београд”, Загорке Доловац, републичког јавног тужиоца, Миљка Радосављевића, тужиоца за организовани криминал, Горана Илића, тадашњег јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду, сада заменика републичког јавног тужиоца. Видите како неки напредују, Загорка Доловац, па Горан Илић, зато што су у једном случају учинили услугу, уместо да одговарају кривично, они се награђују. И против Снежане Ненезић, тадашњег заменика јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду, сада заменика јавног тужиоца Првог основног тужилаштва у Београду. Ово је особа која је у међувремену напредовала зато што је прешла преко пријава које су поднели мали акционари у 2007. и 2008. години за пљачку која је извршена везано за “Луку Београд”.
Укратко само да вас подсетим. “Лука Београд” је приватизована 2005. године са појединачном вредношћу акција 800 динара, заправо 440 динара, али су они који су приватизовали имали меко срце па су двоструко повећали цену једне акције на 800 динара. Упркос томе што је Институт економских наука из Београда, који је јуна месеца те године дао прелиминарне резултате, утврдио да једна акција вреди 1.774 динара и о томе обавестио Министарство привреде, на челу са министром Предрагом Бубалом, Акцијски фонд, на челу са Александром Грачанцем, Агенцију за приватизацију, на челу са Миодрагом Ђорђевићем и Комисију за хартије од вредности, на челу са Миљком Штимцем. Дакле, сви су обавештени да једна акција вреди 1.774. динара, али без обзира на то обавештење, како се испоставило, Институт је доставио 27. септембра 2005. године званичан извештај о вредности једне акције, истога дана, пазите, истога дана када је одржана Скупштина акционара, 9. 9. 2005. године, Комисија за хартије од вредности је одобрила понуду за преузимање акција “Луке Београд”, од стране фирме “Ворлдфин” из Лускембурга. Истога дана и Агенција за приватизацију донела је одлуку да се прихвати понуда за преузимање акција по цени од 800 динара и дала налог Акцијском фонду да прода акције, и то купцу “Ворлдфин” из Луксембурга.
Ова фирма је основана само због куповине “Луке Београд”. То је новоформирано предузеће, без биланса и финансијских извештаја, са уписаним основним капиталом у износу од 31.000 евра. А купили су фирму од 41 милион евра. Па, је ли то могуће? Пробајте у било којој банци да узмете кредит, ја сада не знам који је тај минимум, пробајте да узмете кредит и погледајте шта вам све траже да бисте тај кредит добили. Да не злоупотребљавам, ево рецимо, ако неко хоће ко се бави транспортом да добије Тир гаранцију од банке, знате ли која вам је документација потребна? Сачувај боже. И приде вам је потребан депозит у износу сто посто гаранције која је у висини 5.000 евра. А овде се продаје предузеће од 41 милион евра фирми која има 31.000 евра као оснивачки капитал, а да чак та фирма није имала ни банкарску гаранцију. И све у једном дану. При том је нанета штета од 21 милион евра држави, а колика је штета нанета малим акционарима не зна се, то тек треба да се утврди. При том, поново се враћам на питање које сам поставио и које нисам добио, иако сам то питање поставио Народној банци Југославије, иако сам тражио од Министарства унутрашњих послова да ми доставе одговор, да дају налог да се истражи да ли је тачно да се на рачунима “Луке Београд” налазило 42,300.000 евра. Иако постоји извештај од 31. децембра који су потписали финансијски радници “Луке Београд”, где тачно, на којим рачунима, у којим банкама, таксативно је наведено да је било 42,300.000 евра.
Иако смо навели да је на волшебан начин, прво нестало 2,700.000 акција приликом приватизације, па се после појавило тих 2,700.000. Отприлике, када се све сабере, испада да је само на “Луци Београд” држава опљачкана за око 100,000.000 евра. И до дана данашњег апсолутно нико о томе не говори. Сви се праве луди. Сви су били обавештени, сви су имали неспорне чињенице, сви су те чињенице прикривали и омогућили да се ова пљачка изврши. Иако постоји неколико кривичних пријава, до сада ништа није урађено. Ви знате да је и Савет за корупцију, на челу са Верицом Бараћ, такође поднео неколико кривичних пријава. Имамо информацију само да је у току предистражни поступак. Вероватно ће тај предистражни поступак трајати док не падне ова власт, док не дођу поштени и озбиљни људи који ће се са овим проблемом ухватити у коштац и који ће оне који су одговорни привести правди.
Посебно је важно за грађане Србије да на следећим изборима морају да размисле коме дају свој глас, јер морају да воде рачуна да постоји могућност да се добар део те имовине врати. Да се врати тако што ће све оне приватизације које нису извршене по закону бити поништене. Када мислим да нису извршене по закону, мислим на овакве случајеве. Мислим на случајеве у којима су компаније које су купиле фирме морале по уговору да изврше одређене обавезе. Пре свега везано за социјални програм и везано за обавезу инвестирања а не куповине предузећа да би се купио пословни простор, да би се купило земљиште или да би се купиле машине и да би се све то продало.
Када узмете колико таквих случајева има, онда ја препоручујем грађанима Србије да на следећим изборима добро размисле коме ће свој глас дати. Ја им обећавам да ће, уколико то ураде, односно уколико глас дају Српској радикалној странци, да ћемо учинити све да њихову опљачкану имовину вратимо грађанима Србије и држави Србији, а на овим кривичним пријавама ћемо инсистирати на свим седницама Скупштине Србије. Нажалост, то се свело на свега 10 минута у току недеље дана, под условом да се не прескочи неки уторак или четвртак, што се, гле чуда, доста често дешава - да се четвртак и уторак прескоче јер постоје и посланици владајуће већине којима стварно није пријатно да више слушају да се питања постављају, да се на та питања не добијају одговори и они једноставно више не могу да пређу преко очигледне чињенице да је неко у њихово име пљачкао ову државу, Србију, и да постоји неко ко их крије. Ми смо за данас имали толико да вам саопштимо. Уколико имате питања, ми смо спремни да одговоримо.
Новинар: Може невезано за ово?
ДраганТодоровић: Може.
Новинар: За Шешеља, да ли имате неке нове информације, првенствено за његово здравствено стање, да ли би могло да дође до прекида суђења?
ДраганТодоровић: Ја не бих могао да вам каже да ли би могло да дође до прекида или не. Знам само да је његово стање доста алармантно. По информацијама које имамо, њему чак и у стању мировања, пошто је добио апарат који то може да контролише, пулс повремено скаче на 140. Ви знате, колико имам информацију, тај апарат открива и поремећај у раду код прескакања срца, тако да је ситуација изузетно алармантна. Што се тиче Српске радикалне странке, ми покушавамо да предузмемо све оно што мислимо да је неопходно да заштитимо Војислава Шешеља. Сигурни смо да се неадекватно лечење може завршити као и у случају Слободана Милошевића, или да је реч о покушају убиства у Хашком трибуналу. Ту сада више немамо апсолутно никакве дилеме. Пошто смо прикупили све оно што је за нас најбитније и најважније, односно податке за које смо сигурни да на најбољи могући начин осликавају његово здравствено стање, у уторак ћу отићи у руску амбасаду и предати руском амбасадору сва документа везана за Војислава Шешеља, замолити га да председнику Русије, Димитрију Медведеву, председнику владе Владимиру Путину и Руској думи, односно свим посланичким групама у Руској думи преда сва ова документа и да у Савету безбедности захтева да се покрене питање гашења рада трибунала и да се покрене питање здравственог стања Војислава Шешеља. Тако да ћемо ми инсистирати на формирању независне лекарске комисије, која би прегледала др Војислава Шешеља, и тек после тог прегледа и њеног мишљења да се примене одређени медицински захвати за које бисмо ми тек тада били сигурни, и то под контролом лекара за које смо ми сигурни да ће водити рачуна приликом те интервенције. Има ли још питања? Уколико нема питања, хвала вам што сте присуствовали данашњој конференцији за штампу.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР