ПДВ и цене производа широке потрошње више него у Немачкој

Владанка Живановић: Поштовани грађани Младеновца, на данашњој конференцији за новинаре говорићемо о ставовима СРС по питању садашњих законских решења у вези с порезом на додату вредност и порезом на имовину грађана. Генерално гледано, оба закона, сваки на свој начин и сваки за свој припадајући износ, утичу на даље сиромашење већине становништва Србије, које из дана у дан преживљава померање границе егзистенцијалног минимума, што траје већ много година уназад. Постојећа законска решења су таква да уместо да воде рачуна о најугроженијим слојевима становништва, старијој популацији и нарочито младима, незапосленима, и деци, управо те најугроженије слојеве популације највише и погађају.

Јер како објаснити другачије, на пример, да се ПДВ на беби опрему и храну обрачунава у износу од 18%, и то у условима опадајућег наталитета у Србији, који се граничи са демографском катастрофом. Млади родитељи у Србији плаћају најскуплље беби пелене у Европи. Једно паковање памперс пелена је 1400 динара, док је у Шведској паковање памперс пелена 580 динара, а у Немачкој 400 динара. Кашице за децу су, на пример, у Немачкој 100 динара, а код нас су 200 динара… а где су креветићи, шеталице, дечја одећа, играчке као едукативно средство, дечја обућа... једне Цицибан ципелице са анатомским улошком су 5-6 хиљада динара, а малом детету у првој години живота ципелице се купују на месец дана. ПДВ је и овде 18%.

Даље, зна се да млада популација највише користи интернет. ПДВ на ове услуге је такође 18%, а сама цена, на пример стандардног пакета АДСЛ, је сада 1560 динара.

Поређења ради, такође у Немачкој, где је проток на интернету за 14 пута већи, тј. бржи, цена стандардног пакета је 10 евра, тј. око 1000 динара.

Констатујемо: декларативно, Влада се залаже за повећање наталитета и развој информатичког друштва, а ево како то изгледа у пракси.

Што се тиче основних животних намирница, сведоци смо дивљања цена нарочито ове јесени, тако да ми грађани Србије плаћамо најскупље уље, млеко и брашно у Европи... На пример у Немачкој литар уља је 100 динара, брашно је 25 динара, млеко је 56 динара, а код нас је уље 150 динара, брашно 65 динара, млеко 69 динара, а и нема га веома често на тржишту у довољним количинама. ПДВ се обрачунава по стопи од 8%.

Српска радикална странка се залаже за укидање ПДВ-а на беби опрему, за смањење ПДВ-а на основне животне намирнице, и за укидање трговинских монополиста као што су „Делта“, „Макси“, који су додатно својим монополским понашањем оптеретили цене роба на српском тржишту... Закон о заштити конкуренције, који је владајућа коалиција донела и који је иначе у примени од новембра 2009. године, само је мртво слово на папиру када су у питању „Делта“ и „Макси“ - не постоји ниједан извештај Комисије за заштиту конкуренције који се односи на ова два трговачка монопола. Изгледа да су још недодирљиви... Иначе, хипермаркети у Европи постоје, али послују по принципу економије обима, па тако на пример хипермаркет Алби у Немачкој, за један дан акцијске продаје, испоручи крајњим потрошачима и по пола милиона рачунара по знатно нижим ценама него обично.

Што се тиче новог Закона о порезу на имовину, који је усвојен 29. децембра 2010 године, опет су на удару грађани, а не тајкуни, односно богати слој становништва, јер правна лица нису обухваћена овим законским решењем, а зна се да се имовина тајкуна највећим делом води на њихова предузећа, а и иначе имовина предузећа је исказана по књиговодственој вредности која је знатно нижа од тржишне.

Линеарно, а не прогресивно опорезивање, у условима овако великих социјалних разлика, наравно уз изузету имовину тајкуна која се води на њихова предузећа а која је огромна, као што је у Србији случај сада, јасно говори ко ће боље проћи у овој фискалној прерасподели.

Примера ради, власник виле на Дедињу у Београду, заиста ће уплаћивати 1000 евра више, али то је за њега повећање од 20%-30%, док ће, рецимо, грађанин који има стан у старој градњи од 50м2 имати за 60% већи порески рачун у 2011. години, док ће од 2012. године, ако локална самоуправа задржи максималну стопу од 0,4% што је највероватније, и када дође, како кажу, до примене закона у пуној снази, порез на имовину ће бити 5 пута већи. Иначе, порески рачун је већи за 60% у 2011. години, погађате, само зато што је 2011. година предизборна. Дакле, све је јасно!!!

Што се тиче пореза на имовину, није јасно следеће:

1. Зашто они који су одговорни за низак степен наплате пореза – који износи око 50% , а то су пореска одељења локалне самоуправе, не сносе последице своје неодговорности због неспроведене канцеларијске контроле и толеранције дуговања?

2. Зашто више од 40% некретнина у Србији уопште није пописано и уопште није обухваћено пореским системом? Због неспроведене теренске контроле од стране пореског одељења, наравно!!!

Последица свега овога је да је претходних година, у структури прихода градова, порез на имовину учествовао са око 5%, уместо са 10-15%, како би заиста било да је Пореска управа ваљано одрадила посао...

Поштовани грађани Младеновца, овде нема ни говора о социјално и државотворно одговорној влади за коју се влада Мирка Цветковића декларише.

Желимо вам успешну радну недељу.