Милорад Крстин: Отварам редовну конференцију Српске радикалне странке, па ево, маја месеца смо добили један сет закона у области пољопривреде, или тачно речено, 15 закона. Већ тада је Српска радикална странка указивала да ће доћи до проблема око цене пшенице, то јест усева, сточног јечма и уљане репице. Међутим, министар пољопривреде, председник Владе Републике Србије и други министри нису прихватили наше смернице да би требало нешто учинити за српски аграр, за српског паора, земљорадника, сељака, и за све оне који се баве пољопривредном производњом, реч је о сточарима, фармерима, повртарима и воћарима.
И обистинило се оно што је Српска радикална странка говорила, дошло је до тога да производња сточног јечма ове године добије осам динара по килограму, док је 2008, то јест у прошлој години, она била 14,5 динара. Дошли смо до тога да произвођач пшенице у 2009. години, у овој години, добија девет и по динара плус ПДВ за пшеницу, то је негде 10 динара и 40 пара, максимално, док је у прошлој години имао од 15,75 до 16 динара по килограму пшенице. То је испод сваког минимума да би пољопривредни произвођач могао бар да врати онај новац са којим је ушао у производњу и сточног јечма и пшенице, а и онај који је ушао у производњу са вишњама, па сада има цену од 15 динара, принуђен је да сече стабла вишања, па и они који се баве производњом, мислим на фармере за производњу млека које има минималну цену негде око 20 динара, што не подмирује најосновније потребе, ни онолико колико је тај фармер уложио по једноме литру. А знамо да је једна флаша од две литре обичне воде преко 30 динара. Према томе, Српска радикална странка је, без обзира што су се из Владе Србије бранили тиме да имамо површине засејане пшеницом 15 одсто више од прошле године, значи на 559 000 хектара, да ће принос бити 3, 8 тоне по хектару, међутим, одговорно тврдим после ових, нажалост веома лоших падавина што се тиче пшенице, добрих падавина што се тиче кукуруза, сунцокрета и соје, показало се да просек у Србији неће бити ни три тоне. Још један показатељ да ћемо имати, без обзира на све посејане површине од 559 000 хектара, негде око милион и пет стотина хиљада тона.
Код откупа пшенице, нажалост, појавио се још један проблем, а то је рок исплате ове пшенице од максималне цене од 10 динара и 40 пара. Дакле, онај ратар који је произвео пшеницу неће добити новац за њу пре шездесет дана, а то значи за наредних тек два месеца. На основу овога бих могао слободно да кажем, и питао бих да ли грађани Србије заслужују, са овом ценом пшенице, ову исту цену векне хлеба, или би требало да држава, на челу са председником владе и ресорним министарствима, некоме да да до знања да, ако је већ ова цена пшенице овако ниска, ја мислим да грађани Србије заслужују да добију и мању цену хлеба. Ја бих изнео пар закључака испред Српске радикалне странке на основу којих ми, то јест Српска радикална странка, захтевамо од председника владе хитну интервенцију државе не тржишту пшенице.
Сматрамо да се проблеми на тржишту пшенице још увек могу решити адекватним мерама државе, при чему се залажемо за преговоре као начин решавања свих проблема. Под два, захтева се од Републичке дирекције за резерве да откупи још 200 000 тона пшенице рода 2009. године у циљу регулације тржишта пшенице, и то по цени која покрива трошкове производње произвођача. Резервни откуп пшенице од стране Дирекције у обиму од 65 714 тона по цени од 13 динара по килограму није био довољан у погледу количине и цене у смислу успостављања регулације тржишта пшенице.
Под број три, захтева се од Министарства пољопривреде и шумарства и водопривреде да хитно обезбеди свим складиштима која испуњавају услове да добију статус јавног складишта у циљу обезбеђења могућности произвођачима и задругама да продају своју пшеницу када се створе бољи тржишни услови. Број четири, захтева се да држава сноси трошкове складиштења пшенице за произвођаче и земљорадничке задруге. И број пет, захтева се субвенционисање наменских кредита за откуп пшенице за земљорадничке задруге.
Ово је оно што тражи Српска радикална странка од премијера, тј. председника Владе Републике Србије, од ресорног министра, јер то је још једини пут да се покаже добра воља да се не уруши српски аграр, да не дође до сумрака српског аграра, а да јадни паор, земљорадник, сељак који је носио вишегодишње санкције које су биле тада према СРЈ, тј. Републици Србији, може да преживи. Међутим, ако се влада буде овако односила према тим паорима, сељацима, мислим да они више неће моћи да издрже и питам се да ли ће имати воље и жеље да у 2009. години, на јесен, засеју и један једини килограм пшенице. А десиће се то овако како се, нажалост, сада понаша Влада Србије.
Да ли има неко од новинара питање? Ако нема, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР