Борис Алексић: Добар дан даме и господо, добродошли на редовну конференцију Српске радикалне странке, моје име је Борис Алексић, поред мене су Маријана Крнета и Владан Јеремић. Најпре бих желео да вам кажем да су наши представници у парламентарној скупштини Савета Европе саставили један предлог декларације везано за последња дешавања на Косову и Метохији, да су господин Драган Тодоровић и господин Милош Алигрудић из Демократске странке Србије поднели ту декларацију, прикупили довољан број потписа да она уђе у процедуру, а тиче се уништења и укидања телекомуникационе мреже Републике Србије на Косову и Метохији. Ви знате да се 23. априла 2010. године догодило то да су шиптарске власти насилно уништиле државну имовину Републике Србије и да су имале прећутну подршку Европске уније и западних земаља НАТО-а такође. Дакле, укупно је предлог декларације који је поднео господин Тодоровић и са њим господин Милош Алигрудић потписало 36 посланика. Они долазе из 11 земаља, дакле Србије, Шведске, Шпаније, Кипра, Русије, Украјине, Румуније, Грузије, Грчке, Литваније и Финске. И овим потезом је отприлике показано како се штите интереси Републике Србије у иностранству пред одговарајућим међународним телима и организацијама. Ја желим само да кажем, када је била понуђена декларација господину Драгољубу Мићуновићу да је потпише, дакле шефу наше делегације, делегације Републике Србије и парламента, он је одбио то да учини. Он је потписао декларацију тек следећи дан, вероватно му је неко из Београда јавио да не сме да се игра на тај начин са државним интересима и на крају је Дргагољуб Мићуновић то потписао, али просто је невероватно да први дан није хтео то да уради, јер заиста, у питању су Косово и Метохија, у питању је државна имовина Републике Србије и неких приватних оператера такође из Србије, заиста нема ништа спорно, али ето и то се десило. Но, кажем вам, посланици из других земаља, ја сам их набројао, њих 36 из укупно 11 земаља су били много свеснији од Драгољуба Мићуновића иако долазе из неких такође далеких земаља и потписали су то. Ви знате да протести Срба и даље трају везано за искључења и уништавање мреже мобилних оператера Србије на Косову и Метохији и Српска радикална странка упозорава да су се то прихватање ЕУЛЕКС-а и прихватање услова који долазе из Европске уније а којем је склон режим Бориса Тадића показали као нелогични и у пракси они једноставно не дају очекиване резултате, они су супротни интересима Србије. Видели сте да Европска унија благонаклоно гледа на то што се дешава на Косову и Метохији и на одређени начин врши притиске на Србију. Дакле, ако хоћете даље да идете према европским интеграцијама, или не дај Боже, евроатлантским, ви морате да правите уступке, морате да дођете до такозваних добросуседских односа са Косовом и Метохијом. Још једна тема је веома интересантна. Као што знате, председник Борис Тадић је благоизволео да потпише Истамбулску декларацију и то 24. априла, заједно са представником председништва Босне и Херцеговине Харисом Силајџићем, који је био вероватно у приватној посети тамо јер није имао сагласност других чланова председништва и са председником Турске Абдулахом Гулом. То су учинили 24. априла, када се обележава дан геноцида над јерменским народом који су починили Турци. Дакле, просто невероватно, тог дана се обележава и сећају се људи широм света страдања више од милион и петсто хиљада Јермена, тамо негде од 1915. године па до 1923, међутим, то није омело господина Тадића. Изгледа да су се његова четири стуба међународне политике о којој је он говорио, дакле Сједињење Америчке Државе, Европска Унија, Русија и Кина, изгледа да су се ти стубови срушили, а да је он решио да подигне неки нови стуб, а то је Турска. Дакле, изгледа да се апсолутно режим ослања на помоћ Турске, ви сте видели да су представници, званичници Турске државе најавили обнављање османске империје на Балкану, сећате се када су били у посети Босни и Херцеговини, сећате ли се када су долазили у посету Србији, отворено говоре о томе да је османско царство било позитивно иако су милиони људи нестали у њему, дакле, не само Срба, говорили смо и о Јерменима, и просто је невероватно да се Борис Тадић сада ослања на Турску. Дакле, он враћа Србију у феудално доба. Да ли је то проевропска стратегија ове владе? Да ли све треба да се врати као што је било пре Карађорђевог устанка, пре српске револуције која нас је ослободила феудалних стега османске империје или не? Очигледно да Борис Тадић сматра да ће брже ући у Европу преко Турске. Заиста застрашујуће. На званичном сајту Министарства спољних послова Турске имате четири реда посвећена Србији, врло уздржане коментаре где се описује Република Србија, али зато имате четири пута више простора посвећеног Косову, где званично Турска држава, министарство спољних послова, говори о историјским везама између Косова и Турске, о вековним везама и о присуству Турске на Косову, које треба да се обнови. Дакле, просто невероватно да наша држава наставља да иде тим путем и да у ствари помаже одређене иницијативе које долазе из Анкаре, а које се тичу прихватања Косова и одржавања Косова као независне државе. Као што знате, најављено је да ће и држављани Србије ускоро у своју јужну покрајину морати да иду са пасошем, дакле, те уцене се настављају. Ова најава је дошла од представника шиптарских власти из Приштине, међутим свакако да они не би могли да упуте такве поруке да Европска унија не стоји иза њих, да нису охрабрени ставом Европске уније, Сједињених Америчких Држава, да не добијају огромне финансије управо из Брисела. Брисел има своју одвојену стратегију, једну за Косово и Метохију, како они кажу, за Косово, а другу за Србију. Европска унија једноставно не третира Србију као територију која се простире и на Косову и Метохији. Такође, као велики дипломатски успех Бориса Тадића и Вука Јеремића означен је предстојећи неформални самит у Сарајеву, где, замислите, по први пут после неуспеха у Словенији и на другим местима треба да се нађу за истим столом представници, како они кажу, Београда и Приштине, али овај пут без државних симбола, и то је та чаробна формула коју је нашао италијански министар спољних послова Франко Фратини а коју су прихватили Борис Тадић, Вук Јеремић и режим Демократске странке. Дакле, српски представници ће се одрећи својих симбола одрећи ће се симбола државе Србије приликом састанка у Сарајеву, то је нешто што је заиста недопустиво, то може да се тумачи као први корак ка спремности да се полако одричу и територије. Јер, очигледно да је запад стрпљив, он иде стратегијом кратких корака, корак по корак, али долази до циља. Ми сматрамо да је овакав договор заиста непримерен и да Србија нема разлога да се на међународним скуповима одриче симбола своје државности, симбола своје државе. То је срамота. Врло добро знамо шта су симболи. Ја вас подсећам да је владајућа гарнитура недавно променила правила по којима функционише Скупштина Србије, па су увели беспотребно да нас дочекује, то јест посланике у Народној скупштини, почасни строј гарде и да се интонира српска химна. Ово за интонирање српске химне је у реду, мада је гарда непотребна, али зашто у парламенту инсистирају на симболима српске државности када се њих одричу у међународним односима? У међувремену су се појавиле и неке друге иницијативе, које долазе овај пут из британске извршне власти. Наиме, њихови експерти предлажу раздвајање питања граница и независности Косова. Ми сматрамо да је ово увод у покушај такозване поделе Косова. Ми се, наравно, томе противимо. Било је неколико иницијатива које су ишле ка овом циљу, али ми сматрамо да Србија ни по коју цену не сме да прихвати промену граница. Подсетићу вас да су српске границе према Албанији дефинисане споразумом из Фиренце из 1926. године, то је међународни споразум, и разграничење између Србије и Албаније. Ми тренутно имамо резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација која није у супротности са тим споразумом. Да бисте боље разумели циљеве Европске уније и да би схватили сви заједно да ово што раде шиптарске власти у Приштини није њихов пројекат, већ да долази из Брисела. Ја могу да вам кажем да је један од главних људи који је задужен за западни Балкан у Европској унији у њиховим извршним органима управо Роберт Купер, који је генерални директор у оквиру Савета Европске уније задужен за спољне и политичко-војне послове, а у оквиру његовог одељења делује и директорат за западни Балкан и источну Европу, као и централну Азију. То је иначе саветник Тонија Блера, човек који је написао књигу „Разбијање националних држава“, који је апсолутно подржавао агресију на Савезну Репбулику Југославију 1999. године и који отворено у својим радовима заступа политику дуплих стандарда. Дакле, државама које он сматра да припадају некој другој или нижој категорији, у које убраја и Србију, треба наметнути стандарде који не важе за неке друге државе. Човек у својим радовима заступа став да међународна заједница треба да спроведе пројекат новог колонијализма. Дакле, човек који је апослутно писао, говорио и делао у корист сепаратизма у самој Србији је сада задужен за западни Балкан и за источну Европу. Његов отворени став је да Косово мора да буде независно, да је оно неповратно независно и није случајно што га је Европска унија изабрала да заступа и брани њене интересе и у Србији. Његова улога није случајна. То су отприлике неке теме о којима сам хтео да говорим данас са вама. Да ли можда има неких питања? Уколико нема, ја вам се захваљујем.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР