Осуда агресије на Либију

Борис Алексић: Добар дан даме и господо, добро дошли на ванредну конференцију Српске радикалне странке посвећену ситуацији у Либији. Као што знате, почела је злочиначка агресија САД, Велике Британије и Француске на Либију и на либијски народ. У тим нападима већ постоји велики број цивилних жртава, међу којима су такође и жене и деца, и то баш уочи годишњице агресије на СРЈ. Изгледа да западне силе нису научиле ништа, да су наставиле са својом праксом напада на суверене државе, убијања цивила и наравно отимања природних ресурса народа широм кугле земаљске. Као што знате, недавно су медији јавили да је у агресији на Либију погинуло више од 60 људи. Страхује се да је број жртава далеко већи. Нападнути су и цивилни циљеви. Иако представници западних земаља говоре о томе да нападају искључиво војне циљеве, ми знамо из нашег застрашујућег примера да то никад није тачно, да су нападали и болнице, и школе, и цивилне возове, да су убили, у случају Југославије, 82 деце, да су бацали муницију са осиромашеним уранијумом која и дан-данас убија становништво Републике Србије. И ми страхујемо да се иста недела, исти злочини понављају над либијским народом, над народом који је увек био пријатељски према српском народу, и оно што је страшно и недопустиво, ми из Српске радикалне странке желимо да осудимо понашање режима Бориса Тадића који се прикључио и санкцијама против либијског народа, али и медијском линчу вође либијског народа Моарема ел Гадафија и целе Либије. Испада да је Либија сама крива. Крива је због тога што има велике резерве нафте, па ће јој западне земље помоћи тако што ће им ту нафту одузети. Ја желим да подсетим да је либијски народ увек стајао иза српског народа, да је вођа либијског народа Моамер ел Гадафи својевремено избацио из своје резиденције Беџета Пацолија, који је дошао са великом количином новца и обећањима да моли за признање независности Косова и Метохије. Том приликом га је Гадафи натерао да игра и пева уз одређену музику, назвао га америчком пудлицом и марионетом, и избацио напоље. На таквог пријатеља је ударио режим Бориса Тадића. Да видимо сада какав је био сценарио за ову агресију. Ми смо дошли до одређених података и стенограма. Наиме, 7. марта 2011. године, приликом посете министра одбране, државног секретара Сједињених Држава у Авганистану, Роберта Гејтса и његовог сусрета с генералом Дејвидом Петрусом. Генерал Петрус му је на аеродрому у Кабулу поставио питање, то јест изнео једну констатацију, рекавши следеће: „Добро дошли назад, господине, данас сте у мало већем авиону допутовали него што је уобичајено, да ли то значи да ће ускоро уследити напади на Либију? Бомбардовање Либије?“ Гејтс се насмејао и одговорио: „Да, управо тако“. Те речи су изговорене 7. марта 2011. године, пре него што се знало да ће било каква агресија на Либију бити покренута. И заиста, оно што је изговорио министар одбране Сједињених Држава десило се врло брзо, почела је агресија на Либију. Шта се, у ствари, догодило? Као што знате, велики број немира је избио у различитим афричким земљама, а очигледно је да је циљ тих немира да се дође до Либије и њених резерви нафте, пошто Либија има више од 50 милијарди барела нафте, и она је пета земља у свету по резервама нафте, одмах иза Русије. Искористивши ситуацију у Египту и околним земљама, западне земље су убациле своје специјалне снаге на територију Либије, убациле и терористе који су се обукли у униформе Гадафијевих снага и почели да нападају цивилно становништво, што су искористили за организовање побуне. Они су организовали сукобе у самој Либији. Они су убацили терористичке јединице, и заиста је Гадафи био у праву када је рекао да се Либија сукобљава са терористима које је организовао и послао неко са Запада. Након тога, формирани су такозвани побуњеници, и као ратујућу снагу су их признале Сједињене Америчке Државе и друге земље са Запада. А након тога су организовали агресију на Либију. Као што знате, донете су и две резолуције у Савету безбедности и то ван мандата Савета безбедности. То су пре свега резолуције 1970 и 1973. Просто је невероватно да државе које нису потписале Статут сталног међународног кривичног суда намећу обавезу Либији, која такође није потписала тај статут, намећу јој обавезу да сарађује са овим судом и да се покорава њиховим одлукама и успостављају, иако супротно међународном праву, надлежност међународног кривичног суда за саму Либију. Као што видите, сличне ствари се дешавају као за бившу Југославију, то јесте, поводом агресије на Савезну Републике Југославију, сам Запад је организовао и наоружао терористе, затим је интервенисао како би их заштитио. Након тога формирани су специјални судови, или су искоришћени већ постојећи судови који би требало да суде руководству, некада руководству Србије, то је ово што имамо у Хашком трибуналу, а данас руководству Либије. А иза свега тога крију се либијске резерве нафте. Ја желим да вас подсетим да Либија има 12 нафтних поља, свако то поље има капацитет од преко 1 милијарде барела, нека и преко 2 милијарде барела. Либија има око 80 процената извоза на европско тржиште и учествује са 8,5 процената у укупној потрошњи Европе када је у питању нафта. Изгледа да су се Сједињене Америчке Државе, Француска и Велика Британија сетиле да напросто одузму те резерве нафте либијском народу. Да их прикључе себи да их узму за себе и онда да их продају по белом свету. Ја ћу вас подсетити да је још током јануара 2005. године, када су укинуте санкције Либији, када је Либија дала могућност страним компанијама да се активирају по питању учешћа у експлоатацији нафте, да се велики број страних фирми јавио на конкурсе, преко 56 нафтних компанија које су већином биле америчке а да су и неке од тих америчких компанија добиле право на експлоатацију, али не онолико колико су они желели. Дакле, укупно тих 56 компанија је дало 104 понуде за либијску нафту. Ово вам све говорим да бих још једном подвукао да очигледно иза агресије на Либију стоји жеђ за нафтом, то јест потреба да Сједињене Америчке Државе отму нафту од либијског народа како би одржавале социјални мир у свој земљи и на Западу. Ви знате да природни ресурси нестају на Западу, да Американци чине 5 посто становништва које троши 30 процента светских ресурса, и ствара трећину ђубрета на планети. Дакле, Српска радикална странка најоштрије осуђује агресију Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске на Либију. Ми најоштрије осуђујемо држање режима Бориса Тадића и пружамо подршку либијском народу и надамо се да ће они успети да одбране своју земљу, да сачувају суверенитет који свакако припада грађанима Либије. Ми смо имали толико за данас. Да ли можда има неких питања. Уколико нема, хвала вам.