Неспособна већина

Драган Тодоровић: Добар дан. Даме и господо новинари, данас је практично први дан рада Скупштине Републике Србије после увођења новог пословника, слободно може да се каже после увођење диктатуре у Скупштину Републике Србије. Владајућа већина, на челу са Демократском странком, неспособна да решава проблеме у којима се налази Србија и њени грађани, покушава да спречи да се о тим проблемима јавно говори, да се износе све чињенице, а једино место на коме те чињенице могу да се изнесу је Скупштина Републике Србије и зато су кренули да Пословник потпуно прилагоде себи и да покушају да онемогуће опозицију да те податке износи. Али такав какав јесте Пословник, они нису у стању да га примењују него су одмах на почетку кренули да га крше. Посебно то ради председник Скупштине Славица Ђукић-Дејановић и то је било јасно од самог почетка.

Ја ћу вас подсетити, седница која је заказана на захтев посланичког клуба ЗЕС-а по члановима 204 и 205, када је у питању једна тема и када се тражи да поједини министри дођу на седницу Скупштине да одговарају посланицима на постављена питања, заказана је одмах. Ми смо 27. фебруара захтевали од председника Скупштине да се закаже иста таква Скупштина на основу чланова 204 и 205, на којој бисмо разматрали све досадашње активности везане за Хашки трибунал, све пресуде по питању Хашког трибунала и последице које могу бити по нашу државу. Ево колико је дана прошло, председник Скупштине преко новина одговара да је питање да ли ће уопште ту седницу заказати, па и ако је закаже, да ће о томе одлучивати Скупштина да ли ће бити одржана или не, што је апсолутно супротно Пословнику. О томе Скупштина не може да одлучује, она мора да дође на дневни ред, и посебно смо имали прилику да видите нешто што је просто запањујуће, да председник Скупштине примењује колективну одговорност. Кажњава председника посланичке групе, заменика председника посланичке групе, без икаквог доказа да су они непосредно учинили било какав прекршај по питању Пословника на основу којег би могла да им изрекне мере опомене, што говори о томе да ће владајућа већина ићи до краја, а СПС је кренуо да служи Демократској странци на најгори могући начин.

Ја ћу вас подсетити, од деведесете године многи председници Скупштине су се променили и у савезном парламенту и у републичком парламенту, али ако бих вам рекао неколико имена председника Скупштина, ви бисте се одмах сетили за што су везани догађаји када су они у питању. Сетите се Радована Божовића, сетите се Наташе Мићић, и ево сад вероватно и Славица Ђукић-Дејановић има велику шансу да уђе међу те председнике који ће нашој јавности остати једино у сећању по томе што су на драстичан начин водили седнице Скупштине Републике Србије. Друга ствар коју смо хтели данас да вам саопштимо везана је за овај скуп који је одржан на Копаонику, где су присуствовали председник Републике Борис Тадић, председник владе Мирко Цветковић, многи министри из владе Републике Србије, као и многи представници банака и највећих предузетника у Републици Србији.

Оно што је изузетно важно и што је везано за овај скуп показује грађанима Србије да влада и наша држава апсолутно нису нашли решења за кризу која нас је већ у великој мери захватила, да проблеми са којима се суочавамо не могу да се реше, да је практично једини начин, како они виде решавање тог проблема, у новом задуживању. Другог решења ми до сада нисмо чули, или нисмо чули ни једино другачије решење сем да ће покушати да се задуже и код ММФ-а и код пословних банака, што практично значи увођење Србије у дужничко ропство. Ми смо и овако изузетно задужена држава са новим кредитима, ми једноставно нећемо бити у стању да у догледно време функционишемо као држава. Уместо да се донесе јасна национална стратегија за ублажавање негативних ефеката економско-финансијске кризе, они нам нуде неке парцијалне ствари које ни у ком случају не обећавају да ће проблеми бити решени. Пре свега, морао је да буде донет национални програм који би подразумевао и који би укључивао све монетарне мере, девизне, кредитне, социјалне, економске мере, да одреди приоритете шта држава у овом моменту треба да ради, шта је оно што је најважније за државу.

Свима је јасно, буџет се пуни свега 30 одсто наплаћеног до сада зато што су предузећа једноставно у ситуацији да не могу да измирују своје обавезе. И уместо да одредимо приоритете и да кажемо шта је то што је најважније за нашу државу, што обећава да ће ова економска криза на неки начин лакше да се превазиђе, ми смо имамо приче и обећања, и то приче које се разлкују од места до места, Мирко Цветковић прича једно у Скупштини Републике Србије, друго прича на Копаонику. Да је Српска радикална странка на власти, те мере би пре свега биле везане за пољопривреду. Ако Америка и ако највеће западне државе и економске силе штите своје производе, штите своју државу, своју економију, зашто то не може и Србија?

Ми једноставно примењујемо ССП, резултат тога биће мањак између 250 и 400 милиона евра у буџету Републике Србије и потпуно уништена пољопривреда. Металски комплекс је шанса која је за нашу државу извесна, али треба приступити економским мерама које би значиле опоравак и могућност да ради, као што би требало да се држава ангажује у великим инфраструктурним објектима у грађевинарству, пре свега аутопут “Коридор 10” и то су ствари које на неки начин могу да донесу одређена побољшања. Следећа ствар која је везана за данашњу конференцију је изјава Бориса Тадића на Копаонику да ће он, односно држава, кренути у озбиљан обрачун са криминалом, пре свега са раскидањем веза између криминала, политике, пословног света, а оно што је добро у вези с Копаоником је што смо ми могли да видимо на једном месту практично 90 одсто оних који би требало под хитно да одговарају.

Да је Борис Тадић са своје леве стране имао Божидара Ђелића а са десне стране Млађана Динкића, не би требало уопште да размишља. Ти људи су толико огрезли у криминал да је чак постало дегутантно да се коментарише, али ту су и многи тајкуни који су се обогатили захваљујући везама пре свега са Демократском странком, са странком Г 17 плус и са неким другим странкама у власти, и садашњој и некадашњој власти. Она једна шала која је некада давно изговорена, кажу за један скуп да су, рецимо, у један шешир ставили цедуљице са бројевима за Копаоник, слободно су те бројке могле да буду од броја 5 до броја 39 и сем часних изузетака, а те бројке да буду године робије које би биле изречене без суђења, да пристану да одлеже толико, верујте ми да се нико не би жалио, чак и они који би извукли број 39, јер би сигурно на суђењу добили 40.

Али постављамо питање Борису Тадићу зашто се до сада није обрачунао са криминалом. Зашто није решио једноставан проблем, онај који је био везан за гласање у Скупштини Србије, за аферу “Бодрум”, како може Србија, односно грађани Србије да верују Борису Тадићу да ће се обрачунати са криминалом? Ево, ја ћу вам само поменути неке од највећих афера од доласка ДОС-а на власт, ту не да има 400 година робије, ту би богами, када би се све истражило, било и преко 1 000 година, за узимање Народне банке Југославије, за узимање Савезне управе царина, Трговинског суда у Београду, за гашење домаћих државних банака, “Београдске банке”, “Југобанке”, “Инвест банке”, цементаре. Има ли већег криминала? Сећате се само колико смо мафија до сада преко новина открили, грађевинска, царинска, путна, стечајна, да не говорим. Продаја пословног центра Ушћа, једна од највећих афера и криминала код које се знају све чињенице. Српска радикална странка је напокон, после више месеци, на основу Закона доступности информација, дошла до свих података и ми ћемо са тим чињеницама изаћи. Ништа се не дешава, видећете за колико десетине хиљада је повећан пословни простор а да је то све урађено мимо закона.

Сећате се продаје три шећеране за девет еура, увоз шећерне трске, кад су нам забранили увоз шећера из Србије, и оно што је стварно интересантно, ево ја сам вам навео, Националну штедионицу да не заборавим. Ево само ових десетак афера, све њихове учеснике сте могли да видите на Копаонику. Закључак је врло једноставан: докле год је Демократска странка на власти и Г 17 плус, нема решења за Србију, нема могућности да Србија изађе из економске и социјалне кризе. Најлепши завршетак овога скупа би био долазак Ивице Дачића са комплетном жандармеријом, који би сачекали учеснике и спровели их тамо где треба, а претпостављам да би у знак солидарности и Ивица Дачић кренуо заједно са онима који су били на Копаонику. Изволите, имате ли ви неких питања? Уколико немате, хвала вам што сте дошли на конференцију.