Милорад Мирчић: Даме и господо, Српска радикална странка у овом тренутку, на овај дан, када је велика туга у Србији због смрти Патријарха Павла, апелује на политичку зрелост, на саборност и на разумевање међу политичким пртијама које делују на политичкој сцени Војводине.
Потребно је да се, на било који начин, кривотвори оно што је Скупштина Војводине усвојила нема никакве сврхе да се подгревају политички сукоби, да се разбуктавају политичке страсти. Из простог разлога што Статут Аутономне Покраијне Војводине треба да је један документ око којег ће постојати сагласност највећег дела становништва, грађана Србије који живе у овом делу, у Војводини. Није суштина што ће сада неко да злоупотреби ту чињеницу да има двотрећинску већину у Парламенту, па ће на тај начин да издефинише, или да усвоји Статут који ће њему или његовој политичкој партији донети неку политичку или другу корист.
Суштина је да тај документ буде, у правом смислу те речи, нешто што ће знатно допринети да се постигне политичка стабилност. Нешто што ће допринети да Војводина као регија буде издефинисана као аутономија, али у саставу Србије. Ми смо сведоци једне чињенице да је Скупштина Војводине, усвајајући измене и допуне, и замислите тог парадокса, непроглашеног Статута са Законом који још није усвојен, прибегла једној превари. Та превара се састоји у томе да техничке и правне корекције, у том тексту Статута, који још није проглашен и усвојен, треба да изврше надлежни одбори Скупштине АПВ. И онда смо наишли на једну велику превару и обману да се Нови Сад двоструко, или двојако, третира, у смислу да је Нови Сад главни град, а са друге стране у члану 10. који стоји испод овог наслова, стоји да је главни административни центар. Када не би било примера из ближе прошлости онда би човек и могао да поверује да је то случајна грешка.
Међутим, имамо пример Црне Горе. Црна Гора је у свом Уставу издефинисала да је главни административни центар Подгорица, а главни град је Цетиње. Тако да је овај наслов који је остао, који би требао, по логици ствари, по здравом разуму и, на крају крајева, по праву и закону да буде усклађен са чланом 10. Овде остаје не само могућност двојаког тумачења, него као могућност даљњег манипулисања, а даље манипулисање може да донесе нове проблеме. Оно што је требало усагласити то је, не само терминолошки него и суштински, да ли у Војводини живе националне заједнице или живи српски народ и националне мањине. Зашто националне заједнице? Па, зато што је то лорд Карингтон пласирао ту једну дефиницију како би, једноставно, на подручјима као што је Србија, нанео штету и онима који чине већину и онима који чине мањину. Не можете дефинисати да на подручју једног дела државе Србије живе националне заједнице, па је народ српски дефинисан као национална заједница, а чини већину у односу на укупан број становника. А националне мањине дефинисане, замислите каква дефиниција, чак и социјалисти, односно Маркс и Енгелс би им позавидели, каже то су мањински део народа који живи на том подручју, а мањина је у односу на укупан број становника. И сада када човек то почне да објашњава да ли је у супротности са Уставом или није просто се намеће решење да не треба баш много правних наука или познавања закона. Устав каже да је Србија држава српског народа и свих њених грађана који живе на подручју Србије. Овде имамо потпуно паралелан систем. Нешто што негира и Устав, нешто што додатно компликује ситуацију. Пре свега националне мањине не могу да осваре сва своја права, а већина преко ноћи постаје заједница. То је требало кориговати у предложном Закону о преношењу надлежности у ком јасно стоји да је то национална мањина.
У Уставу јасно стоји да је Србија држава већинског српског народа. Није ово прича која нема неки циљ или нема неки разлог, ово је прича да се том дефиницијом уведу нова правила, а њима би се прекршила она усвојена Законом и Уставом. Оно што Српска радикална странка апелује, на чему инсистира, не треба од свега правити позориште. Американци су, очито, намере да, заједно са својим савезницима, и овде направе позориште. Од оних који су лешинари и који се хране још на развалинама СФРЈ, који своје уточиште траже у разваљивању Србије. Додали су и ове који сада глуме неке који би требало да буду корективни фактор политичким лешинарима. То су они који тврде да иностранство не тражи од актуелне власти у Србији да ово ради са Војводином. Они имају такву улогу, он имају уогу да унесу забуну и заблуду у јавност Србије како нико не тражи из иностранства. Из иностранства то и траже. Па, зар нам није Цобел рекао како ће се одвијати комплетно сценарио око одвајања Косова и Метохије, око вишег степена аутономије Војводине, однсно стварања Републике Војводине и око Санџака? Чији је Цобел амбасадор био? Немачки! А где иде Борис Тадић? Иде код Меркелове! Кад би толико били наивни и кад ништа не би знали онда би могли поверовати овим новоствореним политичким партијама које се хране тако што разбијају Српску радикалну странку, који се куну да они имају информацију да Американци нису упучени у ово, да Американци и странци не траже од актуелне власти да се разбија Србија. Како би то било наивно и како би то било кратковидо када бисмо таквима поверовали. Они су и створени, они и постоје на политичкој сцени Србије да би изигравали противтежу овим сепаратистима, да би они били тај корективни фактор. Српска радиклана странка и даље ће предузимати све политичке активности, страначке активности, како би спречила доношење оваквог погубног и штетног Закона о преношењу надлежности, а како би на тај начин најдиректније спречила усвајање противуставног Статута АПВ.
Ако имате питања, изволите.
Ако немате, хвала вам пуно.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР