Нећемо диктатуру једног човека

Бранислав Ранкић: Даме и господо нoвинари, ово је редовна конференција за новинаре Српске радикалне странке, а тема су избори.

Већ више месеци траје изборна кампања, иако нико са сигурношћу не зна када ће избори у Србији бити одржани. Када је реч о локалном нивоу власти, морам да похвалим да је поново највиспренији у превари бирача Млађан Динкић. То је једини човек који је од РТБ-а Бор успео да направи полтичку странку. То можете да видите и у Општини Бор кад погледате одборнике, али су на жалост, резултати те његове виспрене политике поразни по грађане Бора.

Ово што се данас ради у Бору, стизаће на наплату годинама које су пред нама и тешко ће моћи да се буџетом Општине Бор после неког времена сервисира све што се преузима као обавезе. Никоме не спорим право да се укључи у политички живот на начин на који мисли да му је најбоље, али сам против тога да се привредни субјекти злоупотребљавају у политици, што управо ради Г 17+ која је сада у некој назови широј коалицији, која није ни регистрована, него се води као неко удружење, а називају се Уједињени региони Србије.

Зашто вам ово говорим? Јер се с времена на време појаве, и поред огромне цензуре, неки чланци и гласови разума, па онда кажу – Није добро направити дечје игралиште на високонапонским електричним водовима. А с друге стране, они који би требало да воде рачуна о томе да производња у РТБ-у Бор буде што већа и квалитетнија, они се нажалост баве изградњом фонтана, игралишта и многих других ствари по Бору. Истовремено, новац који би РТБ Бор требало да уплаћује, искључиво треба да уплати у буџет Општине Бор, а ми имамо јавно предузеће које треба да се бави уређењем града.

Са друге стране, имате дробилицу у Кривељу која већ 5 пута, иако је нова, блокира и не може да ради успешно. Дакле, они који треба искључиво да воде рачуна о производњи, они се баве уређењем града, а ово су горе препустили. И све то не би било толико страшно да се не троши новац који објективно није реално зарађен и одређен за те намене.

Одакле новац? Видели сте и сами да постоји неки Фонд. Ја одговорно тврдим да се ради о фонду који се пуни тако што се рекетирају сви они који у пословном смислу сарађују са Општином Бор или са РТБ-ом Бор и да су у обавези када склапају неки посао или уговор да већ тад кажу да ће један део новца дати у Фонд.

Зашто Фонд, а не буџет Општине Бор? Па, ако отворите сајт Општине Бор или Дирекције за изградњу Бора, видећете да нема ниједне јавне набавке. Последња јавна набавка је за одржавање аутомобила или за куповину канцеларијског материјала, а одакле се плаћају све ове ствари које се раде у Бору, без икаквих пројеката? Наводио сам вам примере да се као инвеститор који је добио локацијску дозволу за уређење кружног тока на коме се налази споменик Ђорђу Вајферту појављује Општина Бор, али са буџета Општине Бор није исплаћено ништа. Па, како је то могуће да издате дозволу инвеститору, а да, на крају крајева, не знате ко ради и без икакве јавне набавке и да плаћа неко други. Да се то радило у неким другим временима, сигурно би било и закона и законске одговорности, а овако тога нема.

И, наравно да је ово непопуларно што говорим. јер нема у Бору никога ко не воли што се неке ствари уређују. Али, колико год је то непопуларно, да сам ја био у прилици, када сам био на месту председника Општине, да имам оволико новца, сигурно бих новац усмерио на уређење неколико биодискова које имамо за пречишћавање вода у Металургу, Брестовачкој бањи, на уређење градског колектора за који нико не зна кад ће се урушити и изазвати огромне проблеме, али наравно, један део новца се одваја и за улепшавање града. Међутим, ово што се ради без икаквих дозвола, без икаквих пројеката тако што неко спрејом на улици црта где ће да му буду регулационе линије, то је просто недозвољиво и против тога ћу се увек борити, без обзира колико то било непопуларно и колико то није добро рећи пред бирачима.

Шта мислите да локалне самоуправе у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу нису довољно паметне да направе зоолошки врт. Па, наравно да јесу. Али, озбиљни људи воде рачуна о томе да ли је то одрживо. Нека вам неко направи рачуницу да види колико ће коштати одржавање зоолошког врта, пре свега нега животиња, исхрана и многе друге ствари и нека направи процену колико се може обезбедити посета и да видите да ће један огроман проценат буџета Општине Бор убудуће да се троши само на одржавање зоолошког врта. А у буџету Општине Бор, без обзира на ово тренутно повећање, убудуће неће бити пара.

Нелогично је да уцелој држави нема новца, а да га у Бору има у изобиљу. Чији је то новац и одакле? Како је могуће да држава не може да обезбеди 217 милиона за путаре него блокирају зграду Владе сваки час, а да у Бору можете милионе да бацате као од шале. Нешто ту није у реду. Дакле, Млађан Динкић је од привредног субјекта направио политичку странку на локалном нивоу и та политичка странка је изгубила компас. Изгубила је, ни раније вероватно није имала, било какав осећај да морају да се поштују неки закони.

Када је у питању републички ниво власти, ово заиста постаје жалосно. Непријатељи Републике Србије којих евидентно има, без икаквих прича о теорији завере, тачно знају када су најповољнији тренуци да се притисне наше несрећно државно руководство и Влада и да прихвате све оно што је неповољно за Републику Србију. Овај пут мислим на дешавања на северу Косова и на то да би требало 9. децембра да добијемо статус кандидата. У оквиру тога, имамо власт која ће све да прихвати све што јој се буде наметнуло, само да бисмо добили тај статус од кога, узгред, неће бити ништа. Македонија има статус кандидата од 2005. године, Турска има деценију уназад, многе друге земље имају, али то у суштини ништа не решава јер Европска унија има своје проблеме.

Тема су избори због тога штопред изборе у Србији, обавезно оне странке које су у власти, оне изненада постану опозиција. Погледајте републичку власт. У републичкој власти странке које учествују и даље у Влади, искључиво се понашају као опозиционе странке. Излазе на конференције за новинаре и једноставно почињу да критикују власт у којој данас седе. Почну да критикују пропуштене прилике, понашају се као да они ништа немају са том влашћу и тако је већ неколико изборних циклуса, а све се то ради да би се преварили грађани Републике Србије, да би још једном, ето, гласали за њих. Видећете шта ће бити са акцијама Телекома које су обећане. Обећано је да већ треба да буду подељене, а темпираће их да падну у току изборне кампање. И видећете ко ће тиме да се дичи и ко ће поново да добије изборе. Против овога морају да буду сви који размишљају, али Република Србијаје, данас се види, на жалост под великом окупацијом, медијском и сваком другом и ми нисмо у стању да обезбедимо нормално функционисање државе и да заштитимо наше виталне интересе. Кад погледате, рецимо, Телевизију Б92, ви видите да вам се новинари те Телевизије чине као ултра – патриоте у односу на госте које доводе – политичке аналитичаре, неке политичаре који говоре о томе да Срби на северу Косова спроводе „балван револуције“, да смо ми најцрњи и најгори... Просто вам они новинари, иако их из неких периода знамо као новинаре који су анационални, делују заиста као прави националисти, када их опомињу и кажу: „Па, немојте тако, ипак то није тако...“ Ето до чега је доведена Србија политиком пре свега Демократске странке.

На локалном нивоу, ово што има такозване опозиције, али и оних који учествују у власти, више нема снаге ни да се било ко макар огласи да другачије мисли. Показало се и ово је кључна реченица ове конференције за новинаре, да уколико се и политичка и економска моћ сконцентришу на једног човека или на једну малу групу људи, неминовно доводи до диктатуре. И, ако било шта желите да објавите у вашим медијима од ове конференције, ја вас молим да објавите ову реченицу. Поновићу још једном. Дакле, концентрација економске и политичке моћи или финансијске и политичке моћи у једном човеку или једној малој групи људи, обавезно доводи до диктатуре. А пример Бора је најбоља потврда тога што сам рекао.

Ја сам имао толико. Уколико имате неко питање, изволите.

Новинар: Како се Општински и Окружни одбор Српске радикалне странке у Бору припрема за предстојеће изборе?

Ранкић: Наравно. Ми смо, рекао бих, једина странка, колико ја пратим политичку ситуацијуу Србији и на локалном нивоу, која од избора до избора ради константно, кроз седнице, кроз активности које спроводимо. Већина странака данас је схватила да је суштина избора у томе да треба направити начин како преварити бираче и да не треба водити рачуна ни о страначкој инфраструктури или било чему другом. Они раде тај месец дана кампање када се распишу избори. Данас су гласови углавном на продају, формирају се берзе, они који имају новца купују гласове... Углавном се своди на то да бираче које не могу да притисну и уцене кроз посао и слично, они њих купују новцем. Српска радикална странка, насупрот томе, има директан контакт са грађанима кроз пунктове и поделе страначких новина Велика Србија и ми сада штампамо један програм економског опоравка који је радио тим економских експерата који нису чланови Српске радикалне странке, али су они такву сарадњу једноставно понудили Српској радикалној странци, рекли су да ови други нису заинтересовани и да ти други имају своје менторе и спроводе туђе програме, па када би један такав програм и имали, не би били у стању да га спроведу. И тај програм ће бити одштампан у довољном броју примерака да га можемо поделити грађанима у директном контакту.

Ако нема више питања, хвала