Вјерица Радета: Даме и господо новинари, ово што свакодневно гледамо на улицама Београда, Новог Сада и других градова по Србији, што медији зову студентски протести, то заправо нису студентски протести, то су најобичније блокаде рада високошколских установа, средњих школа, па богами нису ван тога остале ни неке основне школе.
Нико још у Србији не зна ко формално све то организује. Знамо да то суштински ради ЦИА и да је то њихов задатак, зато што су они сада у једној великој акцији у Србији да пробају да нађу некога ко би могао стати на чело опозиције, те прозападне опозиције, пошто ово што се до сада бавило том опозицијом, испоставило се да су неспособни и нису нормални чак ни за Цијине критеријуме. А ко овде формално то организује, не знамо. Не знамо, зато што се ти скупови не пријављују, а то није у складу са законом и то је грешка режима што дозвољава скупове који се не пријављују, јер када се скуп пријави, онда мора да се напише ко је, да неко потпише ту пријаву и да каже у име кога је потписује и ставља се печат. Ми смо као Српска радикална странка имали не знам колико скупова и имаћемо их, хвала Богу, и увек се зна, организује их Централна отаџбинска управа, Градски одбор Београда, Окружни одбор јужнобачки, који год, дакле, део странке, али у потпису стоји председник тог одбора и то потписује и ставља печат и зна се онда ко је организатор и ко је одговоран. Овде тога нема.
Али оно што знамо јесте ко све подржава ове блокаде које, заправо, наносе велику штету, пре свега озбиљним студентима, а таквих је 98 посто. У овим њиховим акцијама блокаде нема више од 2 посто студената, а ових 98 посто студената би да студирају, да уче, да се што пре докопају свог посла, своје дипломе због које су уписали факултете и да се што пре, што би се рекло, скину са грбаче родитељима, који морају од уста да одвајају да би школовали децу на факултетима. Иако постоји било ко ко није сигуран да ли треба подржати те блокаде или их не треба подржати, треба само да погледа ко их јавно подржава и не верујем да би више ико нормалан могао да стане иза те блокаде.
Ја ћу сада само да напоменем нека од тих имена, онако најбитнија у њиховом свету, а заправо позната широј јавности, па ево, да видите да ли може бити нормално, да ли може бити патриотски нешто што подржавају, рецимо, Аљбин Курти, Андреј Пленковић, Здравко Кривокапић, Динко Грухоњић, Недим Сејдиновић, Биљана Стојковић, швалер за црквене паре владика Григорије, Бранимир Несторовић, Милош Јовановић, Наташа Кандић, Оливера Ковачевић – то је она жута Оља, студенти из Ријеке, из Подгорице, из Сарајева, из Загреба, београдски кардинал Ладислав Немет, па онда којекакви глумци, спортисти и тако даље, па чак и неки спортисти који су се до пре мање од годину дана дичили одличјима које им је на груди качио председник Републике Србије. И свакако ту јесу ови лидери, лидерчићи свих прозападних странака, али они су негде у другом плану, они чекају да ови такозвани студенти – заправо да људи поверују да су то студенти – да они ураде као нешто, па да онда ови дођу на сцену.
Не може ту нико ништа да уради. То што они причају о некој прелазној влади, то је апсолутно немогућа мисија, али би заиста било крајње време да се држава уозбиљи, да се државни органи уозбиље и да све ово доведу и уведу у законске оквире. Све ово што се ради је регулисано законом, али не да се ради на овај начин, него онако како закон предвиђа и ми заиста очекујемо, синоћ је председник Републике на том неком њиховом окупљању рекао да држава трпи, трпи, трпи, како је рекао, али да ће то трпљење да престане. Ја мислим да је то трпило заправо давно престало и да је, заиста, више крајње време да државни органи раде свој посао. То не значи да треба забранити протесте. Коме се шета, коме се протестује, ево им нек изађу на Ушће, нек не долазе до 1. маја, никоме неће сметати. Али да они сметају некоме ко жели нормално да живи, то је једноставно недопустиво.
Шта је, заправо, заједничко овој булументи? Ово је само део што сам прочитала. То је само део, то су ти најекстремнији који подржавају те такозване студенте. Дакле, шта је њима заједничко? Сви они желе, и сутра би већ увели санкције Руској Федерацији. Сви они мисле да је Косово и Метохија самостална шиптарска држава. За све њих је Република Српска „република шумска” и они би је одмах утопили у унитарну Босну и Херцеговину и, наравно, не би им пало на памет да штите Србе у Црној Гори. Е, то је оно што окупља те људе и то је оно што даје подршку тим такозваним студентима и верујем да велики број чак ни тих студената и људи који прате те студенте нису заправо свесни овога. Многи излазе на протесте – не говорим о онима из првог реда који су плаћени да то раде, који су Цијини студенти – али ови други људи имају неке разлоге, незадовољни су и лично, и на послу, и неким државним односом према њима, и платом, и скупоћом, и овим и оним, и то их све некако изведе, хајде да изађу на протест, па некако се лакше изборе са тим својим проблемима. Али њима треба говорити управо ово, да људи схвате. Не верујем да постоји, понављам, нормалан Србин или нормалан грађанин Србије, лојалан грађанин Србије, који и није Србин, који би пристао да га воде ови које сам малопре прочитала.
Чули смо пре три дана, о стању у Србији своје мишљење су дали (притом, нико им није тражио то мишљење) сви кандидати за председника усташке државе Хрватске. И заиста је било интересантно гледати ту њихову емисију. Прво, сви су једногласни у ставу да Србија не сме да уђе у Европску унију и да они треба да ставе вето за улазак Србије у Европску унију и то је добро, то подржавамо. И ми мислимо да Србија не треба у Европску унију, али, наравно, не из разлога из којег то мисле ове усташе. Они мисле, и једногласни су у томе, да Србија њима нешто дугује. Замислите, Србија дугује нешто усташкој Хрватској, то они мисле, а они држе окупирану једну целу српску државу, Републику Српску Крајину, и сада би још 10.000 хектара наше земље на левој обали Дунава, код Апатина. Е, то је то што ми као њима још у том смислу дугујемо. И наравно, они би и ратну одштету и тако даље. Просто невероватно, али то су усташе. Заправо, погрешила сам што сам рекла невероватно, напротив, то је и једино могуће и једино вероватно када су усташе у питању.
Али хоћу да поменем посебно једног од тих кандидата, то је нека Ивана Кекин, тако се зове. Она је тамо била најгласнија, а била је и најбезобразнија. Она је из ове зелено-леве опције „Можемо”, то су пајтоси и другари овог Радомира Лазовића, у Србији те зелено-леве опције, како се они зову. Е, та Ивана Кекин би да смењује председника Републике Србије, каже, и смета јој српски свијет. Али јој не сметају паре које добија од српског света, јер деценијама већ њен муж, неки Миле Кекин, певач групе „Хладно пиво” малтене сваки месец организује концерт у Новом Саду или у Београду и, наравно, похрле Срби и у Новом Саду и у Београду да напуне те хале, да Миле Кекин узме паре, усташа, да носи својој усташкињи. А он је такође тамо неки, да ли је посланик, да ли је одборник, али у сваком случају такође неки од тих функционера на неком њиховом нивоу.
Шта је још рекла та Ивана Кекин? Каже да је, замислите, „стратешки интерес Хрватске да подржи протесте против Александра Вучића”. Стратешки интерес једне државе да подржи протесте у некој другој држави – то, заиста, може само неко ко усташким мозгом размишља и ко усташки мрзи Србију.
Е, док она то говори, њен муж, који иначе учествује у њеној кампањи, је 22. новембра, замислите, то је било јуче такорећи, одржао последње своје концерте у Новом Саду и у Београду. Е сад, пошто се истрошио око женине кампање, читам да планира поново концерт ускоро и у Београду и у Новом Саду и рекла бих само – ако напуни и једну салу, све треба да нас буде срамота.
Толико смо за данас имали. Ако ви имате нешто, изволите. Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР