Најављено кашњење грејне сезоне

Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, ово је редовна конференција за новинаре председника Општине Бор иако већ неколико недеља нисам имао конференцију за новинаре.

Било је доста догађаја у протеклом периоду, нећу стићи све да их искоментаришем. Један од важнијих је свакако, с аспекта политичких дешавања, долазак руског амбасадора у Злот, поводом откривања спомен-плоче посвећене ослобођењу Злота у Другом светском рату.

Данас смо имали седницу Општинског већа са које ћемо предложити Скупштини да верификује Статуте нових јавних предузећа и установа које су основане скупштинском одлуком, после чега ће практично моћи да наставе са функционисањем предузећа у неком новом облику. Мисли се на две јавне установе и једно јавно предузеће који су у поступку стечаја и ликвидације.

Али, данашња конференција је, пре свега, сазвана због тога што је сутра 15. октобар, то је датум када званично треба да почне грејна сезона у Бору, а јуче сам ја чуо информацију као и већина грађана, да ће због нечега то каснити 7 дана. Нисам имао никакве информације раније да ће каснити, нисам хтео да коментаришем разне глупости које су могле да се чују и разне изјаве које су тим поводом даване. Не постоји ниједан разлог за кашњење грејне сезоне, уколико нису субјективни разлози пре свега оних који воде Топлану. Наиме, нико из руководства односно пословодства Топлане није одређивао ни када ће расписивати јавне позиве за набавку угљева, ни када ће ући у целу ту процедуру, никада нико није доводио у питање меничне гаранције Јавног стамбеног предузећа које они редовно издају сваке грејне сезоне добављачима угља, али ја сам се запрепастио када сам чуо изјаву техничког директора да, уколико Општина Бор не да меничне гаранције и јавно стамбено предузеће наравно, да ће бити доведено у питање снабдевање енергентима. Ја сам неколико пута рекао њему лично али и другима иако они то не морају да знају али он мора да зна – Општина не сме по закону давати меничне гаранције. Не сме. Моја дилема је само у томе што ја мислим да Душан Илић зна да не сме, али ето, на тај начин, веома перфидно, покушава да евентуално пребаци сву одговорност на Општину или на руководство Општине, уколико не почне грејна сезона на време јер према мојим информацијама, угља на складишту нема.

Оно друго што је важно, а опет је везано за Топлану, то је да грејна сезона не може почети без угља из Колубаре. И у протеклих месец дана заиста нико се није обратио из Топлане да тражи помоћ од извршне власти у Општини, да им помогне уколико постоји било каква могућност да кроз неки репрограм обезбеде снабдевање угља из Колубаре, него се сматрало да могу они то сами. Од нас се једино тражило да се пребаци новац или да обезбедимо новац за цеви које су прошле године мењане, па су због присуства бактерија у води нагрижене и не могу обављати своју функцију, да се ту да 10 милиона, да обезбеди Рударско-топионичарски басен Бор, да дође до замене тих цеви. Као што видите, те цеви су на неки начин, не знам којим поступком дотеране тако да техничку исправност Топлане не доводе у питање, једино енергенте. А управо су енергенти оно што није смело да се доведе у питање. Препостављам да немају никакав ни уговор потписан досад са Колубаром што је тек запрепашћујуће, уколико Топлана нема потписан уговор. Ја сам три године претходне учествовао у припреми грејне сезоне и увек сам са директором Топлане одлазио у Колубару. Увек сам ја био нека врста гаранта, чак и прошле године пре моје смене сам ја био у Колубари и уговорио испоруку угља за прошлу грејну сезону и то са тадашњим директором. И увек се то договара на такав начин што се прихвати део дуговања да се отплаћује, почевши од неког периода са неким, како се то популарно каже, грејс периодом и да се један део одмах уплати. Међутим, уколико нико није отишао у Колубару са таквим неким ставом и понудио такво једно решење, ја мислим да се Бор налази у великом проблему. И овај пут хоћу да кажем да је то искључиво због руководства Топлане, да Општина Бор, извршна власт у Општини Бор, апсолутно ништа са тим нема. Једино што Општина може да сноси део кривице, то је зато што смо, за оно што ми плаћамо Топлани а то су пре свега услуге грејања за школске објекте, предшколске установе, наше установе и Општинску управу прилично високе и што их не исплаћујемо. А не исплаћујемо их само из разлога што ћемо од јануара месеца кренути у враћање кредита од 167 милиона динара јер их мора Општина вратити. Топлана их неће вратити свакако. Према томе, што бисмо и плаћали све наше услуге и враћали њихов кредит. Али видите, то ничим није спречило ни пословодство ни запослене да приме плату за септембар. Ја очекујем чак од Топлане да ће почети да исплаћују унапред плате, за сваки случај да се обезбеде неколико месеци унапред. Ово постаје безобразлук. Ово је превазишло све оно што грађани могу да поднесу. Из буџета Општине Бор исплаћују се плате за 724 запослена на територији општине Бор. Годишњи фонд за плате, односно укупна маса за зараде за та 724 запослена је 201 милион динара у бруто износу. Дакле, све. Топлана са 160 запослених има масу за зараде од 120 милиона динара. То говори да су плате, у односу на остале, енормно високе и да има кашњења. Замислите, до 10. октобра, они су добили плату за септембар. Општина исплаћује за август и неке раније месеце.

Жао ни је што је град у оваквој ситуацији и нема право нико из Топлане да на било који начин помиње локалну самоуправу. На начин како они воде Топлану, ту не мислим само на вршиоца дужности директора него на све његове сараднике који се не мењају годинама, на исти начин може водити било које дете из основне школе из Бора. Њима месечно Јавно стамбено предузеће пребацује, по основу наплате њихових услуга које врши за њих, 23 до 25 милиона динара. Они треба из сопствених наплата да остваре слично јер они се баве наплатом приватних кућа и правних лица. Јавно-стамбено врши наплату само за станове. Јавно-стамбено има проценат наплате само за Топлану око 69% а укупан проценат наплате испод 50% што значи да они треба да наплаћују, али баш их брига. Нити наплаћују, нити иду на терен. То је испод 20% да би укупан проценат био 50% Али зато, видели сте и сами, плата за септембар исплаћена, наравно веома висока, запослени немају ниједан мотив да било шта ураде ни на мрежи, ни на котловима, али онда се испоставило да више немају вољу ни да набављају енергенте. Од априла до данас, једини посао пословодства Топлане јесте био да припреме грејну сезону и да набаве угљеве. Они нису морали да размишљају ни о чему. Ни да ли има рупа по путу, ни да ли функционише саобраћај, ни да ли школски објекти прокишњавају, апсолутно ништа нису морали да размишљају. Њихов посао је био само то – да припреме грејну сезону. И када дође 15. октобар, онда почну да муцају – „за 7 дана ће почети грејна сезона“. Ми плаћамо 12 месеци грејање. Они морају да греју, а онда се питају што им је мала наплата. Ово је веома велики проблем за грађане. Ја сам мислио да нећу доћи у ситуацију да овакву конференцију за новинаре одржим. Али ово је, пре свега, последица њиховог безобразлука. То сада могу отворено рећи. Када је дошло до смене власти у Бору, ја сам инсистирао и говорио – не смемо ништа дирати у Топлани, нећемо ништа да мењамо у Топлани. Ја знам шта је припрема од сезоне до сезоне. Пустите бар један тим људи, нека уђу у проблем и нека га решавају. Нико ниједног тренутка није никакав притисак имао или да су били доведени у позицију да морају некога да слушају. Не. Потпуно су имали пуну слободу. Нико им се није мешао ни у шта што су радили, да би од 10. до данас неколико пута давали изјаве, при чему изјаве даје само технички директор, директор неће ни да се обрати. Изјаве су углавном типа – ако Општина стане иза нас, ми можемо. Па, ако Општина стане и иза неког основца, он може водити Топлану. Ако Општина стане – шта то значи? Шта ће нам онда јавно предузеће? Општина оснива јавна предузећа да би најважнији или послове који су од интереса за највећи број грађана, препустила некоме да ради. Да може Општина да има Топлану и да води Топлану, да имамо ми запослене који ће радити у Топлани, не бисмо ми ни оснивали јавна предузећа.

Једино је у Прибоју и Бору грејна сезона под знаком питања. Нигде на другом месту није. Општина је стала иза кредита, веома високог и мораћемо да га вратимо и повећала је цене онда када су они то тражили. Цене грејања нису најниже. Али, јавашлук и проблеми који се иначе годинама по јавним предузећима у Бору спроводе, ја мислим да нема нигде у Србији. Апсолутно нигде у Србији. Ја нисам у стању да те проблеме решавам. Није моја ни надлежност. Оно што ми урадимо јесте управни одбор. Али, потпредседник Управног одбора а можда и председник је у претходном периоду поднео писану оставку у којој је рекао да на основу свих сазнања до којих је дошао кроз рад у Управном одбору, он је закључио да су доле све криминалци. Мало брутално, али отприлике је тако рекао, парафразирам. Значи да неко за то мора да буде одговоран. Ја сам пре месец дана послао буџетског инспектора у Топлану и потписао налог. Невероватно је да ми у извршној власти морамо да чекамо месец и по дана, само да нам доставе податке о томе како су потрошена средства из кредита. И неће да доставе. Ко ће после силе убеђивања месец и по дана и слања свега и свачега што нам не треба, да би на крају опет нешто веома површно послали. Блокиран је и рачун ЈП „Водовод“ од стране Електротимока из Зајечара, дуговања од 280 милиона за струју су енормна, 220 милиона дугује само Општина Бор овог тренутка. Када су пристигле све преузете обавезе, а могу вам рећи да ниједну нову обавезу нисмо преузели од 23. јуна откако сам ја председник, ниједан уговор није потписан, ништа апсолутно није урађено по том питању, 218 милиона су дуговања Општине Бор. Пре 9 месеци су била 118 милиона. И мислим да смо и ту прешли неку цифру коју нисмо смели да пређемо. Можда је максимум неких 150 милиона с којим би Општина Бор могла да се избори. За 200 милиона мање ћемо ове године имати остварење буџета од планираног, а за следећу годину ћемо за 200 милиона мањи буџет креирати него што је ове године и он се неће пунити с великим процентом.

Наравно да су то последице стања у коме се налази држава и друштво. Нацрт закона који сам пратио када је у питању, а требало би следећег четвртка да буде на седници Владе, смањење броја запослених по локалним самоуправама, односи се на укупан број запослених у свим јавним предузећима, јавним установама и општинској управи, без предшколских установа и отприлике за нашу општину он каже 8,5 запослених на 1000 становника. Значи да Општина Бор, сва њена јавна предузећа и установе могу имати запослених негде између 480 и 500, а данас је то 1100. Дакле, више од 50% људи, запослених тренутно у ЈП ће морати да оде. То је део политике који спроводи држава.

И очигледно је да се не пише ништа добро. Ја ћу десетак дана бити одсутан, нећу бити у Бору, послове председника ће радити мој заменик, Предраг Балашевић. Ако вама новинарима буде требало нешто од информација, обратите се њему. А ја ћу настојати кад се вратим да редовније држим конференције за новинаре, да не направим више оволику паузу за коју постоје објективни разлози који сада нису важни, а ова конференција је сазвана баш данас због тога што сутра, као што сам већ рекао почиње грејна сезона која је, нажалост, у Бору неизвесна.

Ево, имао сам толико. Ако имате неко питање, изволите.

Уколико немате, хвала.