Монтирани процес

Борис Алексић: Даме и господо, добро дошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Данашња тема је скандалозно суђење које треба да почне сутра госпођи Босиљки Младић, супрузи генерала Ратка Младића. Као што знате, режим Бориса Тадића чини све што може да чини да изврши притисак на породице људи које је неко ставио на потернице Хашког трибунала. Дакле, они су почели отворено да малтретирају грађане Републике Србије и ја могу само да вас подсетим да историја учи да су притисци на породице српских јунака дело окупатора и кукавица, а данашња конференција има свој мото – “Даље руке од Младићеве породице”. Дакле, сутра у 13 часова у Палати правде, у Првом основном суду, почеће то фамозно суђење које је толико дуго најављивано. Ја ћу вас подсетити о чему се ради. У кући Босиљке Младић, која је претресана ко зна колико десетина пута, нађено је одређено оружје, дакле, нађени су пиштољи, медији су нажалост представили да је нађен аутомат. Када су навели хеклер кох, рекли су да је нађено аутоматско оружје, међутим ради се о пиштољу, и то пиштољу који је генерал Младић добио као најуспешнији официр, непосредно након школовања. Просто је невероватно, дакле, да се то тако представља у медијима и да је наш државни врх насео на пропаганду Тужилаштва трибунала у Хагу, па су рекли – Ето, кад не можемо да дођемо до генерала Ратка Младића, онда ћемо да малтретирамо његову породицу. Ја желим да вам кажем да се овде спроводе неке удбашке методе из најгорег комунизма, јер је прећено не само Босиљки Младић, већ и Дарку Младићу, његовој породици, и супрузи Дарка Младића која је чак добила отказ у Телекому Србија зато што је супруга Дарка Младића. Просто невероватно. Да ли је могуће да се овако нешто ради у 21. Веку? Ово је једна срамна, бестидна кампања против породице генерала Ратка Младића, који је једино крив због тога што није дозволио да Република Српска прође као Република Српска Крајина. Изгледа да је то његова највећа кривица. Да вас подсетимо у вези с овом причом о пиштољима – ево, на пример, бивши амбасадор САД Вилијам Монтгомери има удео у једној приватној фирми за обезбеђење, а приватне фирме за обезбеђење у Србији броје 60.000 наоружаних људи, имају преко 30.000 дугих цеви, док војска Србије има свега 11.000 „уговораца“ наоружаних дугих цевима. Дакле, фирме за приватно обезбеђење имају више ватрене моћи него Шутановчева армија. И сада, Монтгомерија, који је део целе те приче, његову фирму нико не сме да контролише, поделили су сачмаре, поделили су аутоматско оружје, поделили су дуге цеви, али зато режим Бориса Тадића малтретира Босиљку Младић у чијој кући су нађени пиштољи који су припадали генералу Ратку Младићу, и нађено је трофејно оружје. Сваки генерал, генерал полиције, војске у својој кући има ватрено оружје, сваки. Шта сад то значи? Неко оружје је добијено на поклон и они то желе да представе као озбиљан криминал. Не, то је хајка искључиво на породицу генерала Ратка Младића, као средство притиска на њега самог и, уосталом, на све грађане Републике Србије. Дакле, овакво понашање Бориса Тадића је скандалозно, бојим се да се крши Устав Републике Србије, крше се одговарајући закони, крше се најосновнија људска права грађана Републике Србије, и ми можемо да приметимо да у Србији очигледно постоје неки грађани које је режим прогласио за грађане другог реда. Дакле, сви они који нису по укусу трибунала у Хагу, и то Тужилаштва трибунала у Хагу, прогањају се, то је сада и Младићева породица, а они који слушају инструкције трибунала у Хагу, ти су на власти. Ја бих подсетио режим да је тужилаштво трибунала у Хагу, само једна од страна у поступку и по одговарајућим документима трибунала у Хагу, то јест по Статуту трибунала, тужилаштво је равноправно са одбраном. Постоји принцип једнакости оружја и у међународном праву, али се то очигледно не поштује, јер тужилаштво може да ради шта жели, било који потез може да повуче и заиста се поставља питање да ли су носици суверености у овој држави грађани Републике Србије, како је записано у Уставу, или је то Тужилаштво трибунала у Хагу и они који делују преко тог тужилаштва. Такође желим да вас подсетим да с једне стране режим врши притисак на генерала Младића и његову породицу, са друге стране, одобрава пензије осведоченим ратним злочинцима какви су Насер Орић и Стјепан Месић. Дакле, режим Бориса Тадића ће, изгледа, због пријатељских односа сада са Хрватском и Босном и Херцеговином, одобрити пензије људима који су разбијали Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, који су учинили бројне злочине. Месић је одговоран за најтежи злочин у међународном праву, злочин против мира, а Насер Орић је учествовао у масакрирању српских цивила у Сребреници и околини, када је више од сто села и засеока уништио са својом паравојском, наоружаном до зуба. Дакле, то је невероватно шта ради режим Бориса Тадића и ја желим да вам кажем да ће Српска радикална странка бити присутна, пратићемо суђење против породице генерала Ратка Младића. Ми ћемо бити и сутра у Палати правде и такође позивам грађане који су заинтересовани да дођу да дају подршку јер сви грађани Републике Србије имају права који су загарантована Уставом, и та права не могу да се ускраћују. Дакле, ми позивамо режим да заустави хајку и притиске на породицу генерала Ратка Младића. Толико смо имали за данас. Да ли има неких питања?

Новинар: ... Чули смо најновије тврдње из Хашког трибунала. Да ли је тачно да је успела операција председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља?

Борис Алексић: Они су у свом извештају, који је председнику странке достављен тек јуче, устврдили да је операција прошла без компликација, а да ли је успела, они нису могли да кажу изричито, јер треба да се сачека тај период, по њима, од три до четири месеца, да виде да ли ће се аритмије вратити, али аритмије и даље постоје. Дакле, према овоме што се сада дешава, није успела операција јер су ту аритмије. Уосталом, чули сте шта је Војислав Шешељ изјавио јуче у судници. Циљ те операције је био да се елиминишу аритмије, међутим оне нису елиминисане, оне још увек постоје, али највећи проблем је што и даље у том извештају нису утврдили узрок аритмије, они напросто не знају шта је узрок. Да вас подсетим, Војислав Шешељ се први пут на проблеме са срцем пожалио 2006. године. И до дана данашњег, након четири године, они нису успели да утврде узрок његове болести. Па, да ли је могуће да на тако развијеном Западу, у тој развијеној Европској унији, треба за дијагностику четири године и више да се утврди узрок болести. Тако да се очигледно трибунал у Хагу и њихова прес служба покривају одређеним информацијама, али ово су конкретни подаци о којима вам ја причам. Да ли имате још неко питање? Уколико немате, ја вам се захваљујем.