Драган Тодоровић: Даме и господо новинари, у Србији је питање свих питања како ће Србија проћи у разговорима са ММФ-ом. И када погледате све шта нам се дешава везано за Међународни монетарни фонд и Светску банку, онда схватате суштину пропасти коју је држава Србија дочекала и шта нас очекује. Овде нико не поставља питање обнове производње, обнове пољопривреде, отварање нових радних места, да држава напокон почне да функционише и да буyет пуни на начин како то раде нормалне државе. Ова држава само испуњава налоге Међународног монетарног фонда и Светске банке. Имали сте прилике да чујете шта нам отприлике припремају Светска банка и Међународни монетарни фонд да би нам одобрили овај дефицит од 4,5 посто који ће тражити од Србије. Пре свега, тражиће да се смање трошкови везано за наше образовање, за наше здравство и да се смање пензије.
Међународном монетарном фонду и Светској банци не одговара наше школство. Кажу да имамо велики број наставника и професора, да нам одељења нису адекватна, а ето, са претходне олимпијаде информатичара ђаци Србије су донели три медаље. На Кавказу, од 10.000 ђака који су се такмичили, ученици Математичке гимназије, из клуба “Ахимедес” су решили све задатке који су им били постављени. Па, какво би онда то тек школство било и какви би резултати били да је добро? Овде је очигледна намера да Међународни монетарни фонд жели да потпуно уништи Србију. Област у којој све државе се труде да улажу максимално у односу на то колико им дозвољава буyет, зато што је то улагање у будућност они би да нам смање, да нас натерају да ми то смањимо. Шта ће њима образовани Срби? Wима треба проста радна снага да ради оно што њихови грађани неће. Такође су забринути да имамо велике трошкове везано за социјалну заштиту, наводно много већи број лекара на 1.000 становника него што је то просек у Европи. Зашто Срби да се лече? И овако су нам оставили осиромашени уранијум који ће нас стотинама година убијати. И следећи услов је да се пензије смање, недајбоже да се повећају. Како ће пензионери преживљавати, то можете да видите врло често у новинама како пред немогућношћу да изађу на крај, лишавају себе живота. Поставља се питање шта је са парама које су ти пензионери одвајали док су радили. Кажу да је немогуће да оволики број радника издржава једног пензионера. Па, радници не треба да издржавају пензионере, шта је са пензионим фондовима?
Ево, поставите себи питање, сви ви који сте у радном односу, свакога месеца се издваја у пензиони фонд да онога дана када одете у пензију, можете ту пензију да примате. Па где су те паре које су издвајане? Општепозната је ствар да су пензиони фондови једни од најсигурнијих фондова, и да је то гаранција за старост. Али то што је нормално у неким другим државама, нажалост, није нормално у Србији и кола треба да се сломе на пензионерима, на школству и на здравству.
Српска радикална странка поставља питање шта је са државном управом. Шта је са повећањем броја запослених у државној управи? Године 2001. та цифра је била нешто око 7.800, а 2004. је дошла до 27-28.000. Шта је са тих 20.000? Вероватно је у међувремену запослено још припадника разноразних странака који нису могли да нађу ухлебљење на неким другим местима, па су тамо запошљавани. Шта је са 130 агенција и шта раде те агенције, ко је ту запослен? Такође, партијски кадрови којима ама баш нигде нису могли да нађу место, али су поотваране разноразне агенције и, нормално, у томе предњаче Демократска странка и Г17 плус, које су ту натрпале све своје кадрове.
Ту пре свега треба тражити уштеде за буyет Републике Србије. То је изузетно велика резерва и могућност да се смање трошкови. Ви се сећате колико је требало Српској радикалној странци да у Скупштини Републике Србије, пре свега, добије податке везано за јавна предузећа, управне одборе, а за агенције нисмо ни почели, јер су се неке ствари промениле, да јавност буде обавештена колика су примања директора, председника управних одбора, трошкови репрезентације, и тако даље. Када би се ту ствари решиле, онда би било много једноставније и лакше да се решавају и на другим питањима.
Српска радикална странка поставља питање гувернеру Радовану Јелашићу да објасни грађанима Србије какве користи ми имамо од 9,18 милијарди евра девизних резерви са којима се Јелашић хвали. За шта служи тих девет милијарди? Да ли ће то бити употребљено у корист грађана и државе Србије или ће то и даље служити на корист ових банака које нам огулише кожу с леђа? Невиђена пљачка грађана Србије одвија се преко разноразних кредита које су грађани узели од тих банака. И нажалост, ових 9,18 милијарди користи се само у ту сврху, да они буду сигурни да ће моћи свој профит да изнесу из Србије. Уједно постављамо питање ко је купио неколико стотина милиона евра у време када је Јелашић покушавао да одбрани курс динара. Дајте да видимо ко је купио и где су те паре. Видећете да је круг јако мали, то су ове банке и неколико тајкуна. Знате којих тајкуна? Оних који имају готовину. Који су ти који имају готовину? Па, они у највећој мери који имају трговачке ланце, они свакога дана, нормално да имају кеш. Постављамо, значи, питање и тражимо одговор од Радована Јелашића да дâ одговор грађанима Србије какве користи ми имамо од ових девизних резерви и ко је купио евре у време док је Народна банка бранила курс динара.
Такође постављамо питање шта је са парама од приватизације. Ви знате да се оперише са цифрама од 2,9 милијарди које су узете у процесу пљачке, не приватизације, то је пљачкашка приватизација. Али где је тих 2,9 милијарди? Зашта су утрошене? У ком делу за социјални програм, у ком делу за кредитирање и обнову производње? Онда ћете ту видети која је размера пљачке која је извршена у Србији. Процењује се да је приватизована вредност била нешто између 30 и 40 милијарди. Значи, између 30 и 40 милијарди су вредела предузећа која су приватизована, а приватизована су за 2,9 милијарди, значи за непуних 10 посто. Е, то је та невиђена пљачка која је урађена од стране Демократске странке и Г17 плус.
Зато ће Српска радикална странка тражити ревизију свих незаконитих приватизација. И где год је прекршен закон, они који су одговорни, они који су учествовали у томе, мораће да одговарају. И тражићемо да се пониште сви уговори уколико нису поштоване одредбе тих уговора. Мислим да ћете имати врло мали број приватизација где су уговори поштовани. У највећој мери, приватизације су извршене да би се дошло до могућности да се прода имовина предузећа, од машина до пословног простора, или да би се добило земљиште. А од социјалног програма, од обавеза да се остави исти број запослених, чак негде и да се повећа, апсолутно нема ништа. То је била само шарена лажа. А та шарена лажа нам се сада широм Србије обија о главу. Само погледајте све ове штрајкове ојађених и преварених радника и видећете да корен њихове несреће и корен несреће ове државе лежи, суштински, у овој криминалној пљачки која је извршена приликом приватизације. Ми смо имали толико за данашњу конференцију. Изволите, имате ли питања?
Новинар: У последење време променила се клима и сви погледи су усмерени ка Русији и Кини. Ви, тј. Српска радикална странка је увек говорила да је то нама спас, док су вам се други смејали и нису то подржавали, конкретно баш ДС, док они, ево баш сада су у току неки разговори са Кином. Па, како ви то сад коментаришете?
Драган Тодоровић: Па, пре свега, ми смо задовољни што се потврдила тежња Српске радикалне странке да убеди грађане Србије да је стратешко партнерство са пријатељима, пре свега са Русијом, Кином, арапским светом, латиноамеричким државама, излаз за Србију као државу и за њену економију. Ви знате да је то и наш програмски циљ и обећање да ћемо, оног момента када будемо дошли на власт, учинити све да развијамо те односе. Потпуно је јасно да је окренутост према Западу Србији донела апсолутну пропаст и да даља сарадња, оваква сарадња као што је то радила Демократска странка ће Србију одвести потпуно у понор. Једини излаз је окретање према Русији и према Кини. Ми смо задовољни што се то дешава, јер то је добро за државу Србију и за грађане Србије. Немамо разлога ни да ликујемо јер смо свесни чињенице да смо у праву, да је само требало време да и неки други то схвате, и надамо се да је та сарадња стварно искрена. А као потврду искрености у тој сарадњи, ми позивамо Бориса Тадића и Демократску странку да као први гест добре воље према Кини учине на врло једноставан начин. Не само да то неће коштати ништа, него ће Србија од тога имати корист, да се поново отвори линија Београд–Пекинг. Ви се сећате да је одмах по доласку ДОС-а на власт укинут линија Београд–Пекинг. Знате ли ко је то тражио, наводно Запад. Није тачно, тражиле су стране авио-компаније. Пре свега „Луфтханза“ и неке друге, зато што ви сада, ако хоћете да одете у Пекинг, морате да одете или за Минхен или неки други град у Европи, или да одете за Москву, па са тих одредишта да одете у Пекинг. А због чега? Они су наводно рекли - зато да би се спречио неконтролисани долазак Кинеза у Европу преко Београда. Знате, једна од најлакших контрола је контрола путничког саобраћаја у авио-саобраћају. Како је то могуће и колики то број људи долази да би Европа била угрожена од Кинеза? Према томе, позивамо Бориса Тадића да исправи ту десетогодишњу грешку од које трпе и грађани Србије, и у великој мери званични представници кинеске амбасаде и пословних људи како би нормално могли да путују за своју земљу. Лако је Борису Тадићу, он седне на Сурчин и оде за Пекинг владиним авионом, али грађанима није тако. Изволите, имате ли још питања?
Новинар: Реците нам шта се дешава са председником Војиславом Шешељем?
Драган Тодоровић: Што се тиче Војислава Шешеља, на овој последњој статусној конференцији могли сте да видите не само да је у истој форми, него да је и много спремнији да покаже сву неоснованост оптужнице која је подигнута против њега. Да и судије стави, на један одређен начин, у ситуацију да дебело размисле о сопственој улози у овом кафкијанском процесу који се води против њега. Очигледно је да оптужница није доказана ни у једном једином слову, а не у било којој тачки. Очигледно је да све то зависи од оних који су наредбодавци Хашког трибунала, оних који су и формирали Хашки трибунал, али сада је бар јасно, и то је на фин начин Војислав Шешељ ставио до знања и судијама, да је ипак у питању и њихов лични интегритет, одбрана уопште њихове професије и одбрана права, које ће зависити од одлуке коју то веће буде донело. Остало је јако мало времена, неколико сати, јасно је свима да тужилаштво на сваки могући начин покушава да купи време како би што дуже задржали Војислава Шешеља у Хагу. Јасно је да је то задржавање политички мотивисано жељом да се Војислав Шешељ, ево већ седму годину, спречи да буде активан учесник у политичком животу Србије, и јасно је свима да би долазак Војислава Шешеља у Србију значио пропаст свих оних који су основани од стране тајкуна, страних служби и оних који су зарадили на шверцу дувана у протеклим деценијама, и још увек га зарађују. Хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР