Миљан Дамјановић: Ми српски радикали, наравно, увек смо се залагали за дијалог, равноправност и одбрану уставног поретка. Сви ми који смо данас овде у сали своје учитеље и наставнике памтимо као своје узоре и ми мало старији неретко причамо нашој деци, вероватно један део вас и својим унуцима, о школском добу као најлепшем периоду живота и одрастања. Учитељи и наставници нису били само они који су нам преносили знање, већ су имали и васпитну улогу.
Сада већ месецима имамо ситуацију да је мањина та која апсолутно угрожава већину и то је најизраженије у основним и средњим школама. Данас су највећи лицемери управо они учитељи и наставници који, поред тога што су њихови синдикати у више наврата направили договоре са Владом Републике Србије, ступају у противзаконите штрајкове, а нас родитеље путем мејла обавештавају из дана у дан кад раде, кад не раде, да ли су часови тридесет минута, да ли су часови четрдесет пет минута. А сада се тај процес и радикализује од стране тих просветних радника, тако што су кренули да шиканирају оне учитеље, наставнике и професоре који су се противили обустави рада, који су поштовали закон и који су, пре свега, мислили о деци као категорији која не сме да изгуби право на образовање, јер знамо да је основно образовање загарантовано Уставом.
Ми поздрављамо родитеље који су поднели жалбе Уставном суду. Обратили су се Уставном суду да се на време обезбеде, јер ће они плаћати казне због тога што им деца не иду у школу.
Српска радикална странка подржава законит став режима да ће зараде у просвети бити исплаћене искључиво по учинку и то је једини исправан став у овом тренутку. Значи, ко је радио добиће пуну зараду, ко је био у законитом штрајку и одржавао часове по тридесет минута добиће мању плату, а они који нису радили неће добити плату. Зашто је то битно нагласити? Зато што ми треба да наградимо оне који хоће да раде и да поштују Устав наше земље. Не можете више награђивати оне који, сада већ из политичких разлога, делују са крајњим циљем рушења уставног поретка земље.
Ми српски радикали предлажемо да под хитно почне да се примењује Закон о раду, који каже да, оног момента уколико сте у незаконитом штрајку и пет дана не радите, не долазите на посао, чека вас отказ. Али, одмах да предупредим, то не значи да, ако они дођу у школу и не раде ништа, седе по цео дан, да се то важи као да су радили. Има сијасет примера, не само у Београду, већ нам се јављају просветни радници из читаве Србије, преузели су овај модел са улице и директор мејлом обавештава Министарство да школа ради, јер они су дошли у школу, али не држе часове и то је сада немогуће надокнадити.
Не заборавите да је 2023. године, због оне страшне трагедије у „Рибникару”, две недеље раније завршена школа и да ти часови никада нису надокнађени, а да нам сада деца у одређеном броју школа, не у свим, већ месецима не похађају редовну наставу и ускраћује им се право, уставно право, на образовање.
С друге стране, универзитетски професори – и ту мора да се стави једном тачка и да држава покаже своју институционалну снагу. Ево, ми подржавамо захтев студената да институције треба да раде свој посао, па позивамо министра унутрашњих послова да примењује свако слово закона и забрани ове противзаконите и противуставне блокаде, где апсолутно нико не пријављује ниједан скуп, па данас имамо у центру Београда да од 10 сати један мали број људи блокира од Славије до Трга Николе Пашића сваку другу улицу, блокира саобраћај и изазива грађане. Да тужилаштво ради свој део посла и да процесуира све оне који стоје иза тих протеста и да се већ једном стави тачка.
Уколико су дошли на преговоре, да се не крију више иза такозваних пленума, него ако се договоре нешто (као што смо имали у просвети да се договоре и да држава изађе у сусрет) да онда сви поштују договор који је потписан, као и овај закон који ће се, надамо се, наћи у скупштинским клупама републичког парламента везано за високошколско образовање.
И да се, коначно, држава већ једном обрачуна са оним професорима који свакодневно наступају у медијима, који су апсолутно антисрпски настројени, који позивају на рушење уставног поретка на најгори, најбруталнији начин и да таквим професорима откажу гостопримство, односно дају отказ, са забраном да приђу тим факултетима, јер они се не баве образовањем, него се искључиво баве најгорим политикантством и то је већ сада узело озбиљан замајац.
Посебно је интересантно да су одређени наставници и учитељи који су држали наставу имали проблема, не само од својих колега, већ су под великим притиском и оних родитеља који не шаљу своју децу у школу, а који су, заправо, политички активисти и преко друштвених група, Вибера или не знам којих све група, а онда и тих родитељских форума по школама (који, нажалост, у закону и даље постоје, иако смо ми српски радикали, док смо били у парламенту, годинама упозоравали да родитељима није место у школи) они одлучују како ће да ради било која образовна институција. За то постоји хијерархија – постоји директор, постоји наставничко веће и све остало.
Министарство је данас на потезу, Министарство за образовање сада полаже озбиљан испит. Ми ћемо подржати искључиво одлуку Министарства да не смеју да изједначе наставнике који су радили и оне који су се несавесно понели према свом позиву, позиву за који су сами одлучили да се њиме баве и да образују и васпитавају нашу децу, коју смо предали у њихове руке.
Позивамо Министарство да озбиљно, већ од данас, све извештаје које су добијали од директора школа провери, јер поуздано знамо да на територији Београда у појединим основним школама има директора (а биће прилике, ако се то не промени, рећи ћемо имена и презимена тих директора) који држе, ако можемо тако да кажемо у овом случају, обе стране, зато што рачунају – ако се не замеримо нерадницима, а они сруше власт, остаћемо на тој позицији. Што је још горе, тиме апсолутно не штите вредне и поштене запослене, а њима сматрамо и оне који раде тридесет минута, а посебно оне који раде свих четрдесет пет минута.
Министар просвете до сада је показала да јој није баш превише стало до решења овог проблема, а ако се и од ове, како се очекује, законске исплате зараде направи афера, онда коначно она мора да одговара, јер она је на врху те пирамиде.
С друге стране, обратићу вам се и као члан Градског већа. Потпуно је сумануто да ми имамо ситуацију да је градска управа и ми који хоћемо да радимо и који се боримо за интересе свих грађана Београда, блокирана, јер поједине институције не раде свој посао, пре свега Министарство унутрашњих послова и тужилаштво.
Ево сад улазимо већ у други дан откако је Студентски културни центар, како они кажу, „освојен” и како више фактички није под управом Града Београда. Ми не знамо ко је тамо. Нико није дошао да избаци те делинквенте. Почели су као после петог октобра, када су одмах шестог формирали кризне штабове и упадали у Мајке Јевросиме, где су отимали оружје и упадали по свим јавним предузећима. Сада су кренули да упадају полако у једну по једну институцију. Озбиљно се морају схватити најаве и оних који би да заузму Аеродром и ко зна шта друго и треће.
Дошли смо у ситуацију да је сада на снази само питање силе, а не питање закона, илити – неки би да поштују силу, а да не поштују закон. А они који би силом да мењају све што ми радимо се адекватно не кажњавају, не лишавају се слободе и не видимо да тужилаштво реагује по том питању.
Последњи пример: Ја сам задужен као члан Градског већа за градски превоз и гарантујем да градски превоз никада није боље функционисао откад постоји, од набавке нових аутобуса и свих возила, која можете и видети, јер су офарбана у плаво, можете их видети на улицама и стижу и у наредном периоду; обећали смо и испунићемо, само ове године стиже још двеста, а до краја 2027. комплетна возила ГСП-а ће бити нова. Не одлучујем ја о систему линија и ефикасности у процесу смањивања гужве у саобраћају, то раде стручни људи из Секретаријата за јавни превоз који ту раде по двадесет-тридесет година. Ми смо донели одлуку, а још пре годину дана је градоначелник инсистирао на томе, да се направи пројекат (пројекат, заправо, већ постоји петнаест година, али нажалост, није било политичке воље да се имплементира) како би се смањила гужва у центру града, да се изместе возила тако што ћемо скраћивати одређени број линија од великих насеља до центра града. Када кажем центар града, мислим на Славију, Зелени венац и Трг Николе Пашића. Доказ да ове блокаде немају никакве везе више са било којим захтевима, већ да је у питању искључиво рушење уставног поретка земље и присилно узимање власти на свим нивоима, јесте лажно извештавање медија да је Секретаријат за јавни превоз укинуо линије 704 и 706 и 707 које саобраћају до Земун Поља и Батајнице са Зеленог венца. Ми смо управо по пројекту који су сачинили стручњаци, саобраћајни инжењери, дали предлог да се из Батајнице, уместо до Зеленог венца, иде до Тржног центра „Ушће” и онда само преседате, и ту већ имате сијасет линија које вас даље возе до центра града.
Када је кренуло медијско шиканирање са потпуно неистинитом информацијом (понављам, то је било само скраћивање линије зарад смањивања гужве у центру града) градоначелник је донео одлуку да се такво решење суспендује.
Сад ја вама постављам питање и молим представнике медија да се озбиљно позабаве овим и да позову те вајне студенте са Саобраћајног факултета, који нам свакодневно шаљу разноразне захтеве (нити потписане, нити траже састанак да сучељавамо мишљење) да објасне шта ћемо сада, када се показало да услед претњи блокадама моста ми тренутно одустајемо од имплементације тог пројекта; како ће сутра, кад изађу становници Лазаревца, који немају директан превоз до центра Београда, становници Барајева, који немају директну линију, становници Зуца и не знам којих све великих насеља, а није их мало, који немају директну линију до центра Београда, па кад нам они запрете да ће блокирати, кад из Гроцке, из Заклопаче, изађу на ауто-пут, кад свако блокира део пута и тражи, хоћемо ли и то да испунимо?
Ја вам одговорно тврдим, као представник Српске радикалне странке и као члан Градског већа, да уколико се коначно не крене у поштовање закона и струке, изабраних људи који се озбиљно баве овим послом и уколико се не дође до нормализације и разговора око инфраструктурних пројеката развоја, не само Београда, него и остатка Србије, да ћу као члан Градског већа бити принуђен да градоначелнику понудим своју оставку. Јер, поставља се питање да ли треба да слушамо појединце који хоће силом да решавају своје проблеме. Да вам не причам колико је на дневном нивоу захтева грађана, поготово из Гроцке, Барајева, управо око тих линија и када једном попустите, као што сте попустили за све ово...
Ми српски радикали смо од првог дана говорили да морају сви да одговарају за пад надстрешнице. Мора тужилаштво да се огласи. Није се оглашавало. Крили су се. Крили су се и створили такво незадовољство у народу. Па сада, када се сакупи у било ком београдском насељу по десет-двадесет људи и они испоставе свој захтев, хоћемо ли ми да радимо, да слушамо струку или ћемо да слушамо оне чији је заправо главни циљ рушење власти без избора, не само републичких, господо, него и градских и свих општинских у читавој Србији? И зато министри да се дозову памети и да почну да стриктно, како су студенти тражили, примењују закон, што ја мислим да њима неће одговарати. А кад кажем студенти, не мислим на све студенте, јер је ово апсолутна мањина. Да им полиција уђе по факултетима и по школама и где год су дошли лепо их истера, јер то није њихово власништво, па нека формирају своју политичку странку, нека изађу на изборе, нека победе па нека воде ову државу и град како они мисле да је најбоље.
Ми смо против насиља и никада нисмо били за насиље. Али ћу вас подсетити на једну ствар – они који се данас боре да дођу на силу на власт су нас радикале брутално тукли када смо се противили хапшењу и изручивању Ратка Младића и Радована Караџића. Имате видео-записе са свих телевизија како су само за нас радикале тада припремили оне импровизоване кавезе, да се додворе западњацима како нас као животиње хапсе и убацују у кавезе. А данас имамо полицију која има наређење да мора да трпи сваку будалу која реши да их шиканира, удара, малтретира, гађа јајима и ко зна чиме све не.
Инсистирамо и захтевамо од Владе Републике Србије да колико већ од данас почне искључиво примена закона, сваке запете, сваке тачке и да кажемо – ево, испунили смо и тај захтев такозваних студената. Заиста је бесмислено било какво више толерисање оних који би потпуно да блокирају Србију. Што им више захтева будете испуњавали, пристизаће нови. И стигли су нови захтеви. Сад траже да се не донесе закон о ЕКСПО-у, па хајде да не градимо. Од мене као члана Градског већа тражили су да задржимо тролејбусе старе двадесет година и да не набављамо аутобусе на електрични погон. И данас на улицама Београда, имате у овим антисрпским медијима, каже – радници ГСП-а штрајкују. Да ли знате колико их штрајкује? Изашао сам да видим. Знате колико их штрајкује? Шездесет максимум, можда ни толико, а имате преко четири и по хиљаде запослених.
Ово је искључиво пројекат обојене револуције, који је почео још у време председничких избора 2017. године. Већ 2017. ми смо изашли у јавност са подацима које смо имали, који су тачни, које смо добили од пријатељских земаља о припреми македонског и украјинског сценарија.
И зато, још једном само да се вратим на почетну тему: порука за министра образовања је – немојте дозволити више да се награђују наставници УСАИД-а, већ поштујте и примените законе Републике Србије ако хоћете поштовање свих грађана. Држава мора да покаже да је јака. Држава мора да покаже да је изнад сваког појединца. Држава мора да се чува. То је порука нас српских радикала.
Да ли имате неких питања? Изволите.
Новинарка Новинске агенције Бета, Мина Миловановић: Како коментаришете актуелна хапшења, пошто се потпредседница ваше странке огласила о Комори медицинских сестара и како оцењујете, у ком смеру ће се даље та акција одвијати?
Миљан Дамјановић: Наш потпредседник странке је још давне 2019. године, у присуству већине у Скупштини, већине припадника Владе Републике Србије (а није само потпредседник странке, она је тад била и потпредседник Скупштине Републике Србије) изнела сумњу и тражила да се провере све информације. Од тада до данас прошло је шест пуних година. Можете, по ко зна који пут, да констатујете да су српски радикали били у праву.
Годинама позивамо тужилаштво да ради свој посао. Ми смо дошли у ову ситуацију јер тужилаштво апсолутно прстом није мрднуло годинама уназад и поред свих вапаја и свих доказа, не само за њу, него и за многе друге за које смо износили доказе и у Скупштини Републике Србије, и на конференцијама за новинаре, али и у јавном простору, што на телевизијама са националном, што на телевизијама са регионалном фреквенцијом. Инсистирамо на томе да то не сме бити вест, него то треба да буде свакодневица и упозорење (јер ми верујемо да ће се формирати нова влада) за све будуће министре, будуће директоре јавних предузећа, будуће чланове већа и људе на било којој функцији, да више не сме да им падне на памет да макар и за један једини динар оштете буџет Републике Србије.
А да све ове људе унапред не осуђујемо, они су осумњичени, и зато не треба правити сада у јавности атмосферу да их ми унапред осуђујемо, него да оставимо да то раде тужилаштво и судство, наравно, искључиво са свим доказима којима они баратају.
Ја сам апсолутно убеђен, не само ја и комплетно руководство Српске радикалне странке, него сви грађани Србије, да је ово моменат да се прочистимо од кукоља, од лопова. Наш председник странке је пре извесног времена позвао и председника државе да прво крене са прочишћавањем својих редова и редова својих коалиционих партнера, јер јесу огрезли у криминал, поготово локалне кабадахије и каубоји. У сваком граду где дођете, ви ћете чути тачно где је, шта је и како је. Да се процесуирају и да покажемо да смо правна држава. А онда у складу са тим, када дође тема о покрету или већ чему, да погледамо кадровски имена и презимена свих нас, да се погледамо и да видимо ко је идеолошки, програмски, морално и емотивно, како год хоћете, са енергијом спреман да даље мења Србију на боље.
Такође смо убеђени да је ово тек почетак борбе против корупције и криминала, јер се тога накотило много у последњих десет година. Још једном ћу подвући врло битну ставку: тужилаштво мора да процесуира и бивше функционере, од Зоране Михајловић, Драгана Ђиласа, а пропустило је да се процесуирају Млађан Динкић и Јелашић, за све спорне приватизације. Више нису „спорне”, јер се показало да су тим приватизацијама уништили велики број државних фирми, да вас не подсећам на „Ц маркет”, „Пекабету”, разне цементаре и све остало, дакле, да се прочешља то све, а не да нам данас обојену револуцију предводе управо ти лопови, који су на слободи. Ми смо једина земља у свету где, када је министар финансија за Драгана Ђиласа рекао да је лопов и добио тужбу (на суду га је добио Синиша Мали, судија је тиме потврдио да је Драган Ђилас лопов) тужилаштво није покренуло процес против лопова.
Не сме нико бити заштићен. И не брините за то, иако смо били у власти у многим општинама, и сад у граду, ми српски радикали се не бојимо, него управо куражимо тужилаштво да ради свој посао, јер ми знамо кога именујемо, кога предлажемо и како ти људи раде свој посао и нећете наћи за тридесет пет година постојања Српске радикалне странке да је иједан њен функционер оптужен за било какву корупционашку аферу или било шта друго. Било је политичких испада и напада док им је требало за изборе, а онда, кад прођу избори, наравно, нигде судске пресуде, нигде ничег.
Сећам се оног примера из Аранђеловца, председника општине. Је ли знате за шта су га процесуирали тада, демократе? Што је поклонио Полицијској управи у Аранђеловцу клима уређаје, јер нису папири били скроз исправни у примопредаји и онда су то користили у кампањи како имамо корумпираног председника општине и свргнули нас с власти. И знате како се завршио процес? Процеса није ни било, та тужба је одбијена.
Дакле, нећете пронаћи у редовима Српске радикалне странке такве људе, то вам гарантујем. Е, зато ми инсистирамо да се сви истраже, апсолутно свако, без обзира када је био на власти и без обзира да ли је сад у актуелној власти.
Да ли имате још нешто можда?
Мина Миловановић: Хвала.
Миљан Дамјановић: Хвала вама. Хвала вам што сте присуствовали конференцији Српске радикалне странке.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР