Милорад Мирчић: Почела нова подела у Војводини

Милорад Мирчић: Последице катастрофалне политике коју води републичка, покрајинска и локална власт су све видљивије. Нису се задовољили са овако катастрофалном политичком ситуацијом, економском кризом и социјалном бедом већ су сада кренули у нови правац који се огледа у томе да треба вршиити дискриминацију међу грађанима који живе у северном делу Србије. На локалном нивоу то су већ прпознатљиве методе – исписују се графити у циљу подела међу грађанима Војводине на оне који су раније и оне који су касније дошли. Тако смо сведоци да графити који су осванули представљају само део сценарија који треба да се спроведе у Војводини, а то је да се изврши додатна подела међу, пре свега, српским становништвом, тако што ћемо се поделити на оне који су раније и оне који су касније дошли – они који су касније дошли треба да се врате. Мало је подела на Србе босанце, сремце,личане,банаћане,бачване – сад и ово. То је у склопу политике која је још раније зацртана када је реч о разбијању националног бића српског народа.
Ми инсистирамо да МУП, оделење у Новом Саду, што пре нађе ауторе ових графита. У супротном ћемо тврдити да они који су их прекречили – ти су их и писали. Не можемо више да затварамо очи, јер је ово сада већ алармантно.
Да би трагедија била комплетна, када је реч о подели, потрудио се председник државе заједно са републичким парламентом. Председник државе је у изборној кампањи обећао председнику владе Мађарске Орбану да ће донети акт декларацију која ће осудити злочине према мађарском цивилном становништву од 1944-1945 године. Колико је сулуд тај потез! Нико није могао да верује да ће доћи до реализације оваквог обећања. Пре неки дан је дошло до реализације – потпуно за неверовати! Чак у тим поделама иду толико далеко, у тој безобзирности не воде рачуна о томе да су све жртве једнаке. Чак их деле на оне које су цивилне жртве мађарске националности у односу на оне које су друге националности. О онима који су друге националности не треба причати- њих треба ставити збирно у осуду, али треба апострофирати мађарске цивилне жртве од 1944-1945?! То је посао за историчаре, за струку и требало је да га ураде САНУ и мађарска академија наука, да дођу до релевантних и тачних података и да на основу њих две државе коначно заузму коначан став.
Са стране Републике Србије је одређена група испред САНУ која је требало да се бави тим послом-испитивањем цивилних жртава на подручју Војводине у периоду 1944-1945. Један од историчара који се бавио том области је Драго Његован. Објавио је књигу где именом и презименом можете да видите да је највећи број цивилних жртава српске националности. Ако се већ гледа у историјске чињенице и жели се да се изађе са чињеницама, онда се мора рећи да је највећи број цивилних жртава 1944-1945.српске националности, највећи број српских интелектуалаца је настрадао 1944.године.
Али, нису настрадали по нациналној основи већ од једне идеологије која се звала комунизам, као што су 1941-1945 страдали од фашизма тако су 1944-1945 страдали од комунизма, нису првенствено страдали јер су били мађарске или српске националности, већ што су били антикомуници. Као што од 1941. Нису страдали јер су били Јевреји или Роми него антифашисти.То је једна идеологија.
Сада поново враћамо –и то као најактуелнију тему - нешто што историчари нису проверили до краја. Очигледно је да се припремају нове комбинаторике на нивоу покрајинске власти. Ако су толико далеко отишли у свом политиканству, онда ми упозоравамо да је то најопаснија политичка гарнитура у историји власти Србије. Јер, ко је спреман да на стварима као што су жртве, њихово раздвајање и дискриминација , направи политичку комбинацију на било ком нивоу власти, тај хитно мора да се обрати лекару – неуропсихијатру или психологу, јер је ово потпуно сулудо!
Већ видимо прве најаве, уз велико одушевљење, да можа бити сарадње међу странкама као што су СНС, СПС и СВМ. То је сасвим нормално, није чудно и разумљиво је да различите политичке опције сарађују на разлићитим нивоима власти. Али, да буде повод и разлог да се подигне споменик у Чуругу само једним цивилним жртвама, само једне националности, то је већ у најмању руку алармантно и опасно.
Ако се подиже споменик треба историчари да заврше посао, да тим испред САНУ и мађарске академије утврде чињенице, заједнички споменик потом може да се подигне свим цивилним жртвама од 1944,на даље и да се подигне на простору Сруботице, Новог Сада исл.То би, по нама радикалима, био добар гест и ставила би се тачка на све те догађаје.
Овако се отвара пандорина кутија, могућност нових подела, политичких препуцавања и незадовољства једног дела становништва који живи у тзв. Шајкашкој. Чим имате незадовољство једног дела становништва, ни онај други не може да буде задовољан, не може да буде безбедан.
Шта се уствари ради у Војводини? Да ли се то циклично понавља историја?Да ли се то припрема европеизација Војводине тако што ће овај део да припадне некој новој творевини, некој другој држави? Да није то најава за промену Устава? Хиљаде питања се отварају које српски радикали овако јавно постављају! Апелујемо док је време, да се смире и дозову памети.
Ова држава мора да се извлачи из економске кризе. Највећи пројекти власти на локалном нивоу су победе за савет месних заједницама. Не рачунајући предају Косова и Метохије. Као болест се шири Србјом да највећи успех победити у Зајечару или другим сличним местима, па без обзира на који начин је остварена пбеда.
Не може тако Србија да изађе из ове беде и кризе!
Не можете свађати народ или део народа, а онда очекивати добро.
Не може се борба против криминала спроводити тако што ћете циркуску приредбу организовати на стадиону Карађорђево. То је превазиђено!
Ти полицајци који су полугладни и полуобучени треба да демонстрирају спремност пред председником државе који још није одговорио где му је 5 милиона које му је дао Станко Суботић, звани Жабац. Пред министром унутрашњих послова који још није одговорио каква је била његова улога у афери кофер. Све су то питања која се отварају.
Замислите тај парадокс да најспособније, најелитније јединице МУП-а демонстрирају своју способност и спремност у борби против криминала, а главни криминалац је седео у ложи и још и држао говоре! Чудно је али, да није у земљи Србији, човек не би поверовао.