Ранкић:Даме и господо новинари, ову конференцију ћу почети честитком предстојећих васкршњих празника свим хришћанима који славе Васкрс као један од најрадоснијих хришћанских празника, у жељи да га прославе у здрављу и весељу, а после ове честитке враћамо се нашој свакодневици, враћамо се животу грађана и у оквиру тога желим да прокоментаришем недавни долазак потпредседника владе, Верице Калановић, и Млађана Динкића у посету општини Бор и РТБ-у Бор. Питао сам се ових дана колико је цинизма потребно да имају људи да би понудили спас Бору и Боранима, они који су Бор и Боране довели на руб пропасти пре неколико година. Ја сам, као председник општине али и као члан Тендерске комисије, највише муке имао управо са представницима Г 17+, да их убедим да је далеко најбоље решење за РТБ Бор да остане у већинском државном власништву. Данас ти људи долазе као да се ништа пре тога није десило и говоре како је одлично што је РТБ Бор остао у државном власништву. У оквиру овога бих такође прокоментарисао последњу седницу Скупштине општине Бор, где се види та стална доктрина Г 17+, оних који су у доброј мери уништили нашу привреду, који и овде на локалном нивоу то исто раде. Запрепашћујуће је да председник Скупштине не сме да поштује Пословник када је у питању Благоје Спасковски и његово појављивање за говорницом, али је запрепашћујуће и то како и на основу чега Г 17+ води тако успешну политику кад директор јавног предузећа, које се скоро у потпуности финансира из локалне самоуправе, каже да је завршио прошлу годину са добитком од преко 7 милиона. Мислим на директора ШРИФ-а, што је просто невероватно, па се питам зашто му председник општине није пребацио још једно 30-ак милиона, да заврши пословну годину са вишком или са профитом од једно 40 милиона. Могли смо да се наслушамо и свакаквих глупости – неке од тих бисера је заиста тешко и помињати вама новинарима јер претпостављам да сте то пратили као и ја. Једна од њих је откриће да зграда која тоне, да би престала да тоне треба да се направи амфитеатар. Веома је актуелно било пре неколико година да је почео додатно да се нагиње Торањ у Пизи и онда су врхунски стручњаци из области грађевине нашли систем пунктирања материјала испод постојећих темеља да би то спречили, али ето, нажалост, они нису познавали експерте Благоја Спасковског и Владана Нововића и ПРОИ–МЕТАЛ групу, да им предложе да направе један амфитеатар поред, и то поготово ако би могло зими, да спрече додатно нагињање. Дакле, то показује сву бескрупулозност оних који су се дочепали власти и показује да они који купе изборе или који уцене бираче да за њих гласају, не могу успешно функционисати ни када је у питању спровођење извршне власти, а кад се прича условно о локалној власти као законодавној, пре свега мислим на Скупштину, онда се види сав апсурд онога што је бар јуче приказано грађанима, а то је изгледа пракса. И у оквиру тога још један коментар – да је просто несхватљиво да се већ трећи, односно четврти пут, са ребалансима прича о буџету а да председник општине не каже ни „мууу“, да макар каже „беее“, да ишта каже. Ја предлажем да му на следећем заседању Скупштине окаче беџ на ревер на коме ће писати „председник Општине Бор“, јер ја верујем да велики број грађана, пратећи рад Скупштине, не зна ко је председник општине, изузев кад га виде на неком ћаскању са новинарима, што он често назива конференцијама, и да на тај начин знају бар условно ко је председник општине. Е, због таквих ствари, Бору се нажалост не пише добро и ја очекујем оно што сам говорио и раније, и прошле године, да ће период који долази бити веома тежак по Боране. А то показује да је све што је досад обећано излагано, почевши од СОС маркета у капији града, пуштања у функцију Аеродрома, ЈП „Туристички центар“, чије је седиште у општини Бор по Одлуци о оснивању, па заједничке фирме РТБ-а и EWG-a у коју је већ уложено много новца која је требало да у фебруару прими прве раднике, али нема од тога ништа. И кад све то саберете, видите да се све своди на политички маркетинг а да иза тога ништа нема. Потребно је бар још неки месец држати ту тензију и преварити бираче бар још једном, докопати се поново власти, а после можемо да се поздравимо и са РТБ-ом и са Србијом.
Ево, ја сам имао толико. Уколико имате нека питања, изволите.
Новинар: Који је ваш став, будући да сте бивши посланик и високи функционер Српске радикалне странке, како Ви гледате на штрајк глађу и жеђу Томислава Николића?
Ранкић: Па, рећи ћу вам, мој проблем је можда у томе што сам ја увек у животу, па и у политици, тражио логику. Ја не могу да нађем логичко објашњење да неко штрајкује глађу и жеђу сада, да би избори били у децембру. Могу да схватим да неко штрајкује сада да се избори распишу одмах и да се одрже за 60 дана. Али да неко штрајкује сад да би избори били у децембру, говори само да је у питању врхунски покушај политичког маркетинга између Демократске странке и Српске напредне странке, да се додатно у Србији подели бирачко тело само у та два табора. Е сад – како ће се то завршити, не знам. Али је веома неозбиљно – непримерено и годинама и било чему. Ја сам убеђен, пошто сте, наравно, добро приметили, познајем одлично актере на политичкој сцени, да то није из главе Томислава Николића, да је он на то наговорен и да је то веома неуспешан покушај политичког маркетинга.
Новинар: Мислите на ону фабрику струјомера, да нема ништа?
Ранкић: Да, да, ево ја пролазим тамо већ неколико последњих недеља, пратим шта се дешава. Тамо нема никаквих врата, споља је нешто урађено, али ја имам и уговор по коме РТБ Бор улаже 738 хиљада долара у опремање те хале. Ви процените да ли је то много или мало, у заједничко предузеће у коме ће имати 10 одсто. Судећи барем по ономе како су најавили. Све је то требало да почне да ради и да функционише половином фебруара. И то је громогласно најављено 10. децембра на Скупштини општине, опет исти актер потписујући уговоре за скупштинском говорницом кад председник није смео да га опомене да се то не ради ту. Рекао је – за два месеца, ја сам израчунао да је то 10. фебруар, сто људи најмање почиње да ради, могуће и 150. Нажалост, неки од њих су и обуку обавили, али ето, тамо нема ништа, нема никакве опреме. Она два огромна улаза стоје незатворена, да ли има некога, да ли неко дежура, не знам. Међутим, поставља се ту и питање правног статуса РТБ-а уопште – да ли је још у реструктурирању или није, да ли може привредни субјект у реструктурирању формирати заједничка предузећа, улагати новац. Кад би постојало нешто што би се звало правном државом, одавно би се ставила тачка на овакво понашање, пре свега Млађана Динкића и његове камариле. И видели сте сада колико политичких посусталица, оних који су без идеја, јалови, којима полако прилазе неки бивши политичари, неки истрошени, неки који још сматрају да могу да раде, људи који покушавају да се баве политиком на заласку и професионалне, и физичке, и здравствене каријере. Видите и сами да је то потпуно безуспешно, али све служи сврси да се грађани потпуно у том погледу слуде и да сутра на изборима не знају да донесу рационалну одлуку.
Новинар: Јуче је на седници СО Бор неко од одборника говорио да је амфитеатар направљен да се не би срушио Дом културе. Је ли то био Благоје Спасковски?
Ранкић: Јесте, то је Благоје Спасковски рекао. Ја нисам стигао да се консултујем с неким стручњацима из области грађевине. Он рече да се консултовао с неким професорима с факултета, али је то просто невероватно. То су ствари које себи не би дозволила ни деца у основној школи. Али видите, још нешто се десило. Благоје Спасковски је неколико пута опомињао све одборнике да нису стручни, да не треба да причају пошто нису стручни, чак је рекао да један одборник нема право да тражи на увид уговор између ЈП Топлане и Енергане, што је нечувено. И он се убацује да коментарише и право и грађевину, све могуће области науке, и социологију и психологију и све, а другима све забрањује. Али, по ономе што он коментарише, види се да би требало неким одборницима, односно ја бих предложио свим одборницима СО Бор да се испита пословна способност, да се упуте на један лекарски преглед јер је губљење пословне способности један од разлога за престанак мандата одборника. Тако да би можда требало то спровести и то би многима од њих послужило као добро решење, да се бар више не брукају пред онима који нешто знају.
Новинар: Морају код психијатра?
Ранкић: То је сложен лекарски преглед који утврђује недостатак или губљење пословне способности. И ја верујем да би једном броју њих била олакшана ситуацију у којој се данас налазе.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР