Међународни дан образовања

Лидија Димитријевић: Уважени представници медија, даме и господо, захваљујем што сте се одазвали позиву за данашњу конфернцију коју је сазвао Градски одбор Српске радикалне станке. Ову конференцију одржавамо поводом 9. фебруара – Међународног дана образовања. Моје име је Лидија Димитријевић.

Познато је да се Српска радикална странка у свом раду придржава онога што је дефинисао Програмом странке. Што се тиче образовања, нашим програмом је дефинисано да:

“Право на образовање представља право грађана да стичу образовање, почев од основног до највишег, и на тај начин обезбеде пуни развој своје личности, али и доприносе подизању општег нивоа државне заједнице којој припадају. Грађани морају да имају право и могућност да, под једнаким условима утврђеним законом, стичу знања и стручну спрему на свим нивоима образовања, у свим врстама школа и другим установама за образовање.

Државни универзитет мора свима да буде доступан под једнаким условима, с тим што би према извршеној позитивној селекцији, најбољи студенти (са просеком изнад 8,50) били ослобођени плаћања трошкова свог школовања. На овај начин, поштујући равноправност грађана, подстичу се рад и квалитет појединца који је и из материјалних разлога заинтересован за пружање најбољих резултата.” Цитирала сам шта пише у нашем програму и за шта се ми српски радикали залажемо.

Међутим, сведоци смо сви заједно, да стање у српском образовању није на задовољавајућем нивоу и да ово друштво и они који су преузели одговорност за вршење власти не воде довољно рачуна да образовање буде подједнако доступно свима.

Неједнакост се у најмањој мери огледа у основном образовању, а у највећој у области високог образовања. Основно образовање је обавезно и бесплатно, па сва деца крену у школу. Међутим, нису све школе подједанко опремљене, многе не испуњавају основне хигијенске и техничке услове, а о савременим наставним средствима и да не говоримо. Довољно је за оне који знају у каквом су стању наше школе у Лесковцу да направе поређење између појединих градских школа и, рецимо, основне школе у Навалину, Доњој Локошници и другим местима у окружењу.

Такође, велики проблем који је евидентан у основним школама на територији града Лесковца јесте и образовање ромске деце. Због лоше материјалне ситуације, чак и школовање у основним школама представља проблем, па многа деца не иду редовно на наставу.

Што се тиче високог образовања, то је област у којој је најизраженија неједнака доступност. Због све виших износа школарина, високо образовање све више постаје привилегија деце из богатих породица, док са друге стране, многа деца због лоше економске ситуације у породици не могу да студирају.

Ову прилику желим да искористим да кажем да средњошколско образовање у Србији из године у годину добија све израженије ново обележје – насиље у школама. И пред овим проблемом одговорни не би смели да затварају очи, како то сада чине.

Резултат (овакве) слике образовања у Србији, имали смо прилике да видимо

приликом тестирања које спроводи OECD – Организација за економску сарадњу и развој. Наиме, на Међународном програму процене ученичких способности (такозвани PISA тест), Србија је у 2009. години заузела 43. место, а укупно је учествовало 74 земље.

На претходном тесту, 2006. године, Србија је била на 41. месту. Овај пад, морао је да буде разлог да одговорни предузму мере да унапреде систем образовања.Уместо тога, једино чиме су се бавили било је трaжење оправдања за постигнуте резултате, па су оправдање пронашли у томе што је овај пут био већи број земаља учесница.

Само да напоменем, да су резултати поменутог програма показали да је број функционално неписмених ученика у нашој земљи и даље огроман, и то 33 одсто у области читања, више од 34 у области науке, до чак 40 одсто у математици. То значи да у просеку једна трећина српских ђака, узраста од 15 година, није усвојила знања и вештине који су им неопходни за наставак школовања и професионални развој, односно да своје знање не знају да примене у пракси.

И још један податак који је дао OECD: у Србији има 1,35 милиона неписмених, а међу образованим становништвом највише је оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 одсто грађана.

Представницима власти све ово није довољно алармантно да треба да се озбиљно прихвате посла и почну да решавају нагомилане проблеме у области образовања. Читава српска јавност последњих дана, у ствари већ 2 недеље, узнемирена је због штрајка просветних радника. Њих је власт буквално “натерала” да прибегну таквим мерама, а штета ће бити непроцењива, нарочито за ученике завршних разреда, како осмаке у основним школама, тако и за средњошколце који завршавају четврти разред. Та деца, уместо да сада највише уче и раде јер треба да полажу пријемне испите, или иду на часове од 30 минута или уопште не иду, под психичким су оптерећењем јер је атмосфера у којој се ради изузетно напета.

А са друге стране, незадовољни ситуацијом, штрајкове најављују и започињу и запослени у другим областима. Али о томе ћемо можда на некој другој конференцији.

На Међународни дан образовања, у име Српске радикалне странке желим да поручим свим ученицима и студентима да вредно уче, јер они јесу део садашњости али и неко ко у будућности треба да креира свет око себе и да га учини бољим но што сада јесте.

Ето, ја сам толико имала да кажем данас.

На крају само да подсетим да Српска радикална странка тренутно спроводи акцију прикупљања потписа за Петицију за ослобађање др. Војислава Шешеља, коју грађани могу потписати сваког дана на нашем пункту испред Робне куће и у просторијама Градског одбора Српске радикалне странке. Такође, врши и припреме за одлазак на велики скуп поводом осме годишњице одласка др. Шешеља у Хаг. Скуп је заказан за 19. фебруар у 12 сати у Сава центру у Београду, а полазак је испред просторија Српске радикалне странке.