Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, сада је потпуно јасно да ће изградња амфитеатра имати свој епилог на суду, поготову после онога што је емитовала Телевизија Бор 12. овог месеца, у смислу докумената којима располаже за изградњу амфитеатра. Ја ћу вас подсетити да је 20. августа почела преписка в.д. директора ШРИФ-а са председником општине и та преписка, сама по себи је неуобичајена, али без обзира на неуобичајеност, то је, изгледа, бар оно што је приказала Телевизија Бор, потпуно промашено. Дакле, в.д. директора Телевизије се обраћа председнику општине уз Предлог за финансијску помоћ. Затим се на Телевизији Бор приказује решење које потписује председник општине, и то по сасвим другом допису – дакле, нигде се не помиње допис од 20. августа, него се помиње допис од 17. септембра, и то потпуно други број у односу на онај који је послат. Ја сам зато припремио овде дискове са потпуним снимком тога што је било на телевизији и поделићу вам, па ћете се ви уверити, а припремио сам вам и изводе из Закона о јавним набавкама. Председник, дакле, одговара решењем на које нема право – прочитајте члан 65 Статута општине Бор и Закон о локалној самоуправи, где се говори о надлежностима председника општине, и видећете да председник не може да издаје решења у смислу коначних решења за неку градњу или нешто слично. Дакле, председник крши Закон о локалној самоуправи, крши и Закон о буџетском систему, а и буџет општине Бор јер он у Плану јавних набавки нема средства за то. Да ствар буде још гора, то решење се односи искључиво на уређење дискотеке и платоа, апсолутно нигде се не помиње изградња амфитеатра. На основу тога, исти дан, в.д. директора покреће поступак јавне набавке, на шта уопште нема право. Е, овде долази до правог кршења закона због чега епилог приче мора бити на суду. Он се позива на чл. 24, став 1, тачка 4, Закона о јавним набавкама, при покретању јавне набавке – ја сам овде ископирао у више примерака и вама означио поједине чланове Закона о јавним набавкама где ћете видети да чл. 24 овог закона каже да наручилац може спровести преговарачки поступак без објављивања јавног позива. Дакле, то је управо спровео директор обзиром да се ради о набавци велике вредности, која, дакле, превазилази 2 милиона и 700 хиљада динара. Месец дана пре било какве одлуке о одређивању извођача радова, мора да се објави на Порталу јавних набавки и у Службеном гласнику одлука о покретању јавне набавке и остаје месец дана времена за прибављање понуда. Он то ради без јавног позива у преговарачком поступку, а чл. 24, став 1, тачка 4, на коју се он ослања као могућност да покрене такав поступак, гласи да наручилац може спроводити преговарачки поступак без објављивања јавног позива, има ту 11-12 тачака, али ова под 4 на коју се он позива каже: „Ако због изузетне хитности, проузроковане ванредним околностима“ – ја не знам да су у општини Бор проглашене ванредне околности, ви ако знате, реците – „или непредвиђеним догађајима чије наступање ни у ком случају не зависи од воље наручиоца. . .“ Који су то догађаји који могу да наступе, а не зависе од воље ШРИФ-а, „ . . . наручилац није могао да наступи у роковима одређеним за отворени или рестриктивни поступак.“ Дакле, који су то догађаји били тако важни да није могао да се распише јавни позив који ће трајати месец дана? И то је кршење само једног члана. Успут је прекршен чл. 9 Закона о јавним набавкама, где је повређено начело конкуренције међу понуђачима, због тога што је неоправдано употребљен преговарачки поступак. Затим је прекршен чл. 10 истог закона, у коме се каже да се мора објавити тај позив у складу са чл. 69, па је прекршне чл. 27 Закона о јавним набавкама. Ево шта каже чл. 27: „Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у Годишњем плану набавки", што ШРИФ свакако није имао, као ни Општина Бор , „и ако су за ту набавку предиђена средства у буџету Републике Србије, територијалне аутономије, локалне самоуправе или у финансијском плану наручиоца.“ У буџету локалне самоуправе није било. Јесте ли видели да је месец и по дана после тога, 10. новембра, донет ребаланс буџета где су та средства опредељена, дакле, у моменту расписивања јавне набавке нису била, у финансијском плану наручиоца, ШРИФ-а, такође није било тих средстава. Прекршен је чл. 69 Закона о јавним набавкама, где је било обавезно да се објави на месец дана, то сам вам рекао. Прекршен је чл. 97 који каже: „Наручилац је дужан да својим актом који уређује систематизацију радних места одреди радно место у оквиру којег ће се обављати и послови у области јавних набавки. Радно место некога ко ће се бавити пословима јавних набавки у ШРИФ-у не постоји. И сад се поставља право питање – зашто је из ових послова искључена Дирекција за изградњу Бора? Зато што су ове набавке искључиво у режији Г 17+. А то значи да није важан закон, они ће се наћи и договорити и спровести јавну набавку. Видите колики је то апсурд. Дакле, 6. октобра већ је одређен извођач и полази се у радове, а 21. октобра в.д. директора ШРИФ-а тражи од Одељења за урбанизам дозволе за почетак радова. И не добија дозволу, наравно, него добија обавештење од стране Одељења за урбанизам и грађевинске послове, где их они упућују да, пре свега, што се тиче уређења простора дискотеке и платоа, да је то могуће уредити, али у том случају је потребно да се набави сагласност надлежног Завода за заштиту споменика културе из Ниша, под чијом је заштитом зграда Дома културе. И они то дају у форми мишљења, а кад погледате диск, на ономе што је објавила Телевизија Бор, они кажу: „По добијању одобрења и дозволе из Општине Бор, они крећу у јавне набавке. Дакле, 20. октобра, исти дан кад добију решење председника општине крећу у јавне набавке, 6. октобра потписују јавне набавке, 21. октобра добијају обавештење од Одељења за урбанизам и видите која је то лаж. Каже: „По добијању свих одобрења", а наравно да се не ради о одобрењу, полази се у јавне набавке. Дана 21. Октобра они шаљу допис Одељењу за урбанизам, 24. Октобра Одељење за урбанизам одговара,а на крају, видели сте да је тек 10. новембра одржана Седница СО Бор на којој је усвојен ребаланс буџета којим се одређују та средства која претходно нису била овде. И ако је, на крају крајева, све ово у складу са законом и ако је све то чисто, а ја вам кажем да ће кривичне пријаве и поступак пред судом показати да је дошло до грубе злоупотребе Закона о јавним набавкама, јер јавља се један број привредника из Бора који се баве том врстом посла, дакле, грађевином, који хоће да се обрате Управи за јавне набавке Републике Србије и да се жале на поступак који је спроведен, јер нису имали никакво сазнање о томе да се припрема једна таква набавка која кошта 8 милиона 800 хиљада динара. Ја нећу да будем ни малициозан ни злонамеран, али је право чудо како то да понуду достави баш фирма која је радила Дворац кнеза Александра, а пројекат израде Дворца кнеза Александра Карађорђевића у Брестовачкој бањи радио је садашњи в.д. директор ШРИФ-а. Па, како то баш ниједна борска фирма, него нека фирма из Београда која је радила дворац шаље и овде понуду? И ако је све то у складу са законом, зашто ми не добијамо одговоре, а рок је истекао у прошли петак, од локалне самоуправе, од начелника Општинске управе, зашто не добијемо одговоре ко, по ком пројекту, на који начин, по ком јавном позиву, уз чију дозволу, ради послове на изградњи амфитеатра. Дакле, о томе ћути локална самоуправа, а била је обавезна да одговори. Вероватно имају неку забрану јер да није тога, они би давно одговорили. Они су нама веома ефикасно одговорили кад смо тражили, у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, да нам дају укупна задужења Општине Бор, на дан 30. септембар 2010. године, после деветомесечног извештаја о извршењу буџета и сада могу рећи зашто. Ја сам то намерно тражио јер сам знао да ће ми то дати зато што то не могу да крију будући да мора ићи пред одборнике када се усваја деветомесечни извештај. А мени је то требало баш због овога, да покажем вама да кад немају шта да крију, они ми лако одговоре. Али кад имају шта да крију, они не смеју да одговоре, неко им не да. А зашто? Е, па сад, питајте Љубинку Јелић, на њу је насловљено, где су дозволе, где су остали папири у вези с изградњом амфитеатра. Дакле, ја ћу сачекати са свим како сам овде припремио вама, а вама сам припремио целокупан извештај онако како га је емитовала Телевизија Бор, па ви новинари ако имате стрпљења и ако желите, то јест ако вам уредници дозвољавају да се бавите једном врстом истраживачког новинарства, само проверите датуме и проверите бројеве под којима је шта укњижено и послато и проверите одговоре, где се каже да су добили Сагласност или да су добили Одобрење, а наслов документа који су добили је Мишљење или Решење и упоредите све то са Законом о јавним набавкама и Статутом Општине Бор, чл. 65, на који се позива председник у свом решењу на које нема право. Свима сам вам припремио и назначио маркером шта је важно и који су чланови Закона о јавним набавкама кршени, ја вам дајем изводе из тог закона, па ћете ви, ако будете желели, то да окачите. Надам се да ће и Борска иницијатива, која веома афирмативно пише о садашњој власти, чак и о седници Скупштине општине на којој уопште није било опозиције, како је то пробијен лед са стране опозиције, а видим да су претходних неколико година били ревносни у сакупљању разних докумената, ево им документа, могу доћи лако до њих преко ваших сајтова, па да видим да ли ће сајт Борска иницијатива да се укључи у истеривање правде када је у питању изградња амфитеатра. Прошли пут сам вам рекао да ће то бити највећа афера у Бору откако се води вишестраначка политика у Бору и видећете да ће заиста тако и да буде.
Ево, ја сам имао толико. Уколико имате нека питања, изволите.
Новинар: Господине Ранкићу, колико сам ја разумео, ви сте рекли да иста фирма која је радила дворац, сада ради амфитеатар.
Ранкић: Не ради, али је конкурисала, једна од три.
Новинар: Значи, једна од три које су се пријавиле.
Ранкић: Да. Али баш је занимљиво како. Да ниједна борска фирма, а узмите неке од њих, ево, рецимо – „Дрвозан“, „Градитељ“ којих све има које се баве грађевином, да нико не зна о томе ништа. Апсолутно нико о томе ништа не зна.
Новинар: Хтео сам да вас питам у контексту свега тога пошто сам ја са господином Нововићем ишао на суд. Слична је ситуација на конференцији за новинаре Српске радикалне странке, када сте рекли да вас не занима ко изводи радове на дворцу у Брестовачкој бањи. Докле ја то треба да идем да бих се бавио истраживачким новинарством? Да ли сте Ви доследни у принципима?
Ранкић: Наравно, нидокле не морате да идете, то је ваш избор, никада нисам рекао да ме то не занима, могао сам само рећи да не знам да ли иза тога стоји фирма Раје Нововића, а што се тиче „Вертикома“, фирме из Београда, ја сам вам рекао тада на конференцији, сећам се свега дословце, образложење које је мени дао Владан Нововић као неко ко је водио тај пројекат, да је то фирма која је имала најбоље референце јер је радила неку санацију на цркви Светог Марка у Београду и између осталог је специјализована за радове на тим врстама објеката, сакралним, верским и неким другим. И то је било одлучујуће јер је то што је било спровођено, спровођено са Европском банком за развој, тако да је Општина била само партнер у томе и зато нисам ни утицао, нити ме је с те стране занимало ко ће изводити радове. Мене ни овде не занима ко изводи радове. Немам ништа против тога. Ја вам кажем да су се неке борске фирме, обзиром да су чуле током последњих седам дана да је покренуто питање амфитеатра, обраћале мени, са циљем коме могу да се жале. Ја сам рекао, колико познајем закон, могу да се жале Управи за јавне набавке у Београду. Да ли ће да се жале још не знам. А иначе, што се тиче тога ко ради, уопште ме не занима. Чак ме не занима ни цена иако је, објективно гледано, цена прилично висока, не знам како ће то на крају изгледати. Висока је у смислу да има много пречих ствари. Ако говоре како и даље прокишњава кров обданишта и како деца имају фискултуру у салама које прокишњавају, онда је непримерено да се на почетку зиме тако нешто гради. Али, мене ништа од тога не занима. Мене занима само зашто је кршен Закон о јавним набавкама и зашто се крше неки други закони. Уопште ме не занима ко ће да ради и по којој цени. То је њихово право. Ни приоритети чак. Ја вам зато нисам ни говорио о приоритетима. Право онога ко добије поверење грађана јесте да ради онако како он мисли да треба, али је основни услов да се придржава закона. Ја протестујем само тамо где они крше закон, а закон је евидентно кршен, Закон о јавним набавкама у много чланова, Закон о буџетском систему Републике Србије у више чланова, Одлука о буџету Општине Бор у више чланова, и Статут Општине Бор. Ја не бих имао ништа против и да је добила та фирма која је радила дворац. Мислим да они квалитетно раде. Ја немам проблем са тим ко ради. Имам проблем зашто то раде противзаконито. Ево, погледајте само пример, рецимо, допис који шаље вршилац дужности директора председнику општине. Реч је о допису од 20. августа под бројем 688-1/10. Дана 20. септембра председник општине одговара вршиоцу дужности директора ЈП „ШРИФ“ Владану Нововићу и каже да одговара по захтеву од 17. 9. 2010. Дакле, не по овом који је он писао, него по захтеву од 17. 9. 2010, број 795-1/10. И тај одговор је у форми решења. На Телевизији Бор није приказано који је то захтев послат директору 17. септембра. Показано је само шта је послато 20. августа. Да видимо шта је то директор послао председнику општине 17. септембра. Је ли поновио исти захтев можда? Дакле, видите да он њему одговара по нечему другом, и то у форми решења. Исти дан, 20. августа, директор покреће поступак јавне набавке, и то поступак без објављивања јавног позива, преговарачки поступак. А он се може спровести само у неколико случајева. Један је ако је угрожено здравље људи, други ако је поступак једном спроведен па није било пријављених, затим ако су угрожени здравље и животи људи или се ради о уметничким делима, па нема више оних који то могу да раде. Он се позива на то и крши закон први пут, а после крши и даље. Кад је већ расписао и 6. октобра одредио извођача, било би занимљиво да знате и ко су били чланови комисије. Било би добро да питате в.д. директора Телевизије кога је одредио, када је спроводио јавни позив, да буду чланови комисије. Знате, ако то нису били грађевински инжењери, ако је то комисија из ШРИФ-а, ако није из Дирекције за изградњу, онда је то тек зачуђујуће. Ја поштујем свакога и свачије знање, али чланови комисије која одлучује о томе где ће се слити 77 000, односно 78 000 евра из буџета, требало би да буду они који се разумеју у то. Елем, он 6. октобра потписује уговор и креће у радове, а 21. октобра се обраћа Одељењу за урбанизам, вероватно када му је неко рекао – Па, не може то тако, постоје нека правила, морате да имате нека одобрења из Општине, обраћа се захтевом да му дају одобрење, а Одељење за урбанизам му одговара Мишљењем, а то мишљење цитира члан 144 Закона о планирању и изградњи, где се каже да се за простије објекте, прилазне стазе, платое и дечја игралишта не издају дозволе. Ако је амфитеатар прилазна стаза, дечје игралиште или плато, онда ви сами размислите да ли за то треба дозвола или не. И говоре да за све друге радове који се тичу објекта, морају да се обрате Заводу за заштиту споменика културе из Ниша. Нема тога. То што је објављено у Службеном гласнику, то је обавеза да се објави кад се спроводи поступак без јавног позива. А да је било среће, био би спроведен јавни позив, па би било објављено у Службеном гласнику и на Порталу јавних набавки, па би то месец дана стајало и прикупљале се понуде. Једини скраћен поступак у том случају може бити на 22 дана, најкраће да траје. Али, то значи, ако је већ једном спроведен поступак, чега није било. Овде вам је потпуно јасно – 24. октобра Марија Велкова, начелник Одељења за урбанизам, одговара, и то у форми мишљења, дакле то што сам вам сад рекао, а на Телевизији Бор приказују то и кажу: „Тек по добијању одобрења и дозвола из Одељења за урбанизам, они крећу у радове.“ После тога Владан Нововић изјављује да су радови кренули половином месеца. Они добијају Мишљење 24. октобра. Е, видите, да је ћутао, да ништа није говорио, можда би се ово и завршило. Знате, свакаква чуда трају два-три дана у Србији. Па, ја бих сазвао данашњу конференцију, рекао бих јавне набавке, ви бисте рекли – овај је досадан са амфитеатром, нема од тога ништа, причао је и прошли пут. Али, шта ћу им ја кад хоће да се перу, а крше закон. То је немогуће. И овај ће случај имати епилог на суду. Поготову зато што једино овлашћено јавно предузеће у Бору које може да се бави тиме је Дирекција за изградњу Бора. А тек ће доћи на ред ко је и како наручивао радове на крпљењу ударних рупа, како и ко је наручивао и одакле се финансирао, да ли постоји у плану финансијских набавки, у Дирекцији или у другим предузећима, у Општини или не, да ли је у питању обележавање хоризонталне сигнализације, и тако даље. Полако. Ми смо почели, 100 дана смо чекали, сад ћемо да видимо шта ће бити. Ево, толико.
Новинар: Како ће завршити на суду?
Ранкић: Па, ја ћу покренути кривичне пријаве, рекао сам да ћу покренути кривичне пријаве. Додуше, ја сам мислио да покренем по имену и презимену, али нећу. Покренућу тако да се само ја потпишем, а покренућу против Н.Н. лица, па нека тужилац одреди ко је крив јер ја нећу да утврђујем кривицу. Ја ћу предати општинском јавном тужиоцу и полицији своја сазнања о кршењу закона, а шта ће они да раде, ја стварно не знам. Да сам ја на њиховом месту, ја бих радио.
Новинар: Јесте ли ви када сте радили плато испред Дома културе и фонтану све ово испоштовали?
Ранкић: Да, да.
Уколико нема више питања, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР