Наташа Јовановић: Добар дан. Даме и господо новинари, потпуно је јасно, данас када почиње предизборна тишина уочи локалних избора који ће се одржати у две београдске општине, Земун и Вождовац, и у општини Косјерић, да је потврђено оно што је Српска радикална странка тврдила од почетка неуспелог пуча који су организовали Томислав Николић и Александар Вучић у нашој странци. Да је та такозвана Српска напредна странка, која је формирана да би се наудило пре свега проф. др Војиславу Шешељу. Јер циљ је био да се онемогући његова бриљантна и херојска одбрана у хашком казамату. А касније, сасвим јасно да су уз помоћ америчког и британског амбасадора и уз свестрану логистичку и менторску подршку Тадића и Ђиласа, Николић и Вучић то урадили да би се потврдило оно што смо тврдили од самог почетка, да буду резервна странка или штака Бориса Тадића, како смо ми то назвали, што је Александар Вучић недвосмислено потврдио у данашњем издању дневног листа “Прес”.
Али морам да вам говорим о томе да тај лист има, као и све друге дневне новине у Србији, своја два издања. Дакле, прво издање је оно које иде у унутрашњост Србије, које могу да купе моји Крагујевчани, Нишлије, Пироћанци, Врањанци, Новосађани, а друго издање је оно које ујутру стиже на трафике свих београдских општина, односно града Београда. И погледајте, дакле, није одустао од својих обмана и перфидности поменути Александар Вучић, али колико је потврђена ова наша тврдња, да је циљ њихов, коалиција са Демократском странком. И да је то заправо био њихов циљ од почетка, да иду, и да се уопште не разликују ни у ком смислу од Бориса Тадића и његовог жутог режима, говори и ово што се десило, а што ћете моћи да видите у два издања листа “Прес”.
Наиме, у овом првом издању, дакле, које иде унутрашњост и које само на одређеним пунктовима у Београду може да се купи после 22 сата увече, али то је један минимални тираж, јер све то остало иде у унутрашњост. Вучић каже, између осталог: “Уколико наша листа не освоји довољно гласова да можемо сами да владамо, могућа је коалиција и са Демократском странком”. Дакле, он је овде јасно најавио сарадњу и коалицију са Демократском странком, односно са Тадићем и Ђиласом, који су од почетка у улози заједно са њим били, разбијања Српске радикалне странке и креирања политике која је по вољи Мантера, Вордсворта, Америке и западних сила.
А погледајте како изгледа друго издање. То је оно које Београђани не могу да виде. Јер, наравно, познајући његову природу, а то је деловање које креће од ујутру па до увече, окретање телефона итд. и разних притисака на медије. Овде није имао потребе да некога посебно убеђује, јер они који су у издаваштву и који креирају кампању против Српске радикалне странке су му дозволили да оно што пише овде, поред његове фотографије, зауставе у београдском издању. Па тако у овом издању које купују Београђани нема ове коалиције коју он жарко жели и у коју хоће да уђе са Демократском странком. Већ каже: “Мислим да ће ови избори показати да смо испред, како их он назива, ’тадићеваца’”. Можемо да схватимо и да их тако зове из милоште. Ми их зовемо “жуто предузеће”. Онима који су уништили, опљачкали грађане Србије, који су нас довели на ивицу беде и сиромаштва и довели државу у овако незавидну ситуацију и грађане Београда, и који су на такав начин ишли на расписивање избора, он тепа и између осталог каже – сваким резултатом, осим победом, били бисмо врло незадовољни.
Значи, београдско издање је измењено зато што је схватио, ја верујем да је урлао, или већ у свом стилу понашања, на некога ко се дрзнуо да ово објави у првом издању, то зауставио у другом издању листа “Прес”. И ми због тога упозоравамо на ту надолазећу опасност. Јер знате, сама по себи Демократска странка и Борис Тадић, који воде овакву политику са својим коалиционим партнерима Г17, пре свега, и осталима са којима су ушли у пљачку државе и народа, продаје и издаје државних и националних интереса, и сада приде још Вучић и Николић. Довољно вам је да можете да замислите како ће да изгледа судбина две београдске општине, општине Земун и Вождовац, после тако склопљене коалиције.
Ја не знам да ли сте обратили пажњу када сте долазили овде у нашу странку на конференцију за новинаре, на ове њихове плакате, односно, на ове налепнице које се налазе, између осталог, и на Бранковом мосту. Видели сте како то изгледа и колико они психолошки желе да припреме грађане на ту очигледну коалицију коју планирају да направе. Јер, наводно, тај слоган значи, само СНС, тако се зове та њихова квази-странка, коју су направили после издаје професора Шешеља и идеологије у коју се заклињали, идеологије српских радикала 18 година, може да победи. Али то је тако ситним словима, значи, микроскопом да их читате, ДС. И онда када ви то гледате, видите СНС, ДС, јасно је, то је симбиоза, то је коалиција. То је управо оно што је он отворено и рекао у овом првом издању листа “Прес”.
Да грађани не би имали још већу штету, још већу пљачку и отимачину, и пре свега, вршење власти и на корист оних појединаца као што су Вучић и овај његов, за сада, политички ментор. Ми морамо да учинимо све, односно грађани ове две београдске општине, да слушајући пре свега своју савест и излазећи на бирачко места у недељу, укажу поверење, нама, српским радикалима, који смо једини борци против криминала и корупције. Како на локалном тако и на републичком нивоу. И наша снага и енергија коју имамо, пре свега кандидати за председника општине Вождовац, госпођица Марина Рагуш, и за председника општине Земун, господин Стева Драгишић, су у овој кампањи показали да су спремни да се суоче са тиме и да раде за добробит грађана ове две београдске општине.
Оно што данас желимо да истакнемо, а што је такође везано за ову сарадњу Демократске странке и овог њиховог привеска, односно штаке Тадића, такозване Српске напредне странке, је расправа која се водила у Скупштини у протекла два дана, везана за геостратешки положај, за улогу наше војске, за спољну политику наше земље која се огледала пре свега, у чињеници, где је Народна скупштина Републике Србије јуче расправљала о учешћу такозваног санитетског контигента или припадника службе Министарства одбране, Војске Србије, у саставу норвешког контигента у мировној мисији Уједињених нација, у Републици Чад и Централној Афричкој Републици.
Ви сте могли да видите да је једино Српска радикална странка, указујући експлицитно на опасност, због вођења такве изразито натовске политике, чији је лобиста у Србији, поред, дакле, Тадића, министар одбране Драган Шутановац, указала заправо јавности на то шта ће бити последице те и такве политике. И ми смо изашли са аргументима. Најпре због чињенице да је само под притиском јавности Шутановац одустао, односно Борис Тадић, од слања наших војника на такозвану вежбу Партнерства за мир у Грузију. Дакле, на самој граници са Руском Федерацијом, и тиме желео да да отворени знак да вођењем такве политике према пријатељској и братској Русији, да хоће да учествују у ономе што се зове “звецкањем оружјем” пред вратима Москве. И они су то покушали да оправдају тиме како је Србија у Партнерству за мир. Како би то било корисно. Јача се спољнополитички капацитет земље. А у ствари, таква одлука Шутановца и Министарства одбране, у правом смислу речи, значи потпуно суспендовање Народне скупштине Републике Србије. Јер ко нам гарантује, када он води такву натовску политику, да сутра неће да уради нешто друго? А штета је већ учињена чињеницом да су они рекли да је Србија из разних разлога отказала своје учешће. Али то је заиста било изразито антисрпско понашање једног министра, који не жели добро својој земљи. Јер ако ви желите да ваша земља буде војно неутрална, о чему се изјаснила Народна скупштина Републике Србије доношењем Резолуције о војној неутралности, не можете да заговарате и да шаљете, па макар и оне који су припадници, дакле, санитетске службе Министарства одбране у контигент Норвешке, која је међу првима признала независност наше јужне покрајине и подржала такву сепаратистичку политику Шиптара на Косову и Метохији, и која је учествовала у агресији над нашим народом и над нашом земљом.
И никаква друга аргументација не постоји за то, него чињеница да се додворавају својим менторима и да воде такву политику, за коју, искрена да будем, верујем да као и сви српски радикали, не жели најмање четири петине грађана Србије. Ако их питате сада, овог тренутка, знате да се о тим питањима грађани изјашњавају путем референдума. И онда ви видите куда они воде државу и колико је њима стало и до Косова и Метохије, и колико им је стало до заштите државних и националних интереса. Министар одбране, који се смеје на коментар српских радикала, да су снаге Уједињених нација, такозвани “плави шлемови”, биле послате да штите Републику Српску Крајину, дакле, западну српску републику, која је сада под окупацијом Хрватске, која је имала своју владу, свој парламент, свог председника. Шта ми више да говоримо о томе? То је, дакле, политика која не може да води, пре свега, државу сигурности, и да да подстрек и да штити интересе нашег народа на Косову и Метохији.
Према томе, ми смо успели у протекла два дана, а чини ћемо и убудуће, да оштро жигошемо такву политику, и да пре свега укажемо јавности на то да је то вођење политике из кабинета Бориса Тадића, и ево, једног од његових министара, а не утврђивање политике и онога што треба да ради Народна скупштина Републике Србије. Ја претпостављам да би Шутановцу, који се тако бахато понаша, и који је донео такву одлуку која је заиста, као што је рекао представник Русије у НАТО-у, господин Дмитриј Рогозин, безочна и безобразна порука НАТО алијансе. Да заправо не жели сарадњу ни са ким, ни у контексту Партнерства за мир, већ да хоће да остане доминантна војна сила, и политичка на крају крајева. Јер то је и политичко питање. Шутановац карактерише, јуче и прекјуче, као нешто што је добро за Србију, па ето није у овом тренутку, али биће убудуће. Јер он ће, како је и рекао у издању једних новина за март месец, да учини све да се ти, како он рече, анимозитети према НАТО пакту смање. Није у питању никакав анимозитет, знате. И није у питању никаква, како рече, кампања против једне од држава. Норвешка је ушла у корпус земаља које су признале такозвану Републику Косово, како је Шиптари називају, они који су је признали под таквим називом. А ми желимо да штитимо државне и националне интересе. А то мора да ради и држава. Онда се крши Резолуција о војној неутралности наше земље о заштити територијалног интегритета и суверенитета. Јер ако ви шаљете лекаре и медицинско особље у контигент Норвешке у Чад, па и под српском заставом, како је он то јуче рекао, то не значи ништа. Они су тамо у јединици земље која је тако настројена и која такву политику води према Србији.
Оно што је за нас изузетно важно је да је у овој кампањи за локалне изборе у општинама Земун и Вождовац показана велика снага и енергија људи који су управо због такве политике Америке и НАТО пакта, који су подржали Хрватску да изврши агресију на наш народ у Републици Српској Крајини, дакле, што су показали у општини Земун, где су настањени у насељима где их је прихватио, пре свега, др Војислав Шешељ и омогућио им да изграде своје куће и да се настане, пошто су морали да напусте, бежећи од усташког ножа, своја вековна огњишта. Дакле, изузетно нам је било драго, када смо ушли у сва та насеља у оквиру кампање. И наши кандидати за одборнике, што смо видели, да ти људи, који су највеће страхоте преживели, којима су побијени њихови најмилији, и у Другом светском рату, и у овом другом отаџбинском рату, спремни да дају подршку кандидату Српске радикалне странке и у општини Земун, и у општини Вождовац.
Зато је за мене данас изузетно задовољство да у име Српске радикалне странке представим нашег уваженог и цењеног госта на овој конференцији за новинаре, господина Рајка Лежајића, који је живео у Бенковцу до тренутка када је НАТО заједно са Хрватском, спровео такозване акције “Бљесак” и “Олуја” и протерао 500.000 и више наших сународника. Господин Лежајић је био председник Скупштине Републике Српске Крајине. Он жели да вам се обрати. Господине Лежајићу, изволите.
Рајко Лежајић: Хвала госпођице Јовановић. Све што је Наташа рекла, кад је у питању НАТО пакт, могу да потврдим, јер сам сведок свих догађања. Да, иза хрватске агресије и операција “Бљесак” и “Олуја” стајала је злочиначка организација која се зове НАТО пакт. Они су још 1994. године заједно са хрватском војском, значи, амерички војници, да ли плаћени да ли редовни, није битно, они су освајали Динару и нама су правили омчу око врата. Та омча је стегнута тек онда када су заузели Грахово. На тај начин су Републику Српску Крајину, тај далматински део, одсекли од остатка Републике Српске и од Републике Србије. Даље, тога 4. 8. 1995. године, када је извршена хрватска агресија, она је извршена уз помоћ авијације НАТО пакта. Авијација НАТО пакта је, сат пре хрватске агресије, порушила системе везе и радарске системе наше противваздушне одбране. Значи, они су директно учествовали. Ми Крајишници се веома добро сећамо ко се сликао на хрватском тенку 5. или 6. 8. 1995. године. Сликао се, знате ко, Питер Галбрајт, у то време амбасадор Америке у Хрватској. Значи, НАТО пакт је учествовао активно у етничком чишћењу које је провела Хрватска над Републиком Српском Крајином.
Ја морам рећи неколико речи и шта је била Република Српска Крајина. Она је била зона под заштитом Уједињених нација, што је рекла госпођица Јовановић. То је тачно. И те снаге, такозвани УНПРОФОР, оне су имале задатак да бране и да заштите Републику Српску Крајину од агресије. Да ли су они то урадили? Нису. Они су једноставно, док су били распоређени на простору Крајине, имали једини задатак да наше војне циљеве обележе и да доставе Хрватима. Тако да су Хрвати, када су гађали наше положаје, тачно су знали где је која батерија, где је која јединица. Значи, све је било њима познато. Чак се причало, а вероватно има истине, да су и поједини официри хрватски, а и неки су се и хвалили нашим људима, да су обилазили у униформама УНПРОФОР-а Републику Српску Крајину. Што значи да су они активно сарађивали са хрватским снагама у прогону Срба.
Даље, требало је да снаге Уједињених нација заштите Крајину. Нису је заштитиле. Зашто нису заштитиле? Па, зато што највећи део тих снага био из земаља НАТО пакта. Према томе, НАТО пакт нама Србимма ништа добро није донео. Ама ништа. Дозволио је Хрватима да окупирају Републику Српску Крајину, која је имала 19.903 километра квадратна. Која је имала око 500.000 становника. Од тога преко 90 посто Срби. То је сада под окупацијом. Деведесетих година се добро сећамо, чак и 1993, 1994. и 1995. године. Они су бомбардовали положаје Војске Републике Српске, НАТО пакт. НАТО пакт је слао помоћ муслиманској федерацији, помоћ у храни кобајаги, па су из авиона падобранима спуштали, кобајаги храну, у ствари, спуштали су оружје и муницију. Тако да су их помагали у борби против Срба. Ил им је био циљ да Србе истерају са простора западно од Дрине. То је био циљ.
Ми не можемо заборавити бомбардовање 1999. године, овде у Србији. А они су нам све живо побили, порушили. Па, не можемо заборавити малу Милицу Ракић. Не можемо заборавити ону најбољу математичарку доле, која је настрадала на Варваринском мосту. Ми Срби не смемо показати да имамо кратко памћење. Те ствари морамо памтити за сва времена. Они нама нису пријатељи. И тај министар који говори да су биле као заштитне снаге у Крајини, тај нема појма. Они су заправо били тамо окупатори. То је права истина. Права истина. Ја сам учествовао 1993. године, када су Хрвати нас напали у Равним Котарима. Снаге УНПРОФОР-а нашој војсци Крајине нису дозвољавале да извучемо тенкове и топове из касарне, него смо ми насилно узели да би се бранили. Уместо да нас они бране, ми смо се морали сами бранити. Према томе, они нису нама никакви пријатељи. Они могу бити пријатељи том курсисти, НАТО курсисти, овоме Драгану Шутановцу. И могу и Борису Тадићу, који се као министар истакао у томе што је преко 2.000 „стрела“, то су оне ракете за гађање авиона у ниском лету, дао да се претопе у смедеревској железари. То само може да уради онај ко нема појма о одбрани земљу. Ја бих толико што се тога тиче.
Исто тако, госпођица Јовановић је овде споменула неку странку, а зове се СНС. Ја бих само рекао, господо новинари, да такве странке на српским просторима постоје три. Прва странка коју су Американци, ЦИА и МИ6, енглеска обавештајна служба основали, била је Српска народна странка Биљане Плавшић. Друга странка, која је такође требала да буде привезак Зорану Ђинђићу, била је СНА, односно Социјалистичка народна странка Бранислава Ивковића. И, ваљда код нас Срба иде све, Бог љуби тројство, па не може и без треће. Ево, сада је настала и ова трећа, СНС Томе Николића и Александра Вучића, како кажу, Српска напредна странка. Ја вас молим, ево као Србин, као човек говорим, зар може бити неко напредан и може имати напредне идеје ко своме куму, своме најближем сараднику, своме пријатељу, забије нож у леђа када му је најтеже. Је ли то може бити напредан човек? Не може. То ми Крајишници кажемо, то није напредан, него назадан човек. А сви ти назадни људи, који раде под нечијом уценом, то су подзадњичари, да не кажем подгузне муве, како се у народу говори.
Према томе, моји Крајишници, који живе на општини Земун, а има их, по нашој процени, око стотину хиљада, има их на Плавим Хоризонтима, има цела Алтина, има их у Батајници, има у Угриновцима, има на Бусијама, има овде у граду Земуну, они су се овде сместили на општини Земун захваљујући Војиславу Шешељу и Српској радикалној странци. Зашто? Зато што су им људи дали веома повољно плацеве за изградњу кућа. Даље, комплетну инфраструктуру су у тим насељима направили. Направила власт Српске радикалне странке. Доведена вода, доведена струја, доведени телефони, направљене улице, булевари. Кад дођете на Алтину, то моји Крајишници сада зову у шали крајишко Дедиње, и јесте крајишко Дедиње, то су булевари, улице. Ја сам се сместио на другој општини, а то је Вождовац. Ми смо узимали плацеве од приватних људи, где нам нису ни пут продали, него смо морали сами од свог плаца откинути три метра пута. И зато на Вождовцу, и другим општинама, где нису радикали на власти, видећете да су то све уличице од три метра. Не можете људима доћи до куће. Али, ево видите, где су радикали, ту је комплетна инфраструктура урађена. Оно што фали, људи ће направити, зато им треба дати подршку. Зато смо учествовали, обилазили насеља и позвали ове наше људе да изађу и да гласају.
Ја сада поново позивам, и вама кажем овде, да изађу и да гласају за одборнике Српске радикалне странке, и на општини Земун, и на општини Вождовац, и у Косјерићу, да гласају за Српску радикалну странку. Зашто за Српску радикалну странку? Зато што је Српска радикална странка остала једина брана српства на простору данашње Србије. Јер, ови такозвани револуционари од 5. октобра уништили су све што је српско када су дошли на власт.
Ево видите, разбијају цркву, нашу светињу, покушали су разбити Српску радикалну странку преко издајника у њеним редовима, вероватно тим људима и није било место у Српској радикалној странци. Али ето, видите, нису успели. Даље, разбили су “Црвену звезду”. Па, ви знате шта је била “Црвена звезда” од Другог светског рата наовамо. Она је била симбол српства. Нема мога Крајишника који није навијао за “Црвену звезду”, нема мога Бенковчанина, Књинанина који није ишао на утакмице у Београд са оним великим плакатима. Е па, зато ја те моје позивам нека изађу и нека гласају за базу српства, а то је Српска радикална странка.
Наташа Јовановић: Хвала вам, господине Лежајићу.
Рајко Лежајић: И ако може, само још нешто. Ми смо пре 15 дана, оснивачи Српске демократске странке, а Српску демократску странку смо основали 17. 2. 1990. године, значи, ми смо већ преко 19 година у српском националном покрету, и после тога, када смо формирали Крајину, формирали смо Српску демократску странку Крајине 1991. године. Ми оснивачи, има нас двадесетак, међу тим оснивачима је и Петар Штиковац, овај човек са брадом, који је био први председник Извршног одбора Српске демократске странке, други човек у странци Марко Добријевић, који је био организациони секретар Српске демократске странке. Даље, ту је и Раде Чубрило, ја и многи други који смо у то време били чланови Главног одбора, али смо оснивачи Српске демократске странке Крајине 1991. године, били смо чланови Извршног одбора Српске демократске странке Крајине, и ми смо донели одлуку, међу њима наравно и председник Крајине, који је сада у заточеништву, Милан Мартић, и он је међу тих 20 људи, донели смо одлуку да колективно уђемо у Српску радикалну странку. Ја сам већ 15 дана члан Српске радикалне странке и ови људи које сам малопре споменуо, извињавам се онима које нисам споменуо, управо због тога да кажемо јасно и гласно да штитимо српске националне интересе, јер Српска радикална странка је једина која брани и националне и социјалне интересе нашег народа.
Ето, зато смо ушли у Српску радикалну странку, зато што смо били и у Крајини у коалицији, зато што је програм и једне и друге странке скоро исти, зато што у Крајину нико није долазио из Србије, ниједна политичка странка да нам помогне, осим Српске радикалне странке и Воје Шешеља. Не могу да га не споменем, да смо заједно били у маршу мира 1991. године, 3. маја 1991, на Букињама, на Плитвичким језерима. Значи, кад год је Србима у Крајини било најтеже, ко је дошао, дошао је Воја Шешељ, дошли су српски радикали. Зато њима хвала и зато смо и ми од сада њихови чланови и желимо да се заједно боримо да очувамо нашу мајку Србију. То је циљ.
Наташа Јовановић: Хвала вам најлепше, господине Лежајићу, и присутним вашим колегама, нашим пријатељима, сада и члановима Српске радикалне странке.
Изволите, ми смо спремни да одговорамо на ваша питања.
Новинар: Данас се у “Блицу” појавило неко истраживање, везано за рејтинг странака, просто да ли је то наручено, и чини ми се да се радикалима даје негде око 11 посто? Да ли мислите да се, једноставно, сада иде, значи, завршница, пошто је четвртак последњи дан, да ли је то једноставно наручено истраживање?
Наташа Јовановић: Наравно, ви сте, Драгана, и као озбиљан новинар, и као неко ко прати политичка дешавања у Србији свесни чињенице да се у дану када је почетак предизборне тишине свашта дешава. Али, овакве медијске блокаде пре свега, а то је и господина Лежајић приметио када смо неформално разговарали уочи ове конференције за новинаре, и наши пријатељи из Републике Српске Крајине, не сећам се да је постојала. Ми смо све учинили, будите у то уверени, и наши кандидати за председника општине, и наши кандидати за одборнике, да дођемо у највећи број кућа и до бирача. Сама чињеница, а то је у ствари најмеродавније, да су људи који су били приморани под терором и под пушком, и под опасношћу да остану без живота, и њихови чланови породица, избегну овде у своју, како рече лепо Лежајић, мајку Србију, и да их је једино тада прихватила радикалска власт, довољно говори о томе ко нама треба да верује. И не само они који су дошли, попут крајишких Срба, него и рођени Земунци, и они који су из других крајева Србије дошли у Земун и у Вождовац, зато што смо људи отворени за све оно што је грађанима потребно.
Оволика насеља, како рече господин Лежајић, ево ја сам пре неколико дана као посланик наше странке, такође учествовала у једном делу кампање у насељу Алтина, а ви рекосте крајишко Дедиње, или земунско. Али, знате како је то направљено? Вољом проф. др Војислава Шешеља, радикалском влашћу, али пре свега вредним и марљивим радом тих људи. Ви ћете сада да уђете у насеље Алтина, Бусије, у Батајницу, на Плаве Хоризонте, и видећете људе који дан-данас својим рукама граде своје куће. Али, то су перфектно урађена, у урбанистичком смислу и инфраструктурном, како је то објаснио господин Лежајић, насеља, где је омогућено људима да данас, дакле, у ово време цивилизације у 21. веку имају све оно што је потребно једном становнику једне београдске, на крају, сваке општине у Србији.
Према томе, најбољи суд ће дати грађани на изборима. А ја верујем да ће они препознати ту енергију, снагу и спремност радикала да даље за добробит грађана воде општину и Земун и Вождовац, где се сада такмичимо и кандидујемо да нам грађани укажу поверење и гласају за листу коју предводи госпођа Марина Рагуш. То је толико очигледно, да је сада јасно на српској политичкој сцени, ево видели сте, дакле, и за вашу колегиницу и за колегу који су касније дошли, колико је очигледно да ће ови који су издали Српску радикалну странку да иду ка томе да праве коалицију са Демократском странком и да је то једини њихов циљ. Па шта онда да кажемо када се поставља овакав натпис, очигледна најава коалиције Вучића, односно њега и Николића и те њихове такозване странке са Борисом Тадићем и Демократском странком, онда о томе ко наручује истраживање и ко се тиме бави. Ми то никада нисмо коментарисали, а сетите се, то памти и колега Марковић, 1997. године, је ли тако, уочи председничких избора, па и парламентарних избора, разних истраживања, разних агенција, а тада је народ указао поверење проф. др Војиславу Шешељу и српским радикалима.
Ја сам уверена да ће у недељу бирачи на изборима управо због тога, због свих тих аргумената и због наше воље да уредимо и ове две општине, и Србију да водимо правим путем, да је усправимо и да је водимо у заиста сигурну будућност за све њене грађане, бирачи гласати за листу Српска радикална странка - др Војислав Шешељ, какав је њен заправо прави назив, у ове све три општине у Србији где се одржавају избори, и за кандидате који су на листи за одборнике, односно које смо кандидовали за председнике општина.
Да ли имате још питања за нас? Изволите.
Новинар: Да ли сте ви задовољни целом овом пропагандом, колико је ко био заступљен на телевизији, на јавном сервису?
И друго, претпостављам да председник странке Војислав Шешељ то прати, и какво је његово мишљење?
Наташа Јовановић: О процесу који се води у антисрпском Хашком трибуналу, ево већ седам година против нашег председника проф. др Војислава Шешеља, говоримо, и ви то најбоље знате, на конференцијама за новинаре његовог правног тима недељом у 12 часова.
Што се тиче, и то ви такође видите и очигледно је свим грађанима Србије, заступљености, хајде молим вас, пожутеле су све телевизије и придодале ову боју ове искривљене заставе Србије, како су хтели и са тиме да се ругају, у неком ромбу ове странке која се зове Српска напредна странка. Да се бавимо мерењем тиме, па докле би нас то одвело? Нема, знате, у промилима се мери време које је дато Српској радикалној странци. Па, ви видите у Народној скупштини Републике Србије, коју год тему да покренемо, социјална питања, тежак живот грађана, пљачка, приватизација која је уништила све породице у Србије, превара са “Фијатом”, Споразум о стабилизацији и придруживању, односно једнострано примењен уговор на штету српске пољопривреде, не дају нам да говоримо, одузима се реч, избацују се српски радикали. Да говоримо о стратешким питањима куда иде Србија са оваквом влашћу, са Тадићем и његовом штаком Николићем и Вучићем, у даљу пропаст само.
Према томе, ово је шанса. Рекли сте да сам само узгред поменула Косјерић, наравно не, Косјерић је дивна и прелепа општина. Нажалост, иако у једном од најлепших крајева Србије, потпуно запуштена и запостављена. Неко ће рећи, има 15 месних заједница и отприлике 15.000 бирача, али знате, тамо само одлазе поједини политичари када је кампања, као ова за локалне изборе. А ми тамо идемо стално и говоримо људима – заборавили су вас. И у Косјерићу, и код мене у Крагујевцу, и на југу Србије, и на истоку, где год, јер једноставно они не воде политику за развој Србије, за прогрес и за оно што је људима потребно – да живе од свог рада и да им се врати достојанство, да верују у оно што раде, да ће за то бити плаћени, а да нико неће да их пљачка. Држава их систематски пљачка и видите и на основу ових задуживања и гаранција о којима смо говорили, ми смо презадужена земља. Уосталом, она бивша СФРЈ је била задужена са мање од 30, је ли тако, милијарди долара у то време, после владавине режима Јосипа Броза и касније, дакле, његових наследника у извршној власти, и Милке Планинц и Микулића, а ми смо данас Србија оваква, нажалост, сведена на ове границе са оволиким проблемима које имају ови људи и са социјално незбринутом децом, којих има преко 800 хиљада гладних, која је преко 30 милијарди евра у дугу.
Према томе, јасна је порука да треба да гласају за људе који су спремни да то мењају, да живимо од свог рада и да радимо за добробит свих грађана Србије.
Рајко Лежајић: Ако може, једну реченицу.
Наташа Јовановић: Да, може, изволите.
Рајко Лежајић: Морам рећи свој коментар на ово питање господина, зашто нема Српске радикалне странке у медијима. Нема зато што је овде медијски мрак. Никада Србија није била у већој медијској блокади, и Српска радикална странка, него сада. Ни за време Слобе Милошевића није била. Погледајте, коју год отворите телевизију, видећете или Вучића или Николића, јер су њихови западни ментори наредили да их морају приказивати.
Даље, на свим нашим телевизијама прича се о неком раду, отварају се радови. То је лаж. Највећи је проблем у Србији што Србија стоји и што не ради. Цело грађевинарство Србије стоји. Ја радим приватно, приватник сам, па знам. Сарађујем са многим фирмама, то углавном све стоји. Једино, каже наш народ, ради се на телевизији, а у стварности се не ради ништа.
Наташа Јовановић: Да, како у информативним тако и у овим ријалити програмима, како популарно зову, емисијама, у шоу програмима. У сваком случају, хвала вам пуно... Изволите, опростите, нисам видела.
Новинар: Можете ли нам нешто рећи о данашњем хапшењу председника Скупштине општине Аранђеловац? Ми смо чули да је он радикал, да ли је то тачно, ако можете нешто више да кажете.
Наташа Јовановић: Онда да се вратимо и на ово што је питао господин Мома и госпођа Драгана, а то је најбезочнија хајка против Српске радикалне странке. Ви се сећате да сам почела конференцију, иако смо одужили, констатацијом да смо ми одувек били, и сада смо, једини најоштрији борци против сваког вида криминала и корупције. И увек, и никада нећемо да штитимо никога, знате, ко је евентуално починио неку злоупотребу. Али, погледајте како изгледају те вести, да не помињем неке телевизије. Ухапшен је због тога што је проневерио 500 хиљада евра. Знате, да би неко то урадио и да би објавио такву вест морао би да буде сведок на месту где председник општине, који је данас ухапшен, и замислите два дана уочи локалних избора, износи џак у коме има, је ли тако господине Марковићу, 500 хиљада евра. Нисте могли ни да их замислите ни да их видите, је ли тако? А ради се заправо о томе да је цела прича везана за гасификацију онога што је најпотребније најмлађим становницима општине Аранђеловац, а то су ученици основних школа и обданишта. Та гасификација је вршена у периоду овог другог мандата Српске радикалне странке и њених коалиционих партнера, и другог мандата у којем је др Радосав Швабић председник општине.
И само се поставља једно, ево за вас, логично питање – ако неко сумња да је др Швабић злоупотребио, како су рекли, службени положај и проневерио, замислите, 500 хиљада евра, а ради се о томе да је у питању начин, на крају, рећи ће вам надлежни из општине Аранђеловац, ја вам само то говорим податке које знам, јер и територијално и страначки је то општина из које ја долазим, дакле из Шумадије, ради се о кредиту у којем су исплаћене само две транше, а има их 96 укупно. Знате, када кажете за некога, можда ту међу вама има правника у сали, проневерио нешто, онда је то за неки посао који није урађен, а неко стрпао новац у џеп. И то је онда неправни уговор, и посао, и тако даље. Нека раде ти истражни органи свој посао, али знате, оно што је чињеница, јесте да ти вртићи и те школе имају гас у школама и да је уштеда направљена од 30 посто у односу на мазут који је раније коришћен. А од јутрос се води води хајка, и начин на који се то објављује у медијима, незабележен је, или већ забележен, имали смо такве случајеве, је ли тако, када је у питању Српска радикална странка, два дана уочи избора.
Према томе, будите сигурни да, а и ви врло добро знате став наше странке и нашег председника, никада нећемо да штитимо апсолутно никакву врсту злоупотреба, али нека о томе дају суд они који треба да се баве тим послом, али не на овакав начин и у овом дану. Оно што је за мене најважније јесте да је Српска радикална странка одувек промовисала најважније вредности, а то су поштење и вршење власти у корист грађана. На крају, грађани те општине и грађани општина у којима се изјашњавају на изборима у недељу, најбоље знају да ли су њихови представници и да ли су кандидати за те функције поштени људи, шта о њима мисле комшије, пријатељи и како они могу да их изведу из ове тешке кризе и ове тешке ситуације. Видећете, како дани буду пролазили и како се заврши, а то је, дакле, још један вид, као што рекох, бесомучне кампање и начин на који се то спектакуларно приказује, већ од понедељка, када прођу избори и када се клупко буде даље одмотавало заправо шта се дешава и о чему се ради.
Неко треба да буде сигуран у оно што прича на начин који то објављује, а нарочито ваше колеге, знате, када се користе таквим спектаклима и на такав начин пласирају информације само два дана уочи избора.
Хвала вам најлепше.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР