Лескованц - економска криза

Далиборка Стевановић: Уважени представници медија, даме и господо новинари!

Ситуација у нашем граду постаје алармантна, јер сва ова отпуштања рaдника воде град у пропаст, и указују на катастрофално неодговоран однос локалне власти и градских функционера.

Наиме, у Лесковцу имамо тренутно око 25 000 незапосленх лица, који се налазе на евиденцији националне службе запошљавања, а њима ће се ове године придружити још 2 000 грађана, који губе радна места.

За отпремнине прекобројних чиновника у Лесковцу, донета је oдлука да се узме кредит од 100 милиона динара. Према систематзацији локалне самоуправе, ове године ће без посла остати 317 од укупно 1050 чиновника. Без радних места остаће и радници из 24 предузећа која су у поступку ликвидације и 13 предузећа која су у стечају.

Крајем прошле године руководиоци јавних и јавних комуналних предузећа, као и културних институција, добили су обавезу да направе нове систематизације, са реалним бројем радних места. Међутим, о томе се причало па се једно време заћутало, из разлога што Законом о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији нису била обухваћена предузећа.

Према тим систематизацијама број запослених, нпр. у „Комуналцу“, смањује се за 17 радника од 186 колико је сада запослено, у „Пијаци“ од 129 запослених, без радног места остаће 11 радника, у „Водоводу“ од 402 радника посао губи 37 радника, Центар за економику домаћинства остаће сиромашнији за 8 радника, од 28 колико сада ради. У Привредној комори ће без посла остати још два чиновника иако је од 1. јануара већ шесторо мање. Процене актуелних руководилаца су да технолошких вишкова има и у предузећима као што су „Дом“, „Топлана“, Спортско - рекреативном центру „Дубочица“, ЈКП „Вучју“, и ЈКП „Грделица“. Од отпуштања страхују и радници у приватизованом предузећу за производњу грађевинског материјала „Интер-Леминд“, у овом предузећу је запослено 174 радника, а вишак се процењује на 50 радника, а да не говоримо о предузећима као што је „Лескодрво“ које због лоше приватизације, радницима дугује 60 плата. У „Универзалу“ радници минималац нису добили 20 месеци, а овде ради 77 особа са инвалидитетом и 53 здраве особе.

Оно што смо ми, српски радикали, у више наврата тражили од руководства града јесте то да се јавно објаве критеријуми на основу којих ће се у Градској управи одлучивати ко спада у групу прекобројних, и ко ће изгубити посао, а ко неће.

Пре два дана решења о отказу добило је 45 радника, из 11 институција културе. Али зачуђује и забрињава чињеница да су у Дому културе у Вучју решења о престанку радног односа добила 4 радника, од којих су три са високом стручном спремом и један са магистратуром. Отказе су добила три радника који су припадници Српске радикалне странке и један радник који је у Демократској странци Србије. А да разочарење буде веће, запослени у овој институцији су морали да се изјасне којој политичкој опцији припадају, из чега се јасно изводи закључак да је једини критеријум за отпуштање радника политичка припадност, јер су решења о отказу добили само радници из опозиционих странака и добили су отказе искључиво по политичкој основи.

Па да ли се то, господо, зове, стручност испред политике!

А ових дана се очекује и отпуштање у градском фондовима у којима тренутно ради 88 људи, а након систематизације радних места у Агенцији ће остати да ради 45 радника, дакле 43 радника остаје без посла.

У градским управама су до сада уручена 33 решења о престанку радног односа. Укупно 220 радника у 28 институција локалне самоуправе нашло се на списку радника који одлазе са отпремнинама. Крајем прошле недеље, 50 радника који су радили на неодређено време и по уговору о делу, није добило продужење уговора, тј. добили су отказе (тако да је она првобитна цифра вишка од 317 сведена на 220 радника, а 10% од броја запослених остаће у радном односу, али по уговору о делу).

С обзиром да је у нашем граду привреда већ дуже време у лошем стању, логично је да људи траже посао у државним институцијама, јавним и јавним комуналним предузећима. Али да би се процес рационализације радних места спровео, не треба стварати социјалне немире у граду, већ треба радити на отварању нових радних места како би се људи збринули. Најпре треба развити привреду у мери у којој је то могуће, па тек онда спроводити процес рационализације радних места уколико за тим буде било потребе.

Све ово о чему сам говорила у тесној је вези са поскупљењима и повећањима цена одређених дажбина, која су у последње време постала свакодневница.

По угледу на своје страначке колеге које врше власт на републичком нивоу, и лесковачка власт, уместо да буде свесна тежине тренутка у коме се налазимо, повећава цене које су у надлежности градске власти. Па тако имамо Одлуку о повећању цена воде за 30%, која је апсолутно нереална.

Предузеће „Порн Вернер Вебер“ за депоновање и изношење смећа је такође од нове године драстично увећало рачуне, тако да четворочлано домаћинство, уместо 220 динара, сада плаћа 460 динара за депоновање и изношење смећа. Револт и незадовољство грађана због високих рачуна овог предузећа су оправдани. И док актуелна власт проверава уговор који је потписан са компанијом Порн Вернер Вебер 2006. године, градски буџет ће се оптеретити са 70 милиона динара, јер грађани овако велике рачуне не могу измирити и они ће се пребацити на терет буџета града, а то ће затим изазвати и ребаланс буџета, јер град Лесковац тих пара реално нема.

Поменућу и поскупљења која смо ових дана имали на републичком нивоу, као нпр. поскупљење телефона. Од 1. марта је и струја поскупела за 10%, и процењује се да ће домаћинства почетком априла месеца, када стигну уплатнице за струју, морати да издвоје око 300 динара више него до сада. А да подсетим да нам сваког месеца радовно, уз рачун за струју, стиже и рачун за ТВ претплату. Српска радикална странка се оштро залаже за укидање тв претплате. И у овом случају када су у питању тв претплате, актуелни политичари у Лесковцу доказали су своју недоследност и контрадикторност, јер су увели тв претплату, па су је након тога укинули, па је опет увели.

Ова поскупљења о којима сам говорила: струје, воде, телефона, бензина, компаније Порн Вернер Вебера, само ће додатно погоршати изузетно тешку материјалну ситуацију грађана. Одакле да људи плате све ове енормне дажбине, када немају радна места или страхују да ће остати без њих?

И на крају, не могу а да не поменем катастрофалне штете које су нанете домаћинствима и плодним ораницама, услед поплава. Имали смо прилике, пре неколико дана, да видимо на телевизији одговорне из Штаба за цивилну заштиту како се хвале да су успешно радили и спречили многе катастрофе изазване елементарним непогодама. Такође су, поводом њиховог дана, уручили захвалнице, наводно, заслужним поједнинцима, али ми их овом приликом питамо шта су они урадили поводом поплава које су се десиле у Печењевцу, Чекмину, у Залужњу, у Прибоју, где је 56% домаћинстава било поплављено?

Још један велики проблем представља вода која долази каналом из насеља Бобиште. Наиме, она је причинила огромну штету домаћинствима у Навалину, а то, да буде већа несрећа, нико у локалној самоуправи и не помиње. Те штете које су у Навалину настале од поплава, на стотинак хектара обрадиве земље, по мишљењу мештана овог села процењују се на око 5 милиона динара. Мештани Бобишта су у неколико наврата били поплављени, и даље страхују од поплава. Под водом се нашло преко 100 хектара пољопривредног земљишта на подручју Горњег и Доњег Буниброда, а ту се људи претежно баве пољопривредом.

Српска радикална странка сматра да би одговорни за вршење власти у нашем граду заиста требали да покажу мало одговорности. Наш град треба да буде неисцрпни ресурс, а не ругло срама и беде!

Конференција је завршена!

Уколико имате питања, изволите!