КЗН - НОВИ ПОКУШАЈ ЛИКВИДАЦИЈЕ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ

Немања Шаровић: Даме и господо новинари, ми смо били принуђени да сазовемо данашњу ванредну конференцију за штампу, како бисмо јавност обавестили и упозорили на најновији покушај Хашког трибунала да ликвидира председника Српске радикалне странке, др Војислава Шешеља. Ја ћу вам на данашњој конференцији саопштити најновије детаље о здравственом стању нашег председника. Ви знате добро, да се др Војислав Шешељ налази у Хашком трибуналу већ дванаест година и да је он у Хашки трибунал отишао као здрав човек. Ми смо неколико пута упозоравали на то да Хашки трибунал атакује на његово здравље и да је медицинска нега која се пружа др Војиславу Шешељу, не само неадекватна, него и неблаговремена. Кренућу од овога последњег, можда ћу вам касније дати неку хронологију или, ако хоћете, можемо прво да кренемо од хронологије, какве је све здравствене проблеме имао током ових дванаест година. Први проблеми: ви знате да је Војислав Шешељ имао велике проблеме са јетром, да смо сви ми сумњали да га трују у Хашком трибуналу и да је он тада прекинуо да узима било какву затворску храну. Ми смо тада, некима је то било смешно, саопштили да се он углавном храни конзервама и да је он јединствен случај и да тако нешто медицинска наука не познаје, да је неко проблеме са јетром излечио тако што се хранио конзервама, односно одбијајући да једе затворску храну. Ми, наравно, због услова у којима се Војислав Шешељ налази, односно због чињенице да се налази у притвору Хашког трибунала, никада нисмо били у могућности да докажемо те своје основане сумње.

Ви знате да је његово здравствено стање у великој мери било угрожено и када је штрајковао глађу пуних 28 дана. Тај штрајк глађу није био хир Војислава Шешеља, већ је био изнуђен, био је последња мера и последњи стуб његове одбране основних људских и процесних права, пре свега права да се брани сам. Чињеница да је судско веће прихватило, односно да је Хашки трибунал прихватио све његове захтеве након 28 дана штрајка глађу управо говори о томе да су ти захтеви били апсолутно оправдани, јер да је он тражио било шта на шта није имао право, будите сигурни да то од Хашког трибунала никада не би добио. Војислав Шешељ је више пута оперисан због проблема са срцем. Када му је први пут позлило, он је више сати чекао на хитну медицинску помоћ, затим је чекао још и када је хитна помоћ дошла, чекао је више од пет сати да из затворске ћелије буде пребачен у болницу, због тога што носила нису могла да прођу кроз врата његове затворске ћелије, па уместо да га изнесу та два метра до носила, ови злотвори из Хашког трибунала су чекали да дође екипа која ће са прозора скинути решетке, јер кроз прозор су могла проћи та носила, па су га после више сати чекања изнели кроз прозор. Да су били сигурни у том тренутку у то да су проблем Војислава Шешеља решили и да су га ликвидирали, говори и чињеница да је након одласка у болницу са његове затворске ћелије скинута плочица са његовим именом. Никад пре када је ишао у болницу на више дана, када је имао те операције, плочица са врата са његовим именом није скидана. То вам јасно говори да су они очекивали да се Војислав Шешељ више у ту ћелију неће вратити. Након тога уграђен му је дефибрилатор, који га је замало убио неколико дана касније, јер је давао електрошокове, који иначе служе да се смири рад срца у току ноћи у време сна, односно у време потпуно мирног рада срца. Одговор Хашког трибунала је био да је дефибрилатор неисправан. Ми смо се консултовали тада и са домаћим и са страним стручњацима из те области, ти дефибрилатори се деценијама уграђују и није познат случај у медицинској пракси да се тако нешто дешавало. Након тога поново је оперисан, уграђен му је нови дефибрилатор и, хвала Богу, до данас више није имао проблема.

Што се тиче ових последњих информација о здравственом стању Војислава Шешеља, ја желим да вас обавестим да је њему констатовано на два места да има метастазу тумора на јетри. Пре неких месец дана Војислав Шешељ је био на прегледу, на ултразвуку у затворској болници и тада му је затворски лекар нешто пронашао и уписао то у налаз. Уписао је то након прегледа, уписао је некакву дијагнозу. Војислав Шешељ је више пута тражио да му тај налаз буде достављен. Нису то желели да учине. Након више пута поновљеног захтева, они су му доставили тај налаз, показаћу вам како то изгледа, али је на месту где стоји дијагноза, и то лако можете видети, стављен бели папир пре фотокопирања и њему је достављен извештај на коме уместо дијагнозе стоји бели папир. Дијагноза је, другим речима, сакривена. Нико нема право да крије детаље о здравственом стању Војислава Шешеља. Они су покушавали да га умире, да кажу да то није ништа битно, међутим, он је инсистирао да оде, и отишао је после тога у цивилну болницу у Броново на преглед и тамо му је лекар поново ултразвуком констатовао да постоје промене на јетри, али је рекао да ултразвуком не може утврдити о чему се ради. Пре неколико дана Војислав Шешељ је поново одведен у болницу на преглед IC скенером и тада је констатовано да се ради о метастази рака на два места. Након тога је одведен код стручњака за канцер код кога је и раније ишао, и он му је рекао да је констатовано нешто што раније није било могуће видети, чега раније није било и да ће следеће недеље радити опет скенер, након чега ће бити познато детаљно какво је стање, да ли ће Војислав Шешељ и када бити оперисан. Војислав је већ неколико месеци тражио да оде на ове прегледе и он већ неколико месеци има константну температуру у између 37 и 38 степени, дакле благо повишену температуру. Њему су затворски лекари, да ли мислећи да је потпуно необразован или у шали, или из потпуне, ваљда пакости, рекли да је таква температура код њих у Холандији нормална, да је то можда у Србији повишена температура, али да је код њих у Холандији нормална. Он мисли да је у више наврата током ноћи имао температуру изнад 38 степени, али он у току ноћи, због затворског режима, није у могућности да мери температуру, већ само током оних сати када може боравити у заједничком простору и током оних сати када ради затворска амбуланта.

Желим да вам укажем на још једну ствар. Проблеми Војислава Шешеља са дебелим цревом су трајали од октобра 2012. године, када је он по први пут приметио крв у столици, на шта је одмах упозорио затворске лекаре. Међутим, они су и тада говорили да то није ништа озбиљно, да су то можда хемороиди иако се, како он каже, видело да крв није површинска већ дубинска. И тада је скоро годину дана трајало то натезање са лекарима у затворској болници да му ураде потребне анализе. Војислав Шешељ је инсистирао да иде на колоноскопију. Он је већ тада прилагодио, да кажем, своју исхрану тим својим сумњама и почео да једе углавном кувано поврће. И сад се храни тако. На крају су му радили прво анализу и донели резултате на холандском, дали му тај папир и рекли како је све у реду и како у столици нема паразита и како нема бактерија. Он је инсистирао да се уради анализа да ли у столици има крви или не. Након тога су му поново радили анализу. Потврђено је, али то већ био октобар 2013. године. Недуго затим је урађена колоноскопија и након тога операција дебелог црева приликом које му је одстрањено 30 центиметара дебелог црева.

Подсетићу вас и на то да је одређено, да су лекари у тој цивилној болници одредили терапију и да је Војислав Шешељ требао ићи на дванаест хемиотерапија, али да је након тога затворски лекар из затворске управе одлучила да га по повратку са прве хемиотерапије, коју је изузетно добро поднео, стави у изолацију у затворску болницу. Основна мера након примања хемиотерапије, која је агресивна према читавом телу и према свим органима, је подизање имунитета. Имунитет се диже тако што излазите на свеж ваздух, на сунце, тако што се здраво храните и тако што шетате. У изолацији у коју је стављен и која ничим није, дакле, медицински није оправдана, јер он не болује ни од какве заразне болести, Војиславу Шешељу је шетња била апсолутно ускраћена. Када се налази у својој ћелији, он има право на сат и четрдесет минута шетње дневно. Када је у изолацији, у затворској болници, он ни један једини секунд дневно не проводи у шетњи. Он је тада, по пририоди ствари, везан за кревет и ако имамо у виду чињеницу да три или четири дана проводи у цивилној болници, прикован за кревет када прима хемиотерапију, и да су му одредили седам дана изолације након тога, па дванаест циклуса тако – то значи да би Војислав Шешељ, отприлике, шест месеци требало да проведе у потпуној изолацији, лежећи у кревету, а то је нешто што нико здрав, па макар не примао хемиотерапију, не би могао да поднесе. Здравог човека ставите у кревет да лежи шест месеци – он ће након тога бити тежак болесник. Војислав Шешељ је најпре упозорио и затворску управу, и затворске лекаре да таква процедура, и такав однос, не само да нису медицински оправдани, већ је то потпуно супротно ономе што прописује медицинска наука. Након тога, када они од тога нису одустали, он је одбио даље да прима хемиотерапију.

Мислим да данас апсолутно више нема било какве сумње да Хашки трибунал убија Војислава Шешеља, да Хашки трибунал није у стању да против њега донесе пресуду, да Хашки трибунал против њега нема апсолутно никаквих доказа, и да су излаз из те ситуације нашли тако што ће ликвидирати Војислава Шешеља. Сви они који ћуте о томе што се Војиславу Шешељу догађа, сви они који не чине ништа да заштите његова основна људска права су саучесници у убиству Војислава Шешеља. И Влада Републике Србије, која пуних дванаест година није учинила ништа да заштити свог грађанина Војислава Шешеља! И ту није питање шта ми о њима мислимо – мислимо све најгоре! И Војислав Шешељ о њима мисли све најгоре! И о свим претходним, проевропским владама које раде против интереса српског народа  - али, то нема никакве везе са њиховим уставним и законским обавезама! Српска радикална странка захтева безусловно и моментално ослобађање Војислава Шешеља. Протекли су одавно сви разумни рокови за доношење пресуде. Последњи сведок тужилаштва је саслушан 2009. године, завршне речи су изнете пре скоро три године – не постоји никакво оправдање да Војислав Шешељ више и један једини дан проведе у притвору Хашког трибунала. И не постоји апсолутно никакав разлог да му се намећу било каква ограничења каква нису наметана никоме другом ко је пуштан из Хашког трибунала. Не постоји више опасност утицања на сведоке. На које сведоке? Процес је завршен. На сведоке је утицао Рамуш Харадинај – тако што их је ликвидирао! Војислав Шешељ није утицао ни на једног сведока, никада! Српска радикална странка ће се, током наредних дана, обратити Савету безбедности, који је надлежан за контролу рада Хашког трибунала. Ми ћемо се обратити амбасадама пријатељских земаља, од којих очекујемо да подигну глас, и да стану у заштиту Војислава Шешеља, као што су то урадили када је штрајковао глађу. Обратићемо се и међународним организацијама које се баве заштитом људских права, и очекујемо да ће и оне подићи свој глас протов нечега што је, како сам рекао, очигледно један покушај – поновљени покушај – убиства Војислава Шешеља.

Ја могу да вам кажем да ми, такође, нећемо седети скрштених руку, и да ће наше акције упозоравања јавности на оно што се дешава у Хашком трибуналу бити знатно радикалније него што су биле до сада, јер сада је, као што видите, догорело до ноката! Ми не желимо да чекамо да Војислава Шешеља убију а да се онда јављају душебрижници којима ће тога бити жао, који за ових дванаест година ништа нису радили. И упозоравам и представнике државе да не покушавају више да на Војиславу Шешељу прикупљају јефтине политичке поене. Нама не треба њихова брига, као што су је неки у претходном периоду исказивали, како су они, Боже мој добри, како су они, Боже мој фини, како они брину о Војиславу Шешељу, и како су они, ето, спремни да кажу како је то неправда. Нама не требају они да би нам рекли да је то неправда – нека кажу шта су они радили! Или, нека подносе оставке уколико су неспособни да заштите свог грађанина, а потпуно је јасно да они то не раде зато што код великог броја њих постоји велика мржња према Војиславу Шешељу – пре свега код највиших представника власти, и због тога што је повратак Војсилава Шешеља у Србију оно што њима у овоме тренутку, као и претходним властима током дванаест година, апсолутно не одговара. Као што је по политичком захтеву Зорана Ђинђића и тадашњег ДОС-овог режима Војислав Шешељ одведен у Хаг, као што је оптужница против њега политичка, исти су разлози и данас због којих је Војислав Шешељ и даље у Хагу, а то је – да би био уклоњен са политичке сцене у Србији.

Изволите, уколико имате неких питања. Ја се заиста надам, пре свега бих желео да се захвалим медијима који су дошли, јер се Српска радикална странка већ три године налази у потпуној медијској блокади. Некада је оправдање било то што ми у Народној скупштини немамо посланике – Боже мој, не прате нас због тога – а данас видите да и многе друге странке које нису парламентарне, попут ЛДП-а, који чак нема посланике ни у покрајинској скупштини, или попут Демократске странке Србије – да њих редовно прате, да на њихове конференције редовно долазе. Ми знамо због чега смо под медијском блокадом – због тога што смо једина претња режиму. Због тога што знају да са нама нема никаквог договора. Што знају да ми никада нећемо одустати од својих политичких уверења, и да никада зарад интереса, зарад власти нећемо правити компромисе са њима, као што, за разлику од многих, нисмо издали свог председника др Војислава Шешеља. Уколико имате неких питања, изволите. Уколико нема, хвала вам што сте дошли на данашњу конференцију.

 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ