Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, ево дошли смо до краја 2014. године, године која је обележена тиме да је највећи број грађана Србије дошао до беде, до велике социјалне и економске кризе и да је ова година била добра само припадницима режима, онима који су имали енормно високе плате и онима који су могли да користе државне привилегије, година која ће се памтити по томе што је потпуно блокирано правосуђе, што школе раде са скраћеним часовима, што је велики број запослених у штрајку и година која ће се памтити по томе што су сви ти штрајкови разједињени, што имају штрајкбрехере и што власт све то успева да контролише. Имамо по први пут и најаву од стране Владе да ће следећа година бити још гора и то такође не изазива револт код грађана већ се прихвата с равнодушношћу, што није добро. Ми смо мишљења да у 2015. години треба да буду ванредни парламентарни избори и убеђени смо да ће они бити одржани и то је најбољи начин за власт и за све оне који се баве политиком да се на један нормалан начин изађе из кризе и да држава почне да се уређује. Погубан пут кретања Србије ка Европској унији додатно угрожава и наш територијални интегритет, о суверености тешко да више можемо и причати, али и страховито економско назадовање. Ми мислимо да ће на неким наредним изборима, уколико власт не буде као до сада користила све ресурсе, позиције, притиске и уцене које је према бирачима спроводила, Српска радикална странка имати значајан резултат и да ћемо утицати на друштвена кретања апсолутно од сада, па убудуће.
Ми смо одлучили да у току јануара месеца Војислав Шешељ дође у Бор. Мислим да ће највећем броју грађана Бора бити задовољство пре свега из знатижеље да виде најпознатијег политичког притвореника у модерној историји, да чују шта има да им каже и тим поводом смо предали званичан допис Центру за културу са захтевом да нам изнајме биоскопску салу на коришћење, а послали смо допис и Телевизији Бор са предлогом да обезбеде гостовање Војислава Шешеља на Телевизији Бор. То ће уједно бити и тест који ће показати да ли и на локалном нивоу има цензуре, а самим тим и на републичком мада смо се на републичком уверили да има и да ли има диктатуре. Судећи по оном што нам се десило кад смо одлазили на митинг Српске радикалне странке 15. Новембра кад нам је превозник неколико сати пред полазак, у току ноћи отказао превоз, мислим да ћемо и овај пут имати велике проблеме да то обезбедимо. Војислав Шешељ ће свакако доћи, па ћемо се снаћи око организације што је могуће боље. Уколико у току зиме не будемо могли да обезбеђујемо сале, ми ћемо на пролеће кренути са великим митинзима на отвореном, а тада ће, претпостављамо, експлодирати бес који се скупљао у грађанима Србије, а који је најбоље каналисати ванредним парламентарним изборима.
Ми дакле мислимо да ће наредна година бити боља пре свега што очекујемо у њој изборе и пораз садашње власти која је заиста за ове две и по, скоро три године донела само огромну штету Србији, нова енормна задужења, даље уништавање институција система, даље уништавање наше економије и тај даљи неизвесни и убилачки пут према Европској унији.
Ја сам имао толико, уколико имате неко питање, изволите.
НОВИНАР: Како оцењујете тренутну ситуацију у Бору?
Бранислав Ранкић: У Бору је највећи проблем потпуно уништавање институција. Проблем Бора је у ствари проблем Благоја Спасковског. Проблем Бора је врло једноставно решити ако би тај човек схватио да је он један од 35 одборника када је у питању локална власт. Ништа више он не треба да схвати. Претпостављам да он тешко капира неке ствари када је у питању организација локалне самоуправе, али довољно је само да схвати да је он један од 35 одборника и да има иста права и обавезе као и остали одборници. Али, докле год може директор РТБ-а Бор да заврће уши председнику Општине да заврће уши начелнику Општинске управе или начелнику СУП-а или председнику Суда, дотад је илузорно било шта причати о Бору. Бор је са новцем којим је располагао запао у страшну кризу. Ако се сећате, ја сам до 2009. године водио Општину са буџетом од око 800 милиона динара. Од тог буџета су исплаћиване и плате запосленима, плаћани су сви материјални трошкови – од струје, грејања за све установе итд и још је понешто стигло да се уради на инфраструктури од дневних одржавања до неких капиталних улагања. Задње две године буџет је био две милијарде, то је значи по 12, 13 милиона евра годишње који је само служио за то да се нешто уради. Али, новац је разбациван на све могуће начине и не само да је разбацан, већ је тиме направљен и страшан терет за буџет убудуће. Имате јавна предузећа за која је у то време највећа критика била да су презадужена, а данас нико не сме ни да вам каже колика су задужења јавних предузећа. Питајте било кога, неће вам рећи. Топлана је данас дужна више од милијарду и 300 милиона динара, била је дужна 520 милиона када сам ја био председник Општине, али је имала и потраживања у висини од 540 милиона која није успевала да наплати. Данас су та потраживања нешто мања јер је наплата подигнута, а дуг је милијарду и 300 милиона. Па ви сада видите на који начин они данас газдују јавним предузећима, али су пуни приче. Затим, председник Општине мора да схвати да он са јавним предузећима нема апсолутно ништа. Председник Општине није ни оснивач јавног предузећа него Скупштина општине. Председник општине не поставља директоре јавних предузећа него Скупштина општине. Председник општине не поставља ни надзорни одбор него Скупштина општине. И чему служе састанци петком и понедељком? То је све губљење времена. Дакле, ако председник Општине схвати да има шест надлежности, само шест, чак не може ни када је питању располагање новцем из буџета да ради то на своју руку јер Скупштина доноси одлуку о буџету, а он у складу са законом мора да располаже онако како је донета одлука. Одлуком је прописано кад, коме и колико треба дати новца. Они то очигледно не схватају. Они мисле да се они питају за све чим дођу на власт , да могу уређивати и послове по месним заједницама и по школама... И то се дешава и на нивоу Републике, ово је пресликан систем и зато ми имамо да је четврти месец потпуне блокаде правосуђа и да се министар правде уопште због тога не секира, да председник Владе ниједног тренутка у изјави није хтео то да коментарише. И ако га неко упита за правосуђе, он се наљути. Он сматра да то није важно. А шта чини правну државу осим правосуђа? Функционисање правосуђа. И онда ако добијете из врха власти на неки начин сигнал да вама одговара да немате правну државу, никад ником то не може донети добро. Овде је на локалном нивоу такође присутан и велики број нестручних људи. Поред тога што бацају новац на разне ствари које нису приоритет, велики је и број нестручних људи. Неспособних. Али су сви осиони. Сви су убеђени да су најбољи. Ваљда зато што их је партија којој припадају поставила и они су убеђени да су они најбољи. Међутим, то ће бити кратког даха. Увек се то обије о главу тим промотерима. Нажалост, грађани плате најскупљу цену. Па неће ни они бити изостављени. Дође време увек за наплату свих рачуна. Дакле, основни проблем овде је човек коме нико ништа не може и пре три, четири године у неформалним разговорима било је увек приче око тога: биће мењан Благоје до марта, па до јула месеца, па ће га мењати до септембра, па ће најкасније до краја године да оде... То се помиње од 2010. па наовамо... Ја сам увек говорио неће га мењати. Зашто? Зато што је интерес који везује Благоја са свим владама које су се мењале тако велики, међусобни лични интереси појединих министара, председника владе и некох његових министара са Благојем да се то због тога не руши. Али ето, испоставило се да сам био у праву као и у већини случајева, међутим грађани од тога нажалост немају ништа.
Изволите даље. Ако нема више питања, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР