Марија Ступар:Добродошли на редовну конференцију ГО СРС. Подсетићу вас да је прошлонедењна тема била коначна одлука Купер Тајер, америчке фабрике гума, да купи ФАГ Трајал, део некада гиганта наменске производње "ТРАЈАЛ Корпорације", како би проширила производне капацитете на европском континенту. Многи се надају да ће овим чином бити побољшано катастрофално стање крушевачке привреде, да ће одређени број радника наставити да ради у бољим условим. Од 13 милиона евра, колико је Купер Тајер платио ФАГ, држави припада седам милиона, а бугарском власнику шест милиона евра, с обзиром да није остварио обавезе приватизационог уговора, који је предвиђао 25 милиона евра улагања. Купер Tајер је за своје потребе преузео фабрику без радника, тј. сав новац улаже у некретнине, а 417 радника , који су у сталном радном односу, остаје без посла, и то одлуком ревизорске куће BDO да "ТРАЈАЛ Корпорација" отпусти вишак радника новом систематизацијом радних места. Иако је Купер Тајер најавио запослење 413 радника, и поступком реструктуирања предвиђено је да део запослених добије отпремнине социјалним програмом, али само у висини од 30% бруто личног дохотка, на годишњем нивоу, за 10 година стажа. Остаје нејасно зашто је потребно отпустити, па повући са бироа рада 413 радника.
Одговор можемо наћи ако анализирамо ситуацију везану за збивања у оквиру ове компаније у Америци (Охају, Фајндли) , где радници после месец дана штрајка остају на улици. За њих се побринула војска спаса и суседи, који су им доносили намирнице, и понешто новца. Штрајк је инициран због немогућности склапања колективног уговора. Радници у Охају су се бунили, јер је уговор увек предвиђао пробни рад на 6 месеци, и продужетак уговора најдуже на 3 године, што је раднике доводило у положај сталне неизвесности, као и мањи лични доходак током трајања пробног рада. Многи су добијали отказе после 6 месеци, а многи по истеку уговора на 3 године. Колективним уговором није било предвиђено колика би била минимална цена рада, као и плата уопште. Такве услове радници у Охају нису могли да прихвате, мада су након штрајка само они били губитници.
Шта очекује раднике Трајала само можемо да претпоставимо. И овде је предвиђено да радници који склопе уговор о заснивању радног односа мораће да пристану на пробни рад од 6 месеци, јер је тако регулисано законом о заснивању радног односа, иако су као запослени ТРАЈАЛ Корпорације били у сталном радном односу.
Законо раду објављен у "Службеном гласнику РС" бр. 24/05, 61/05 и 54/09), и то одељак 5 члан 37, предвиђа да пробни рад траје најдуже 6 мсесеци, након чега се уговор може продужити до 12 месеци, али под условом да је реч о сезонском раду, замени радника који је оправдано спречен да обавља делатност, или ванредно повећање обима посла. У свим другим случајевима, закон предвиђа заснивање уговора о раду на неодређено време, тј заснивање сталног радног односа. С обзиром да КП у матичној земљи не склапа уговоре на период дужи од 3 године, да су радници у Охају покренули штрајк због немогућности потписивања колективног уговора, утврђвање минималне цене рада, како је могуће да ће успешна фирма чији радници из године у годину штрајкују донети бољитак радницима у Србији. Да ли је отпуштање, па накнадно запошљавање са бироа још једна малверзација, како би Купер Тајер добио од државе хиљаде евра по запосленом, остаје да се види. Но, судећи по пракси ранијих приватизација, нема простора да се надамо да ће овога пута бити боље, ако иза и ове приватизације стоје Тадић и Ђидић.
Поставља се питање на крају ко је одговарао за овакву приватизацију и да ли ће да одговара што се приватизација одвијала на штету радника, а одражава се негативно на целокупно становништво града Крушевца. Иако се показало да је свако приватизовано предузеће, уместо да се унапреди, како су обећавали актуелни политичари од 2000. године, дошли смо до ситуације да, не само да нису унапређена, већ су уништена. Сада су без производње и без великог броја радника, па се питамо да ли је нови купац ФАГ Трајала само још једна нова опција преко које власт черупа оно што је остало, поново на штету радника. А, грађани треба да се упитају колико још могу да дају стрпљење и поверење онима који су га већ више од деценију газили на сваки могући начин. И где су синдикати када се одлучује о судбини фирме? Да видимо каквав је садржај колективног уговора Купер тајер.
Да ли је порука власти у Србији да је дозвољено бавити се криминалним радњама, јер пред законом нећемо одговарати? Да ли је криминал квалификација за будуће високе политичке функције? Да ли треба до дна уништити државу да би постала чланица ЕУ? Колико још фирми треба продати, колико још грађана Србије треба осиромашити и понизити да би се, наводно, приближили "броду који тоне". И, да ли су народ и држава цена за болесне амбиције политичара без националне стратегије? Људски живот овде ништа не значи и не вреди, јер је сума новца постала мерило вредности и једини смисао живота! Колико кошта Србија, а колико српски народ?!
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР