Криминалне афере у режији СНС, ДС и СПС (Tранскрипт)

Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.

Даме и господо, Српска радикална странка сматра да Мило Ђукановић, дугогодишњи диктатор Црне Горе, мора што пре да поднесе оставку како се ситуација у Црној Гори не би даље заоштравала и како разбојничке банде, које он контролише, не би изазвале тешко крвопролиће на подгоричким улицама.

Мило Ђукановић је мафијаш, мафијашки бос. Мило Ђукановић је издајник српског народа. Мило Ђукановић је црногорску републику претворио у диктаторску деспотију и цели свет га сматра последњим диктатором у Европи.

Човек који је скоро 30 година на власти требало би сам да увиди да је досадио и грађанима Црне Горе и целом Балкану. Краљ балканске дуванске мафије, мафијаш најтежег калибра, требало би да бежи што пре и да са собом поведе и црногорског Аркана Брану Мићуновића. У противном мораће да им се суди, а није немогуће и за њих неки црногорски Мељак да се нађе.

Друго питање које потежемо на данашњој конференцији за штампу представља још једну епизоду у серији наших раскринкавања најкрупнијих криминалних афера у Србији.

Данас имамо на тапету „Србијагас“, „Петрохемију“ и рудник "Ресавица".

То су три велика пословна система, која су упропастили кадрови Демократске странке и Социјалистичке партије, а ти кадрови су и даље под заштитом напредњака. Реч је о „Србијагасу“, ХИП "Петрохемија" и Јавном предузећу "Ресавица" са девет рудника подземне експлоатације угља.

Јавно предузеће „Србијагас“ имало је 1. јануара ове године укупне обавезе од 192 милијарде и 700 милиона динара или 1,6 милијарди евра. Дугорочне обавезе износе 38, а краткорочне 62 одсто. За већину тих обавеза гаранцију је дала Република Србија.

Укупна садашња књиговодствено исказана вредност сталне и обртне имовине овог гиганта српске привреде је 120 милијарди динара, или око милијарду евра. Предузеће располаже само са 78,6 милијарди динара сопственог капитала, или са око 655 милиона евра, док су исказани кумулирани губици достигли 151 милијарду динара, односно милијарду и 260 милиона евра. Ти губици су појели сопствени капитал, па су исказани губици изнад вредности капитала за 72,4 милијарде динара. Дакле, губици изнад вредности капитала су 603 милиона евра, па су обавезе веће од имовине за чак 574 милиона евра.

Само у 2014. години Јавно предузеће „Србијагас“, које је у власништву Републике Србије, исказало је губитак у пословању у износу од 45 милијарди динара, или око 375 милиона евра, док је губитак у 2013. години износио 49,7 милијарди динара.

Ако се исказани губитак у прошлој години упореди са оствареним приходом од 70,3 милијарде динара, очигледно је да само исказани губитак чини више од 64 одсто укупног прихода.

Тај губитак је и већи ако се овом републичком јавном предузећу додају губици остварени у његовим зависним предузећима: Метанолско-сирћетном комплексу АД у Кикинди, са 472 запослена и "Агрожив" АД из Житишта, са 1.228 запослених.

Невероватно је, поред овако фрапантних података о уништавању српске привреде, да је "Србијагас" преузео и ова два привредна болесника, од којих се један бави одгојем и клањем пилића, а касније и Српску фабрику стакла из Параћина, коју су продали бугарском тајкуну Цветану Василеву, широј јавности познатом по финансирању Фондације Драгице Николић.

Само Српска фабрика стакла из Параћина дугује ЕПС-у и "Србијагасу" више од 20 милиона евра. Интересантно је да је пре три дана за новог директора ове фабрике изабрана жена Душана Матковића, некадашњег директора Железаре Смедерево и високог функционера Социјалистичке партије Србије.

Ово је најочигледнији пример спреге демократа, социјалиста и напредњака у највећим криминалним аферама које потресају Србију и подривају економску моћ наше земље. Они се руководе неразумном логиком да некоме, попут Душана Бајатовића, ко докаже да не зна да руководи предузећем и ко је од „Србијагаса“ направио великог губиташа, додељују улогу спасиоца других губиташа.

Уместо да Демократска странка да Богићевићевом шабачком концерну "Фармаком“, који је настао из фарме пилића, да лечи са више од 40 милиона евра пропалу корпорацију „Агрожив“, они то утрапе Дачићевим социјалистима и Јавном предузећу „Србијагас“.

Кумулирани губици до краја 2014. године у МСК Кикинда износили су 2,3 милијарде динара, или око 20 милиона евра, а у АД „Агрожив“, који ни до данас није предао уредан годишњи обрачун за прошлу годину, кумулирани губици до краја 2013. године достигли су износ од 40 милиона евра.

Директно одговорни за овакво катастрофално пословање су Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“ и чланови Надзорног одбора Миливоје Милетић, Сретен Јовановић, Весна Ракочевић, Зоран Јанковић и Вељко Милошевић.

Импресивно је и дуговање Јавног предузећа „Србијагас“ према банкама у земљи и иностранству, на дан 31. децембра 2014 године, исказано у милионима евра.

„Банка Интеза“ 217,1 милион, „Збербанка“ 52,5 милиона, „Уникредит банка“ 49,5 милиона, „Сосијете женерал“ 43,5, „Ерсте банка“ 36 милиона, „Хипо Алпе Адриа“ 31,5 милион, „Војвођанска банка“ 31,2 милиона, Комерцијална банка 18 милиона, НЛБ банка 12,9 милиона, ОТП банка 15,7 милиона, што је укупно 507,9 милиона евра кредита банкама које послују у Србији.

Кредити према иностраним банкама су нешто мањи: „Дојче банка“ 83,7 милиона, „Швајцарска банка“ 81,2 милиона, „Европска банка“ 39,5 милиона, „Амстердам трејд“ 14,1 милион. Укупан износ ино-кредита је 218,5 милиона евра, а укупно кредитно задужење ЈП „Србијагас“ је невероватних 726,4 милиона евра.

И поред оволиких губитака, Душан Бајатовић је ових дана незаконито поделио запосленима 75 милиона динара, обмањујући Надзорни одбор да се ради о јубиларним наградама запослених који у "Србијагасу" имају непрекидни стаж од 10, 20 и 30 година.

ХИП "Петрохемија" АД Панчево

У 2014. години "Петрохемија" је остварила укупан приход у износу од 30,1 милијарду динара, што је у односу на претходну годину, када је укупан приход био 41,7 милијарди динара, ниже за 28 одсто.

У 2014. години трошкови репроматеријала и енергије износили су 31 милијарду динара, што значи да је нето продајна цена једнака само утрошку репроматеријала и енергије. А у претходној, 2013. години у „Петрохемији“ је тај утрошак био већи од прихода за скоро пет милијарди динара. На приходу од 30,1 милијарде динара у 2014. години исказан је губитак у пословању од 11 милијарди динара, или 36,6 одсто укупног прихода оствареног у тој години.

„Петрохемија“ је пуштена у рад 8. јула 1975. године и данас запошљава 1.438 радника. Укупна књиговодствено исказана вредост пословне имовине на дан 1. јануара 2015. године износила је само 14,7 милијарди динара, или 123 милиона евра. Предузеће је остало без динара сопственог капитала, јер су укупни кумулирани губици достигли износ од 69,5 милијарди динара. Како је вредност укупних пословних средстава само 14,7 милијарди динара, обавезе које прелазе вредност укупне имовине су 55 милијарди динара, или 457 милиона евра. Дакле, не постоји купац у свету који ће купити ХИП "Петрохемија" са дуговима од 550 милиона евра.

У ХИП "Петрохемија" а.д. власници су: 54,89 % Република Србија, 13,63 % Фонд за развој Републике Србије, 13,38 % ЈП „Србијагас“, 12,72 НИС, а.д. Нови Сад и 0,51 % Општина Панчево.

Највећи повериоци ХИП "Петрохемија" су „Србијагас“, ЕПС и друга јавна предузећа са потраживањем већим од 200 милиона евра.

ЈП Ресавица

Ово јавно предузеће за експлоатацију угља, како лигнита, тако и каменог и мрког, у девет рудника са подземном експлоатацијом је једна од великих финансијских рупа у српској привреди.

Јавно предузеће Ресавица чине: Рудник антрацита Вршка чука, Рудник каменог угља Ибарски рудници, Рудник мрког угља Рембас, Рудник мрког угља Боговина, Рудник мрког угља Соко из Сокобање, Рудник мрког угља Јасеновац из Крепољина, Рудник мрког угља Крепољин, Рудник лигнита Штаваљ и Алексиначки рудници.

Поред рудника, ЈП Ресавица има и сопствено привредно друштво за угоститељство „Ђула“, са 134 запослена и друштво за путнички превоз рудара „Рембас транс“ са 96 запослених.

После више од 100 дана од истека рока за предају биланса, ово републичко јавно предузеће, чији рок за приватизацију истиче у мају идуће године, није предало исправан биланс за 2014. годину.

Због тога ћемо катастрофално пословање Ресавице представити кроз билансе из 2013. године.

Овај рударски конгломерат има 4.125 запослених, углавном рудара, који предано раде, али их политичари и администрација већ деценијама терају у губитке и приказују их као друштвено некорисне. Ти наши рудари раде један од најтежих послова у држави и заслужују поштовање целог друштва.

Укупна књиговодствена вредност целокупне сталне и обртне имовине на крају 2013. године у Ресавици је износила само 7,5 милијарди динара, односно 63 милиона евра, а кумулирани губици 154 милиона евра. На пословном приходу оствареном у 2013. години од 63 милиона евра стоји терет минулих губитака од 154 милиона евра, или два и по годишња прихода.

Запосленима се на крају те 2013. године дуговало 2,3 милијарде динара, или скоро 20 милиона евра, а дуг за доприносе за пензијско и здравствено осигурање је већи од четири милијарде динара, или 34 милиона евра. Дуг према сваком запосленом у просеку износи око пет хиљада евра.

Српска радикална странка захтева од представника режима да хитно ураде биланс Јавног предузећа Ресавица за 2014. годину и да у најкраћем року исплате рударима заостале зараде и уплате им доприносе за пензијско и социјално осигурање.

Ово је, дакле, најновији резултат рада експертског тима Српске радикалне странке из области економије. Изволите, ако имате неко питање. Ако немате, хвала вам.

Новинар: Поводом јучерашње одлуке у Унеску, шта то практично значи?

Проф. др Војислав Шешељ: Ваше цењено име је...?

Новинар: Бојана Миловановић, из новинске агенције Бета.

Проф. др Војислав Шешељ: А, из Бете сте. Добро.

Ми смо тако нешто и очекивали. Сад предстоји велика борба на скупштини Унеска. Међутим, проблем је што у исто време Влада Србије предаје Косову и Метохији све више атрибута државности. Цели први сет Бриселских споразума иде у том правцу. Други сет Бриселских споразума то само допуњава и ревалоризује. Не може влада са једне стране да иде наруку западним силама и шиптарским сепаратистима по питању Косова и Метохије, а са друге стране да глуми да се бори да Косово и Метохија остану у саставу Србије. То је контрадикцио ин адјекто. То је немогуће.

Имате ли још питања? Хвала вам што сте дошли.

v

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ