Борис Алексић:Добар дан, даме и господо. Добро дошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Моје име је Борис Алексић, а са мном су моје колеге: Вјерица Радета и Мома Марковић. Данас, имамо неколико тема, о којима желели да с вама разменимо мишљење. Чули сте, да представници Владе Републике Србије, увелико и данима, најављују да је кредитни рејтинг Републике Србије поправљен. При томе, позивају се на извештаје америчке фирме „Стандард и Пур“. Међутим, Српска радикална странка има поуздане податке, да је кредитни рејтинг Републике Србије далеко од тога да буде побољшан. Говоримо о кредитном рејтингу Србије и чињеница је, да је Влада Републике Србије, односно - да су неки њени представници нетачно представили податке из извештаје ове америчке фирме.
О чему се ради? Наводно је рејтинг Србије до сада (према овој фирми) био ББ минус, а од прошле, то јест претпрошле недеље он је ББ стабилан. Дакле, поправљен је. Оно што нису објаснили је чињеница да је ознака „Б“, уствари, ознака за шпекулативне финансијске инструменте, или за шпекулативно стање на тржишту. Дакле, ми нисмо ушли у ону категорију – „А“. Да вас подсетим, значи у овој категорији се подразумевају квалификације од А, AА па до AAА. Дакле, најстабилнији системи би поседовали финансијске инструменте са ознаком ААА. Међутим, веома је интересантно, да се представници Владе Србије позивају, управо, на извештаје једне америчке фирме „Стандард и Пур“. Због чега? Подсетио бих вас, да је својевремено једна од најпознатијих банака „Credit Suisse Group“ имала ознаку AAА, и да су управо обвезнице, хартије од вредности са том ознаком фирме , „Стандард и Пур“ на коју се позива Влада Републике Србије довеле до гибитака у тој фирми од 80 милиона долара. Дакле, оне су биле прецењене. „Стандард и Пур“ је ту погрешио за неких 460 милиона долара. Сада за Владу Републике Србије можда то није много, али јесте за грађане Србије. Шта се даље догодило? Такође, „Стандард и Пур“је процењивао стање исландских банака. Међутим, овој америчкој фирми, током 2008. године, уопште није пошло за руком да предвиде крах тих фирми и њихових финансиских инструмената. А управо је до краха дошло, иако су све те банке имале рејтинг ААА. Као и сам Исланд. Дакле, дошло је до проблема, јер су многе банке отишле у банкрот. Велики проблеми су задесили грађане те државе. Јасно је шта Српска радикална странка мисли о овој информацији. Влада Републике Србије је пласирала ову информацију, да би оправдала будућу задуженост грађана Републике Србије. Влада жели да каже да је поправљен кредитни рејтинг Републике Србије, а то није тачно. Он је, заиста, лош. Очигледно је, Влада намерава да се и даље задужује. Ја ћу вас подсетити, да је тренуто спољни дуг Републике Србије 30 милијарди долара. Већи је од дуга Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Социјалистичка Федеративна Република Југославије је имала спољни дуг мало већи од 20 милијарди долара, али је стара Југославија имала три пута више становника, дакле 22 милиона, а Република Србија има само 8 милона. Један грађанин Републике Србије би морао да плаћа оно што би морала да плате три грађанина бивше Југосалвије. Ако наша држава настави с додатним задуживањем, доћи ће до катастрофалних последица и у нашој привреди и код нашег становништва. Просечна српска породица је, тренутно, задужена износом од неких 18 хиљада долара. Дете које се роди, задужено је с 5 хиљада долара. Како ће то да се отплати када све више људи губи посао, када је држава све задуженија? Када сам навео овакав износ од 18 хиљада долара за просечну српску породицу, нисам имао у виду и камате, које следе и чију висину није лако израчунати. Није то израчунала ни Влада Републике Србије.
Следећа теме су: буџет Републике Србије и извештај Државне ревизорске институције. Као што знате, у неким медијима се појавила информција, да опозиција није заинтересована за извештај Државне ревизорске институције. Те, да се о њему не расправња у Скупштини Републике Србије - пре него што се обави расправа о буџету. Ово је скандалозна изјава. Колико знам, такав став од политичких партија, једино има Српска напредна странка. А та странка је почела са стварања неког двопартијског система са Демократском странком. Ја ћу вас подсетити, да је Српска радикална странка, у више саопштења, истрајавала да се расправа о томе обави у Парламенту - пре расправе о буџету. Како ми можемо да растпарвљамо о трошковима у наредној години, ако не видимо како су потрошена средства грађана Републике Србије у претходном периоду. То је незамисливо. Ево, ја ћу вам скренути пажњу на неколико детаља из тих саопштења. Ми смо јасно истакли, да, пре расправе о буџету за идућу годину, мора да се нађе на дневном реду извештај Државне ревизорске институције. Недопустиво је, да Народна Скупштина расправља о трошењу новца пореских обвезника у следећој години, а да није имала прилику да изнесе свој став о потрошеним средствима – у ранијем периоду. Као што знате, обаљена је контрола, како кажу у Влади, на случајном узроку од неких 27 одсто целокупне структуре буџета - у 14 министарстава, 3 управе и једној дирекцији. Велики број неправилности је откривен. Неке, чак, подразумевају и кривичну одговорност. Корисници буџета троше одређена средства, а то не правдају. Како је то могуће? То је случај у многим министарствима. Министарства не полажу рачуне о трошењу средстава.
И као што знате, мањак прихода је утврђен са око 20 милијарди и 2,2 милина динара. Међутим, тај мањак је много већи. Само желим да кажем, да је у издању Српске радиклане странке изашла једна књига „Ревизија демократије“ младог аутора Ивана Нинића, где се, до детаља, објашњавају злоупотребе с буџетом Републике Србије. Тамо имате податке финансијских инспекција и других државних органа, што је доказ да смо ми први покренули ову тему и упозоравали да се 9 година у Републици Србији не ради како треба и да Државна ревизорска институција не радио свој посао. А тај нерад Државне ревизорске институције је омогућио све малверзације. Ми смо на добром путу, да утврдимо колико је новца украдено од грађана Републике Србије. О томе ћемо вас обавестити. Следећа тема о којој ћемо говорити је процес пред Међународним судом правде у Хагу. Српска радикална странка има поуздане податке о одликама пресуде Суда. Закључак се намеће и на основу изјава пресдседника тог суда - и појединих судија. Ја ћу вам навести шта је председник Међународног суда правде - органа Уједињених нација, Хасасио Овада, представник Јапана, рекао. Образложио је будућу одлуку Суда као саветодавни закључак, на тридесет страница. “У њему неће бити прецизног одговора о праву на сецесију Косова и Метохије. То ће бити документ који ће се проучавати и свако може донети свој закључак. Судије могу да имају каткад неусаглашена и различита мишљења и то је сасвим нормално”. Хасасио Овада нам је ставио до знања да ће одлука Међународног суда правде представљати нешто неодређено. Свако ће моћи да нађе оно што жели да нађе. У таквој ситуацији, они који су најмоћнији, а то су западне силе, могу да реализују оне делове пресуде који им одговарају. Занемариће делове који им не одговарају. Дакле, имаћемо исто оно што и са Резолуцијом 1244. Као што знате, Резолуција 1244 није примењена до краја. Српска војска и полиција се нису вратиле у одређеном броју у јужну српску покрајну Косово и Метохију, иако то изричито пише у Резолуцији 1244. Такође, пише да су територија Косово и Метохија неодвојиви део Републике Србије, што је потврђено и у претходним резолуцијама. Такође, одређене државе чланице Уједињених нација, пре свега Европске уније и, наравно, САД, отворено крше такав став. Шта је још Овада, као председник Суда, поменуо? Рекао је, да је саветодавни закључак необавезан за спровођење. Инсистира на том детаљу, а тај детаљ је веома индикативан. Јапан је признао независност Косова, то знате. Каже “мишљења и разматрања су изузетно позитивна и веома корисна, зато што омогућавају да се сагледају различита гледишта” Aли овде није реч о томе - да ли је законито или није законито једнострано проглашење независности Косова. Господин Овада представља рад Међународног суда правде као једну врсту необавезног скупа, где људи расправљају о тој теми - на овај или онај начин, као да Међународни суд правде није орган Уједињених нација. Произилази да он нема обавезу да одлучује о веома важној теми, а да за свој нејасан став не сноси одговорност. Да би се дефинитивно скинула одговорност са Међународног суда за судбину Косова и Метохије, господин Овада је рекао да ће коначне закључке дати Генерална скупштина Уједињених нација, која се и обратила са одговарајућом молбом Међународном суду правде. Дакле, план је врло јасан - косовски круг треба да се затвори, и да албански шовинисти добију државу, а нису могли да одржавју ни своју матичну државу у Албанији. Ја ћу вас подсетити на неке од аргумената. Пре свега, желим да кажем да је 12 држава иступило у одбарну српског става, да су Косово и Метохија део Србије, а 19 држава је иступило супростављајући се ставу Републике Србије - подржавајући став терориста са Косова и Метохије и став њихових спонзора, пре свега САД-а и Европске уније. Пре свега, сама декларација о независности је супротна Резолуцији 1244. Привремена власт на Косову и Метохији је имала јасно утврђене надлежности, а у њих није спадало право на самоопредељење. То право не може бити реализовано без посебних услова – а они никада нису постојали. Поготово, нису постојали у тренутку када је донета шиптарска декларација, т.ј, одлука о независности. Још једном, желим да подвучем, да међу ових 19 земаља - које су на страни независности Косова и Метохије, предњаче САД и већина земаља Европске уније. То су они који су разбили и Југосалвију. Сада промовишу независност Косова. Занимљиво је да сада имамо поступак Међународног суда правде. Он је доносио раније сличне одлуке, а сад их је најавио и председник суда и у вези с питањем нуклеарног оружја. Било ког човека на улици да питате, да ли је дозвољена употреба нуклеарног оружја, он би рекао да није. Или би рекао да је то забранио неки Међународни суд. Међутим, Међународни суд правде то није учинио. Он је једноставно донео закључак, да не постоје изричита правила у Међународном праву о забрани употребе нуклеарног оружја. Шта је даље занимљиво? Ви сте видели како је текла расправа о Косову и Метохији пред Међународним судом правде. Русија је имала 45 минута - да брани своје ставове, а представницима Косова иако они нису сврстани у категорију држава, добили су 3 сата. Три пута им је дато више времена од Русије. Да ли је то идикативно? Пред тим судом се употребљава и израз „косовска страна“. За коју се сматрају искључиво Албанци. Дакле неко легализује етничко чишћење које је тамо спроводи над српским народом. Такође, Србе на Косову и Метохији третирају као националну мањину. Поставља се питање, како је могуће да представници Владе Републике Србије дају изјаве - у којима наводе да расправа пред Међународним судом правде иде у добром правцу. Да сумирамо све, ја вас подсећам да је Нови Зеланд признао независно Косово - само неколико дана пре расправе пред овим судом.
Према садашњем стању, ствар је оваква: 6 судија је за признавање међународне противправне независности Косова, 1 је под заком питања, а 8 је против те независности. То је нека ситуација, у којој би могла да се извуче одлука о којој је говорио председник Међународног суда правде. Влада Републике Србије мора да анализира ове податке и да употреби сва дипломатска средства, како би заштитила Србију. Ситуација је веома озбиљна. Још сам хтео да вам кажем, да је навршена година дана како је Еулекс на Косову и Метохији. То је једна противправна мисија Европске уније. Њени припадници су постали познати по кршењу људских права Срба. Не раде ништа друго осим оно што је радио и високи представник Европске уније у Босни и Херцеговини - Еди Есдаун, када је забрањивао дела књижевника и нобеловца, Иве Андрића, када је ускраћивао у БиХ демократска права, а Парламенту и извршној власти онемогућавао доношење одлука. Тужиоци Еулекса су подигли оптужницу против лидера Срба са севера Косова, које називају терористима. На званичном сајту Европске уније је објављена карта Србије, на којој су границе између Косова и Метохије и осталог дела Србије обележене као међудржаве. Европска унија је објавила и један званичан документ европске комисије, који је насловљен „Хајдемо у Европу“, где се, до детаља, објашњава шта Косово мора да уради - да би постало члан Европске уније, без Србије. Зато ми сматрамо да наша држава мора да учини додатне напоре, како би заштитила права Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији.
Ја сам толико имао да вам кажем. Да ли имате нека питања?
Ако немате, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР