Красић: Тражимо заказивање ванредне седнице о Косову и Метохији

Зоран Красић: Искористили смо прилику да, данас, у Народној скупштини, обавестимо јавност о неким активностима Српске радикалне странке.

Посланичка група Српске радикалне странка данас је поднела предлог председнику Народне скупштине да се сазове посебна седница на којој би се одржала расправа око, према нашем мишљењу, актуелне теме, а која би имала наслов: „Политика Владе Србије према јужној српској покрајини у контексту отворених захтева западних дипломата да је признање такозваног независног Косова услов за улазак у Европску унију“.

О чему је реч? Због оне резолуције Генералне скупштине Уједињених нација, Борис Тадић је наметнуо обавезу Србији да под окриљем Европске уније обави неке преговоре са представницима, мора се ипак рећи, „независног Косова“. Ти преговори трају. Знате да смо пре неколико месеци тражили расправу о тој теми, али смо добили информацију да је извештај о преговорима тајне природе и да не може да се поднесе. Међутим, током протеклих месец дана, већи број страних дипломата је током боравка у Србији отворено најављивао да се од Србије очекује и захтева да призна ово и овакво „независно Косово“. Има неких финеса у вези с тим да ли је признање услов за кандидатуру или је услов за неки, наводно, пријем. Знате и сами да је јавност засута информацијама о црвеним, жутим, зеленим и другим линијама испод које власт не жели да иде. Подсећам јавност и оне који су на власти да још постоји Устав Републике Србије, по коме је Аутономна покрајина Косово и Метохија саставни део Републике Србије.

Желимо да отворимо ову тему и скрећем пажњу да није никаква сметња то што смо у ванредном заседању, јер је прошле године три пута током ванредног заседања отварана расправа по члану 210 Пословника Народне скупштине. Уједно, обавештавам народ да је Српска радикална странка током јуна упутила два предлога по истом основу.

Прва актуелна тема су били резултати сарадње Републике Србије са Хашким трибуналом. Зна се да ту није реч само о испоруци Ратка Младића. Требало би видети какви су ефекти те сарадње, јер је она поприлично једносмерна и на штету Републике Србије. Друга тема је био однос Републике Србије према војним савезима. Ишли смо у сусрет НАТО самиту од 13. до 15. јуна у Београду и сматрали да је неопходно да се отвори та тема, односно да се види која је оријентација Србије с обзиром на Резолуцију, како је неки тумаче, о војној неутралности, на Партнерсто за мир и све веће насртаје са Запада да је услов за неке интеграције Србије још ближа веза са НАТО пактом.

У Хрватској је 11. јуна одржана војна вежба оружаних снага Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије под окриљем НАТО пакта, а НАТО пак т је саопштио да су резултати те војне вежбе припрема здружених снага које ће заменити Американце у Авганистану. Наша јавност то не зна, а зна се да није наклоњена тим процесима. Чак 92 одсто грађана Републике Србије не жели да чује за НАТО пакт, не само у погледу чланства него и тих блиских односа, а 80 одсто грађана не жели да чује за Европску унију. Тако да сви они који сматрају да признавање „независног Косова“ и лагано клизање Косова и Метохије ка независности, уз прећутну сагласност Републике Србије,такође не наилазе на одобравање грађана. Не само због Устава, већ што српска душа не дозвољава да се распарчава српска територија.

Дакле, три теме се налазе пред председником Народне скупштине и очекујемо да Славица Ђукић Дејановић, у складу са Пословником, током јуна закаже седницу и стави ове теме на дискусују, како би народни посланици могли да изразе своје ставове. Желимо да јавност види шта ми тражимо од представника власти у циљу очувања нашег уставног поретка и борбе за суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.