Драган Тодоровић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка поставља питање Борису Тадићу чега се плаши и због чега не дозвољава да директор Безбедносно-информативне агенције, Саша Вукадиновић, дође на седницу Одбора за контролу служби безбедности и изнесе неке чињенице везане за три операције тадашње службе државне безбедности 2001. године, „Кактус“, „Шумадија“ и „Мачва“, којима је обухваћено око 56 лица према којима је спровођено комплетно праћење, значи прислушкивање њихових разговора, физичко праћење, отварање поште и свега онога што се у таквим акцијама примењује.
Иако смо господину Тадићу 23. марта упутили писмо као члану Комитета за безбедност, шесторо посланика чланова Одбора за одбрану и безбедност, да је угрожена цивилна контрола, до дана данашњег нисмо добили одговор. Јавност је већ обавештена да је једна седница Одбора, на коју је требало да дође директор Безбедносно-информативне агенције и одговара на постављена питања посланика. Том приликом се Одбору обратило седморо посланика за захтевом да се пре тог састанка обаве неке консултације како би се договорили око тога како би тај састанак текао, односно начин како би постављали питања директору Безбедносне агенције.
Исти случај се понавља и данас. Иако је Одбор за одбрану и безбедност заказан за сутра за 10 часова, седморо посланика владајуће већине такође је поново послало захтев за одлагање седнице Одбора за одбрану и безбедност. И сад већ ово не може да буде случајност. Нешто се крупно ваља у овим акцијама. Неких чињеница се Борис Тадић и Демократска странка плаше, нечега шта то не треба да чује јавност јер је већ неколико пута речено да би неке информације везано за ове акције могле, вероватно, да објасне неке чињенице, можда и позадину убиства Зорана Ђинђића јер су информације које ми имамо, које су тачне, да је неко из најближег окружења Зорана Ђинђића био праћен у овим акцијама, што ће рећи да је праћен и Зоран Ђинђић. На посредан начин. Зашто Борис Тадић не учини све, пре свега као председник Републике, као председник Демократске странке, да помогне да јавност сазна те чињенице? Овако нама остаје да пробамо на неки други начин, уколико Демократска странка и Борис Тадић буду истрајали на овим стварима, да затражимо форимирање анкетног одбора како би дошли до ових информација јер ово на најозбиљнији начин говори да Демократска странка и Борис Тадић неће да се сазнају све чињенице око убиства Зорана Ђинђића. Има ту још и других ствари, али за нас је ово најозбиљније и најбитније и мислим да више не би требало да се на овакав начин избегава да јавност добије пуну истину око убиства Зорана Ђинђића. Посебно је опасно што је угрожена цивилна контрола служби безбедности. Одбор за одбрану и безбедност Скупштине Републике Србије, пре свега, као своју најважнију улогу има контролу служби безбедности, и цивилних и војних. Кад се каже цивилна контрола, мисли се на парламент, али пре свега се мисли на опозицију јер позиција има власт, она поставља и директоре ових агенција тако да њој и није циљ да се те агенције контролишу, и оно што је посебно важно, владајућа већина и данас, а и раније је злоупотребљавала службе безбедности у политичке сврхе за обрачун са политичким неистомишљеницима. То је свима познато, не треба никога убеђивати посебно колико је то истина и колико је то тачно. Ако ви на овакав начин спречавате посланике и чланове Одбора за одбрану и безбедност, то на најбољи начин говори да у Србији не постоји могућност контроле служби безбедности. Међутим, ја као председник Одбора ћу покушати, нормално у складу са Пословником и у складу са законом, да учиним све како би јавност напокон добила пуне информације везане око ове три акције 2001. године, посебно имајући у виду чињеницу да тада Врховни суд није одобрио ове акције, да су оне вођене противзаконито, у дугом временском периоду, што је потврдио и директор БИЕ приликом разматрања шестомесечног извештаја Безбедносно-информативне агенције.
Друга ствар, везано за данашњу конференцију, је питање које поставља Српска радикална странка Влади Републике Србије шта мисли да уради када је у питању ова велика економска криза која полако све више захвата државу Србију и грађане Србије и прети да Србији и њеним грађанима нанесе непоправљиву штету. Посебно постављамо питање Влади шта намерава да уради како би заштитила пре свега мала и средња предузећа, све пољопривреднике и све оне који су узели кредите, уложили нека готовинска средства и у великој мери заложили своје непокретности као осигурање за кредите које су добили за куповину опреме или приплодних грла са којима су намеравали да повећају производњу и да остваре неки додатни доходак. Неспорна је чињеница да се у Србији смањио обим производње у скоро свим сферама од 30 до 70%. И сад се поставља питање како неко ко је узео кредите, педесет, сто и више хиљада евра а рачунао на одређен обим посла, може да врати те кредите уколико Влада не буде нешто учинила. Доћи ћемо у ситуацију да ће банке као прву меру кренути да одузимају машине и све оно што је купљено за те кредите или ће као једноставнији начин узимати станове и куће које су биле обезбеђење за узимање тих кредита. И постављамо питање шта Влада има намеру да уради по питању галопирајуће незапослености која погађа Србију. Ми имамо податке да наводно 10.000 радних места, односно 10.000 радника остаје без радних места у току једног месеца, али те цифре су много веће. А сем размишљања како да опљачкају грађане Србије, ми не видимо ни један једини други потез Владе. Наводно, Влада предузима низ акција у виду штедње, рационализације како би се терет кризе превалио на оне богатије, како би наводно преко смањења броја запослених у државној администрацији и тако даље, али све то пада у воду на првом кораку на који наиђете или на првом случају на који наиђете. Једноставно све то може да се подведе под две речи - лаж и превара. Као што је било најављено опорезивање пензија и плата већих од 12 000 динара, па онда да ће смањити плате у државној управи, па да ће повећати ПДВ и акцизе и тако даље, само се размишља како да се опљачкају грађани Србије и да се попуни буџет који је испражњен захваљујући неадекватним или никаквим мерама Владе. А кад погледате шта ради, онда вам је јасно да је ова Влада не само неспособна да нађе било каква решења, него да она тражи решења само како би до краја искористила могућност зато што је на власти и како би се појединци у њиховим редовима додатно обогатили.
И ево, ја ћу вам показати један најсвежији случај када је у питању појединац, али тако вам је свуда, имали сте доста пута прилике да чујете, везано за плате у јавним предузећима, колике су плате директора, председника управних одбора, председника надзорних одбора и тако даље. Ево, овде се ради о решењу које је издато Вукчевић Надежди која је од 16. 3. 2007. године остала нераспоређена у Градској управи града Београда, у Секретаријату за управу, каже „престаје радни однос у Градској управи града Београда са даном 19. 3. 2007. године и закључно са тим даном остварује право на плату и друга примања у Градској управи града Београда. Каже, „именованој се исплаћује отпремнина у износу од 1.784.498,98 динара са даном престанка радног односа из тачке 1. овога решења.“ То је нешто око 22.000 евра, тада. И не би то ништа било чудно када се не би знале чињенице које говоре да је ово драстична злоупотреба од стране надлежних јер госпођа Надежда Вукчевић за два месеца би напунила пун радни стаж од 35 година и она би уживала у заслуженој пензији. Дакле, два месеца пре добијања пензије, односно напуњених 35 година радног стажа, Надежда је добила стимулативну отпремнину, ставила 22 000 евра у џеп и завршила посао, али то јој је неко омогућио. Начелник Градске управе, Тамара Стојчевић, сада је секретар у Влади. Е, то су ствари које говоре у каквој држави ми живимо и како се злоупотребљава службени положај. Наводно све по закону, али у позадини се крију још неке чињенице. Поставља се питање зашто баш госпођи Надежди Вукчевић јер она и није на неком високом положају на радном месту. Можда она има посебне заслуге, па да видимо које би те заслуге биле. Ја претпостављам да су ти разлози врло једноставни. Она је жена господина Вукчевића, специјалног тужиоца. Зар после свега треба посебно објашњавати који је Вукчевић у питању? Онда се поставља врло једноставно питање - па како Владимир Вукчевић може да буде на том месту? Како уопште ова држава може да опстане у оваквој ситуацији и са свим овим што се дешава у овој држави?
Е, зато се ми налазимо тамо где се налазимо и зато нема могућности да се за Србију укажу бољи дани докле год су овакви људи на власти.
Ми смо имали данас толико, изволите господо новинари ако имате неко питање с обзиром на број који је данас присутан, чини ми се да ћу моћи да одговорим на сва питања али добро, то показује и ово показује однос владајуће већине, односно медија према Српској радикалној странци која треба да се на сваки могући начин угуши, односно да нема могућности приступа медијима.
Изволите.
Новинар: Збивања у Скупштини, шта се дешава, прекиди седница, наставак...?
Драган Тодоровић: Ја сам одмах у уторак рекао да ово што се дешава у Скупштини Републике Србије може само на један једини начин да се дефинише, а то је жути терор, терор Демократске странке према Српској радикалној странци. Све је било планирано, све је било инсценирано, знало се и тачно како ће реаговати Српска радикална странка на ово што се дешавало у Дому Народне Скупштине, овај такозвани распоред седења који је одредила владајућа већина и на који ми нисмо пристали од првог дана и нисмо пристали на било какве разговоре, на фарсу која би, на неки начин, омекшала или додатно збунила јавност или преварила јавност о томе како смо, ето, ми учествовали у разговорима, како нисмо били убедљиви, вероватно, или наши аргументи нису уважени, па је онда већина донела одлуку какву је донела. Ми већ три месеца не учествујемо у овим консултацијама зато што су те консултације потпуно бесмислене, оне имају за циљ само да се обману грађани Србије јер немају за циљ да се постигне договор, него иду логиком свршеног чина, узми или остави, и то је крај. Ми на то нећемо да пристанемо, ми смо покушали и у уторак када је Славица Ђукић-Дејановић изрекла две опомене, да јој укажемо на то да она има право као председник Скупштине да закаже паузу, да на паузи покушамо да нађемо неко, бар привремено решење, док се не нађе трајно решење, али њима то није био циљ. Ако пратите како се та седница одвијала, а можете да дођете на сајт Српске радикалне странке, па ћете имати прилике да видите комплетан ток, како је то изгледало, видећете Ненада Констатиновића који је прилазио Славици Ђукић-Дејановић и говорио јој шта треба да ради и у ком моменту како да поступи, значи, њима је био циљ да се истерају радикали из Скупштине Републике Србије, односно да испуне налог америчког и енглеског амбасадора који као главни проблем у Србији виде Српску радикалну странку зато што је Српска радикална странка једина странка која штити интересе државе Србије и грађана Србије, посебно када је у питању Косово и Метохија, када је у питању криминал и корупција. Између осталог, ево имали сте прилике да чујете за један такав случај и на овој конференцији за штампу. Јуче се тај терор такође наставио, али ево сад имате нешто што потпуно, на неки начин, дезавуише све оне приче о Српској радикалној странци и о кривици коју приписују Српској радикалној странци. Данас је такође четворо посланика искључено са седнице зато што су сели на места на којима смо ми седели у понедељак и уторак, али седница се наставила потпуно нормално. Али имате и једну другу ствар. Ја сам то и јуче рекао, нас прислушкују, прислушкују наше телефонске разговоре, прислушкују нас у Скупштини Србије, по неким информацијама они су прислушне уређаје монтирали и у клупе где седе посланици тако да имају увида у све оно што говоримо и у клупама. Такође, данас нисмо имали прилике али ћемо поставити и питање за ове нове картице које смо добили, које су наводно заштићене, са њима апсолутно не постоји тајност гласања, значи, апсолутно не постоји могућност тајности гласања, зато што ће помоћу чипа који је урађен бити евидентиран сваки посланик како је гласао. Тако да ми једноставно живимо у кући Великог блата где је апсолутна контрола све време. И најбољи доказ за то је не само јучерашња седница, где сам у телефонском разговору, пошто сам ја био искључен, давао налоге, говорио шта ће радити у сали и они су на основу тих налога предузели кораке и истерали су све посланике Српске радикалне странке који су у том моменту били у скупштинској сали.
Данас, такође због информације да Марина Рагуш треба да седи у средини поља које је предвиђено за Српску радикалну странку зато што би се приликом њеног излагања све време видео празан простор, празне клупе где би требало да седе посланици Српске радикалне странке, што би имало, нормално, ефекат код грађана Србије одједанпут покварио систем и одједанпут ми више нисмо били у стању, односно нису били у стању ни да се евидентирају ни да говоре са места, него морају да излазе за говорницу и то је нешто што превазилази чак и ону Орвелову 1984. годину, али знате кад неко има за инструкторе ЦИУ и МИ 6, онда није ни чудо што се овакви потези примењују и што се све ово дешава у Скупштини Републике Србије.
Новинар: Господине Тодоровићу, рекли сте да сте од почетка били против тог распореда седења. Да ли од почетка седнице у тој другој скупштини или од почетка доношења одлуке, неких можда месец дана пре уласка у Скупштину?
Драган Тодоровић: Има више времена како је мени секретар Скупштине Вељко Одаловић донео скицу на којој су бојама означена места где треба да седе посланичке групе. И ја сам му одмах рекао да то не долази у обзир, да треба да погледа где је седела Српска радикална странка 2007. године, кад год су седнице одржаване у Дому Народне Скупштине, и 2007. и 2008. године, и да би требало да уважи исто то и у овом новом распореду. Он ми је рекао да ће видети, вероватно је разговарао са Демократском странком, рекао ми је да нема могућности за било какве промене, да су они направили такав распоред, да тај распоред сви прихватају сем српских радикала, али њима је и био циљ да српски радикали то не прихвате. Они су и правили распоред који не одговара Српској радикалној странци. Ја нећу да говорим ни о једној посланичкој групи, ни о њиховој величини ни на било који начин, али погледајте ви распоред у Скупштини и он говори све. Он говори све и то је оно што све време Српска радикална странка жели да каже грађанима Србије и јавности. Не пристајемо на терор, не пристајемо на гажење, могу они све. Могу да нам одреде и три седишта и да кажу, можете да се мењате у току седнице, па ко стигне стигне. Зашто да не, већина донесе такву одлуку. Сетите се 2001. године. Већина може све. 2001. године они су искључили 54 посланика Демократске странке Србије. Сећете се тога. Зашто да не, донесу одлуку, радикали имају три места. Због чега - па радикали указују на криминал, радикали указују на издају земље, радикали указују на корупцију, радикали указују на неспособност Владе, радикали указују да ће последице економске кризе бити катастрофалне за Србију. Али ништа се не дешава. Погледајте сада, ево, интересантно, нико не поставља питање Млађану Динкићу, зашто господине Динкићу, нико не поставља питање Демократској странци зашто нисте послушали Српску радикалну странку када су вас упозоравали и позивали да сарађујете са Белорусијом. Па ми од 2006. године и раније, али непрестано откако су наши представници, чланови Словенског парламетарног савеза у Минску, позивамо нашу државу и наше челнике да сарађују са Белорусијом, да је то озбиљна држава са озбиљном производњом, која има озбиљну сарадњу са целим светом, посебно са Европском унијом, да је њихова размена само са Немачком преко 5 милијарди долара, да је сваки осми трактор у свету произведен у Белорусији, а они су се сада сетили и сада Млађан Динкић славодобитно најављује да смо потписали споразум о сарадњи која им омогућава да наша роба без царине одлази у Белорусију, а ми то годинама причамо. Па ко је био за сарадњу са Русијом и Белорусијом ако не Српска радикална странка, а смејали су нам се. Смејали су се, потцењивали су то, за Лукашенка су говорили да је последњи диктатор у Европи. А шта је сад? Шта је сад? Знамо ми све то, немамо ми ништа против, треба да се сарађује, као што треба да се сарађује и са Русијом, али шта је за ове изгубљене године, ове године које су појели скакавци, шта је са њима? Шта је са овима који су опљачкали државу Србију? Шта је са бесплатним акцијама? Шта је са Фијатом? Априлили. Лаж, превара, пљачка. То је проблем ове државе. Е, зато треба Српска радикална странка и посланици Српске радикалне странке да тако седе у парламенту Републике Србије.
Новинар: Само да додам, нећу вас замарати потпитањима, у јавности се ствара мишљење и обичан грађанин пита, па шта то изводе радикали, још додају на то, у Скупштини се чује са говорнице да је договорено?
Драган Тодоровић: Обмана, ево и данас на Административном одбору је и та обмана разобличена. На састанку је присуствовао Филип Стојановић, али он је ишао само као представник Српске радикалне странке да чује о чему разговарају, без јављања, апсолутно није имао ингеренције да он о било чему одлучује. Али они обмањују грађане Србије. Наши у томе нису учествовали. Прво на консултацијама. Али, знате ко је ту информацију дао - онај ко је јуче седео на Административном одбору и дао кворум. Једини наводни преставник опозиције, штака Бориса Тадића. И данас штака постала и тужибаба па изнела информацију да, каже, није тачно да нису били представници Српске радикалне странке, био је Филип Стојановић. Ево чиме се све служи. Али знате, Борису Тадићу требају људи из странке за обављање прљавих послова. И знате, зато је и направљен пуч у Српској радикалној странци, резервна странка, штака Бориса Тадића има двоструку улогу. Пре свега да мало смањи апетите у владајућој коалицији у неким странкама, а онда кад год је потребно за кворум, кад год је потребно за неке прљаве послове, онда се узима штака.
Хвала вам велико што сте присуствовали нашој конференцији за штампу.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР