Милорад Мирчић: Даме и господо, Србија се налази у све већој и дубљој политичкој, економској и социјалној кризи. Политичка криза, наравно, отежана је и даље са питањем Косова и Метохије. Уместо да се инсистира на примени Резолуцији 1244, владајући режим и даље прича, виче, телали по Србији да Косово и Метохија неће бити самостално, али даје време Американцима да изврше још већи притисак и придобију још више земаља за признавање самосталности Косова и Метохије.
Инсистирање на Резолуцији 1244 у сваком случају је једино решење, дипломатско и политичко, које спашава Косово и Метохију, оставља га у саставу Србије. Евидентно је да се политичка криза продубљује самом чињеницом да се и даље не ставља Статут АП Војводина ван снаге, без обзира што су и Борис Тадић и његови политички следбеници признали да је противуставан. Они и даље воде расправу о Статуту АП Војводине и видимо да нове уцене, односно нове претње од стране европских институција, на чијем челу се налазе Оли Рен, Хавијер Солана и Дорис Пак, говоре да је испит демократије и демократичности усвајање Статута АП Војводине.
Ипак, то представља опасност и ми у Србији морамо да будемо спремни на то да ће Војводина бити потенцирана као велики проблем, без обзира што је Статут АП супротан Уставу Републике Србије. То ће бити повод да међународна заједница, у лику Олија Рена и Хавијера Солане, и даље условљава и уцењује Србију. Као да се нешто уротило или заверило против Србије. Имамо сада питање које је проистекло из недавно усвојеног Закона о регионализацији, где три општине на југу Србије буквално траже посебан третман и траже да за почетак буду посебан регион. У супротном, доћи ће до интернационализације питања три општине на југу Србије, као што прети опасност да дође до интернационлизације питања Војводине. Интернационализација подразумева већ виђено мешање страног фактора, долазак емисара испред Европске уније или НАТО пакта, а онда све иде по познатом сценарију. Прво покушавају да успоставе војну контролу, а онда доводе своју цивилну контролу и након тога настаје потпуна окупација. Ту опасност видимо и када су у питању ове три општине на југу Србије и када је у питању будућност АП Војводине. Очито да им је циљ да у овом тренутку искористе положај националних мањина на југу Србије.
У ове три општине албанска национална мањина све више изражава и артикулише своје политичке ставове, који се заснивају првенствено на чињеници да су њихова национална права угрожена и да они трпе притисак и репресије од стране актуелне власти у Србији. Зар нас то не подсећа на све оно што се не тако давно дешавало на Косову и Метохији? Зар нас то не подсећа на сценарио који је имао за циљ да се инсталишу међународне снаге на Косову и Метохији? Неће нас изненадити, нас српске радикале, ако дође до инсталисања међународних снага и када је у питању АП Војводина и када је у питању југ Србије.
Шта предлаже Српска радикална странка? Ми инсистирамо да режим Бориса Тадића крајње озбиљно схвати политичку ситуацију у којој се налази Србија. Осим инсистирања на Резолуцији 1244, мора се Статут АП Војводине ставити ван снаге, мора се приступити новој изради Статута АП Војводине. Поштујући процедуру, Статут мора да прође кроз Скупштину АП Војводине, а када је у питању југ Србије, онда се мора крајње озбиљно разговарати са представницима политичких партија националних мањина које делују на простору ове три општине. Не може се ексклузивно право и ексклузивитет давати појединим партијама, поготово не појединцима. Очито да политички партнери и коалициони савезници Бориса Тадића са овог подручја имају неке друге намере, а подршку за те друге намере имају управо у Демократској странци или деловима Демократске странке. Тако смо сведоци да у Војводини Борис Тадић и његов режим, у коалиционим партнерима Ненаду Чанку и Пастору, у једном тренутку нема добру сарадњу. Због тога се потенцира проблем статуса Војводине, а са друге стране Риза Хаљими на југу Србије, као коалициони партнер Бориса Тадића, уживајући поверење и подршку Демократске странке, у једном тренутку потенцира проблеме чије постојање или непостојање треба да потврди режим, да оцени колики су ти проблеми са Албанцима на југу Србије и у ове три општине. Српска радикална странка и даље ће инсистирати на примени Резолуције 1244. Нећемо седети скрштених руку и чекати одлуку Међународног суда правде, која за годину дана највероватније неће ни стићи на ред. Притом, та одлука је чисто саветодавна, не обавезује никога, што би рекли, нити помаже нити одмаже. Хвала вам. Ако имате питања, изволите.
Новинар: Како српски народ посматра збивања у Војводини?
Милорад Мирчић: Па, пре свега видите како иде са заменом теза. Питање интернационализације Војводине почиње са тезом да је угрожено право Војвођана. То је једна нова кованица, једна нова подвала, где се под Војвођанима подразумева највероватније стварање једне нове нације. Нешто слично као што су Црногорци. А када се раскринка та њихова подвала, они почињу да злоупотребљавају положај националних мањина, буквално манипулишу са представницим политичких партија националних мањина. Видите да су у том циљу ставили и упрегли у кочије Шандора Егерешија. Видите да је председник Скупштине АП Војводине, у циљу образлагања усвајања Статута АП Војводине почео да обилази Србију. Демократска странка то је зналачки искористила и почела да манипулише, рачунајући, по налогу Американаца, да ће то додатно да подигне политичке тензије у Војводини, да ће ту бити огорченост према Егерешију, односно према Савезу војвођанских Мађара или Мађарској коалицији, а онда ето прилике да дође до међунационалних инцидената. Кад дође до међунационалних инцидената, већ по виђеном сценарију требало би да нас већ подсети Дорис Пак, Оли Рен или Хавијер Солана. Редослед овде није битан колико је битна суштина да би то био повод да се интернационализује питање националних мањина. Каква је реакција већинског становништва по националном саставу? Па, просто смешно сад звучи када имате у виду да одредба новог статута прдевиђа да тамо не постоји народ и националне мањине, него су то све националне заједнице. Статут АП Војводине јасно дефинише да је већински српски народ, у ствари национална заједница која је већинска. Националне мањине, као што су Мађари, Словаци, Русини, Румуни и остали, то су националне заједнице које су мањинске. Тако да у дефиницији у Статуту немате већински народ или националне мањине, него је то дефинисано као већинска и мањинска национална заједница. Мислим да у сваком случају политичку зрелост и политичку одговорност у овом случају показује и исказује већински српски живаљ који живи у Војводини и потпуно је разумљиво да је политички одговорнији него политички режим у Србији, свестан ситуације и свестан последица какве могу да проистекну из евентуалних појединачних, а да не говорим о неким другим сукобима. Имате ли још питања?
Новинар: Какав је став Српске радикалне странке по питању Закона о информисању?
Милорад Мирчић: Политичке калкулације, политичка трговина унутар коалиционог савеза не појављује се први пут. Не суочавамо се са њом у смислу да реч о нечем новом. Ова политичка трговина траје од када је коалиција успостављена, али трагично је што је већинска Србија жртва те коалиције и те политичке трговине. У овом случају, жртве су људи који пре свега раде и који су везани за информисање усвајањем новог закона. Међутим, видите какву они трговину све праве, какве се све калкулације спроводе. Они једноставно у тој својој политичкој трговини, у тим својим трговачким односима, не воде рачуна како ће се то одразити на људе, пре свега како ће се одразити на средства јавног информисања, како ће се одразити на запослене. У крајњем случају, како ће се ордазити на грађане Србије. За то њих савршено боли брига. Њима је до политичке трговине, они у овом тренутку један другог уцењују да дају до знања колико је ко вредан у коалиционом савезу,а притом не воде рачуна да и те како велике последице трпе и грађани Србије и да велике последице трпи Србија. Ако немате више питања, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР