Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, да бисмо додатно указали на чињеницу колико је ова ствар озбиљна, ми смо вам поделили пред почетак конференције и ово писмо Привредне коморе Србије упућено Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Писмо је написано обазривим речима – они који су га писали трудили су се да не повреде сујету министра, али да укажу на проблем, а проблем је много озбиљнији него што се из самог писма може сагледати.
Ви се вероватно сећате да је 2010. године донесен Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама, а можда се и не сећате. Закон није баш изазвао неку велику пажњу у јавности, али је до данас девет пута мењан и сваки пут су унете неке одредбе које компликују пререгистрацију фирми које се баве тим послом, једноставно речено – одредбе су тешко испуњиве. Те фирме су уложиле много у изградњу складишта, у изградњу цистерни, инфраструктуре у тим цистернама, али сад се траже и ствари на које нико раније није указивао и које и нису толико важне за пословну делатност, али ако стоје у закону онда се инсистира да буду стриктно примењене.
Министарство саобраћаја, инфраструктуре и грађевинарства додатно је ту ствар компликовало својим интерним актима, упутствима за примену закона и зато оно сноси највећу одговорност за одуговлачење и опструкцију. До сада су се свега две фирме прилагодиле овим новим условима за складиштење нафте и нафтних деривата, осим, наравно, НИС-а који има најбољу инфраструктуру и чије пословање на тај начин нико не може довести у питање. Све услове, дакле, према оцени Министарства, испуниле су само две фирме, а ове друге су сад практично пред укидањем. Њихови власници су толико скромни да преко Привредне коморе траже само да им се продужи рок до краја 2020. године. А ми тражимо смену министра Зоране Михајловић због велике финансијске афере која је и у овоме откривена с наше стране, због злоупотребе службеног положаја, протежирања страног предузећа које је у мафијашким рукама, од две фирме које су испуниле услове и према којима је Министарство непрекидно имало позитиван приступ.
Ви знате да ако имате неку фирму и сад треба да је усагласите са законом, па то радите посредством Министарства – много ствар зависи од тога да ли је министар благонаклон па вам помаже да се то уради, или измишља стално нове компликације, стално нове захтеве да би вас онемогућио.
Зорана Михајловић је протежирала само фирму „Митан Оил” чији је власник Вања Шпиљак. Ја сам већ говорио у Скупштини Србије, постављајући посланичко питање, да је реч о једном великом мафијашу још из комунистичког времена. У Србији можемо рећи да и немамо мафијаша из комунистичког времена, а он се одржао. Некад је био један од директора загребачке „Ине“, одговоран за крађу целог танкера нафте на Атлантику и за читав низ других афера. Кад је хтео да разоткрије његове афере Стјепан Ђурековић, такође један од директора „Ине“, морао је да бежи у иностранство, у Немачку, у емиграцију, да спашава живу главу. Није му ни то помогло. После неколико година изгубио је главу, сасечен секирама, а међу организаторима његовог убиства и непосредним извршиоцима били су и Аркан и Гишка. Главни који су донели одлуку о ликвидацији Ђурековића били су Стане Доланц и Милка Планинц. Стане Доланц је био члан Председништва СФРЈ и главни координатор свих полицијских обавештајних и контраобавештајних служби, са функције председника савета за заштиту уставног поретка, а Милка Планинц је била председник Савезне владе. Директни извршиоци били су Здравко Мустаћ, шеф Савезне Државне безбедности и овај Перковић, који је био шеф Државне безбедности Хрватске.
Пошто је наступио са тезом да Ђурековића не треба убијати, да је најкорисније за државу да он буде отет и жив доведен да би могао да сведочи о разним аферама, тадашњи министар Унутрашњих послова Хрватске Павле Гажи је по хитном поступку смењен и онемогућен да се уопште појављује у јавности.
Та фирма „Митан Оил” је главни снабдевач снага НАТО пакта на Косову и Метохији и у овим суседним земљама. Она и ту има привилегован положај, пошто је главни снабдевач има и ту монопол, а с ове стране јој је олакшано да има својеврсни монопол на целом српском тржишту.
Чим је успео да постигне лиценцу да је испунио све услове по закону, није прошло ни два месеца, а „Митан Оил” је пријавио сву осталу конкуренцију како они не испуњавају услове. Дакле, журило му се да уништи сваку конкуренцију.
Да ли ми смемо дозволити да се уништи конкуренција једној мафијашкој фирми? Заправо, да ли смемо уопште дозволити да једна мафијашка фирма неометано послује на српском тржишту? Наш одговор, одговор српских радикала је да се то не сме дозволити.
Наше Министарство, под вођством Зоране Михајловић, радо им излази у сусрет по свим захтевима, јер је министар Зорана Михајловић поткупљена. Њу већ зову „госпођа 10 посто“ – за скоро сваки посао који она одобри њена провизија је 10 посто.
Питамо се да ли је и за ову повећану цену ауто-пута од Чачка до Појата, која је повећана за 300 милиона евра, добила 10 посто, што би значило 10 милиона евра, или је ту сума нешто мало мање, пошто је у поделу плена умешан и бивши амерички амбасадор у Београду Кајл Скот.
Ускоро се најављује и отварање нове луке на Дунаву, то је најавио заменик министра Вељко Ковачевић, а та нова лука ће бити понуђена фирми „Митан Оил” да буде потенцијални оператер, тако да се сва остала конкуренција и дефинитивно искључи. А досад смо имали пет, шест, можда и седам локација на Дунаву где је било могуће вршити складиштење нафте и нафтних деривата. Затворена складишта већ су претрпела огромну штету и ту штету ће морати неко да им надокнади, пошто ће гориво морати сада по монополским ценама да се набавља, биће и несташица и биће великих поскупљења, иако је цена нафте на светском тржишту таква да заправо никаквих поскупљења не треба да буде. Доћи ће, дакле, до потпуног поремећаја за који ће бити одговорна Зорана Михајловић.
Ја имам овде и схематски приказ складишта за деривате, где се налазе на подручју Дунава. Већ су у октобру забранили рад складиштима Ада Хуја и Барич, икако немају лиценцу још увек раде под отежаним условима „Лукоил Остружница”, „Спид Нови Сад” и „НИС Смедерево”, додатно су у пристаништу, у Сремским Карловцима, које држи МОЛ и ОМВ забрањени страни бродови, што овима такође много омета и отежава рад. УНКС који држе „Лукоил”, МОЛ, ОМВ и „Нафтахем” и мања групација „Еко-Дунав петрол” тражи одлагање примене овога Закона о лукама до краја 2020. године, а у вези са лиценцама и по питању упловљавања и истовара страних бродова. То од Министарства енергетике ( показали смо вам у овом писму) тражи и Привредна комора Србије.
Уколико се не одложи примена закона, ко зна шта ће се све десити.
Ето, то је што смо имали за данашњу конференцију за штампу.
Имате ли ви неко питање? Ако немате, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР