Миљан Дамјановић: Поштовани новинари, хвала вам што сте дошли на конференцију Српске радикалне странке.
Упозоравали смо годинама уназад на проблематични Закон о универзитету, донет још 2002. године, по коме држава Универзитету даје новац, а заправо нема никакав уплив нити контролу над распоређивањем тих финансијских средстава.
Такозвана академска заједница (кад кажем такозвана, пре свега мислим на ректора и добар број декана) позива се, по потреби, на спорне чланове овог закона, да не могу да успоставе наставу на својим факултетима.
Ми српски радикали инсистирамо да се донесе лекс специјалис и да се, за почетак, изврше измене и допуне овог закона, пре свега како би се студенти вратили редовном школовању, а да се онда када се формира нова влада, на један темељан начин измени и Закон о универзитету и Закон о високом образовању, који је донет 2017. године и неколико пута су вршене његове измене и допуне све до 2025. То је неопходно учинити пре свега због чињенице да апсолутна већина студената не може да оствари своје загарантовано право на школовање.
Према неким од спорних чланова Закона о универзитету, Министарство унутрашњих послова може да реагује само на позив декана, а да истим законом није прописано шта чинити у случају када су зграде факултета окупиране на начин на који су окупиране већ месецима уназад.
Такозвани припадници академске заједнице, окупљени око ректора Ђокића, су Уставном суду Републике Србије поднели иницијативу за оцену уставности и законитости Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета. Подносилац иницијативе је проф. др Бојан Спајић, са Правног факултета Универзитета у Београду. Крајње је лицемерно да у овој њиховој иницијативи Уставном суду нема ни једне једине речи о томе зашто студенти не иду на факултет и очигледно је да она служи само за њихове личне потребе и финансијске интересе.
Потписници ове иницијативе проблем виде у томе што је „норма послова припреме и извођења наставе наставника и сарадника повећана за 20 на 35 часова недељно, а норма за обављање послова научноистраживачког, односно уметничког рада, смањена са 20 на 50 часова”. Дакле, жале се што им је смањен број часова научноистраживачке делатности, јер су на основу тога себи карикали сате и сате и на тај начин остваривали висока примања, без обзира на чињеницу да нису држали наставу студентима и да су дозволили да факултети буду окупирани или, како они кажу – у блокади. Њих интересује искључиво део из кога су они добијали средства за тобоже научноистраживачки рад, а део где треба да зараде своје плате – у раду са студентима – то их не интересује. Зато је то, како они виде, противуставно, јер им се овом уредбом онемогућава да себи пишу радне сате и да на основу тога добијају новчана средства из државног буџета колико хоће, а да не морају да држе наставу. Јер, држава је рекла – е, морате више да држите наставу, па онда плус ово, и онда ће вам се одредити висина плате.
У последњој тачки те своје иницијативе они образлажу „Последице примене оспорене Уредбе по академску заједницу”. Хајде да видимо како су образложили последице:
„Повећање недељне норме наставе са 20 на 35 часова представља повећање од 75 посто. Време за научноистраживачки и уметнички рад тиме је сведено на минимум, што би средњорочно и дугорочно уназадило научноистраживачку и уметничку продуктивност Универзитета, а тиме и квалитет наставе. Те последице би се одразиле и на студенте, којима ће бити слабији квалитет образовања”.
Не, господо, неће им због тога бити смањен квалитет образовања, јер образовања већ пет месеци нема!
Господа с Правног факултета су донела срамну одлуку да студенти не могу да се изјасне о наставку свог школовања, већ је изразита мањина донела противзакониту одлуку о наставку блокаде. Ово је још један доказ о каквим се лицемерима ради.
Ми позивамо председника Скупштине Ану Брнабић да поступи по слову закона и Пословнику Народне скупштине Републике Србије, а ако се не варам, потребно је тридесет посто потписа посланика да би се предложила нека измена или допуна закона и да се донесе лекс специјалис, који ће прво омогућити наставак школовања, а затим је потребно регулисати на који начин ће се надокнадити све пропуштено у претходном периоду.
Ми српски радикали смо први изашли и рекли да је недопустиво поистовећивати наставнике и професоре који не само да су у блокади, него подривају по средњим школама, један број њих и по основним школама, позивајући своје ученике на блокаде, нерад и штрајк. Министарство не сме себи да дозволи да изједначи оне наставнике и професоре који су желели да раде, али су били спречени од директора тих школа, који им нису омогућили да држе наставу. Упозоравали смо Министарство да кореспонденција и комуникација са школама не сме бити само путем имејла. Имали смо примере да су поједини директори слали Министарству просвете лажне информације о томе да ли школа ради, колики је остварени фонд часова и по ком основу су правили спискове, а после и расподеле финансија за плате наставницима и професорима. Министарство под хитно мора да реши проблем зарада свим наставницима и професорима који су желели да раде и који су долазили у своје школе, али којима директори нису дали могућност да остваре своје зараде кроз фонд часова који је требало да испуне.
Не можемо стављати у исту раван политичке активисте по школама, блокадере, људе који позивају на нерад, који дају подршку деци да своје школске клупе замене улицом, а на часу ликовног им дају спрејеве да пишу пароле против државе. Ми, српски радикали, боримо се за истину, правду и примену закона на све подједнако, јер само у том случају можемо имати правну државу.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР